Nikada niste čuli za njega: Priča o prvom Srbinu osvajaču olimpijske medalje! (FOTO)

Veliki narodi pamte svoje velike ličnosti. Pamte ne pukog pamćenja radi, već zbog podsećanja na put kojim je ponekad potrebno proći da bi se svojim talentima ostavio trag u vremenu. Mi, često vrlo pogrešno, mislimo da o svim našim velikim ličnostima dovoljno znamo. A, zapravo, istina je da čak i ne znamo za sve one velikane koji su ostavili trag za sva vremena. Ovo je priča o jednom takvom čoveku, Momčilu Tapavici, prvom Srbinu koji je učestvovao na Olimpijskim igrama i prvom našem osvajaču olimpijske medalje. Tapavica se, doduše, nikada nije takmičio pod zastavom Srbije, tada Kraljevine Srbije, već je predstavljao Austrougarsku i bio u trinaestočlanom olimpijskom timu koji je učestvovao na prvim modernim Olimpijskim igrama 1896. godine.

Zbog svoje sjajne građe i jakog tela prijavljen je bio u nekoliko disciplina - atletici (skok u dalj, skok motkom, bacanje koplja), rvanju, dizanju tegova i u tenisu. Na Igrama u grčkoj prestonici je odustao od atletskih takmičenja, ali je ostvario izuzetno zapažene rezultate. Na teniskom turniru je stigao do polufinala, a pošto se nije igrao meč za treće mesto, podelio ga je sa Konstantinosom Paspatisom. U rvanju grčko-rimskim stilom stigao je do podele 4. i 5. mesta, dok je u dizanju tegova sa dve ruke podigao 80 kilograma što je bilo dovoljno za šestu poziciju, dok je zbog povrede morao da se povuče iz takmičenja u dizanju tegova jednom rukom.

Potpredsednik MOK-a i generalni sekretar Olimpijskog komiteta Austrougarske u to vreme, Ferenc Kemenji, je bio zadivljen i impresioniran Srbinom, sa kojim je bio prijatelj, i u svojim memoarima ga je opisao: - Ovaj kršni momak, na čijim su prsima pucala dugmad i šavovi gardijske uniforme pod pritiskom nabujalih mišića, bio je veliki drug, ali i veliki strah za drugove u kasarni. Znao je da nosi pod miškom po dva pitomca i sa njima da optrči dva-tri kruga oko poligona za gađanje. Niko mu nije bio ravan u rvanju, a još manje u dizanju tereta i bacanju kamena s ramena. Tapavicu je većeg uspeha i zlatne medalje koštalo to što je precenio svoju snagu, pa je uoči takmičenja u dizanju tegova doživeo povredu mišića, ali je uprkos njoj bio fenomenalan u rvanju.

Iako je medalju osvojio pod zastavom Austrougarske, Međunarodna teniska federacija ga vodi kao jugoslovenskog tenisera koji je osvojio bronzanu medalju. Po završetku sportske karijere se posvetio arhitekturi i postao jedna od najznačajnijih ličnosti u toj oblasti. Njegova arhitektonska dela su zgrada Matice Srpske u Novom Sadu, nemačku ambasadu i Državnu banku Crne Gore na Cetinju... Preminuo je 1949. godine u Puli od hronične žutice, a u Herceg Novom mu je 1999. godine postavljena spomen bista na kojoj piše "prvom olimpijskom putniku iz Jugoslavije". Nedavno je o njemu snimljen dokumentarni film pod nazivom "Tapavica" koji će premijeru imati u Domu Omladine u utorak sa početkom u 20:30. (U. M.)