ZLATNA DEVOJKA ARANĐELOVCA: Kako je JOVANA PREKOVIĆ od Bukulje stigla do vrha OLIMPA! (FOTO/VIDEO)

Kada je Međunarodni olimpijski komitet (MOK) obelodanio da će karate po prvi put biti deo najveće sportske smore, i to u svojoj "domovini" Japanu, jedna devojka je shvatila da bi Olimpijske igre u Tokiju mogle da budu istorijske ne samo za nju, već i čitav njen grad, ali i srpski sport uopšte.

Jovana Preković (25) je znala da joj je to sledeći korak. Srpska karatistkinja iz Aranđelovca je u disciplini kumite do 61 kg dotad već postala prvakinja Srbije, pa Balkana (Ohrid 2014.), Evrope (Izmit 2017. i Poreč 2021.), ali i sveta (Madrid 2018.). Ukupno 21 medalja do Tokija.

Sve je počelo u Aranđelovcu krajem devedesetih. Jovana je rođena u Švajcarskoj (20. januara pa je po sv. Jovanu Krstitelju i dobila ime), gde su joj roditelji radili, ali je posle samo dva meseca prešla da živi u gradu pod Bukuljom, u selu Misača. Odrasla je u pravoj sportskoj porodici, pošto su i dve sestre i brat trenirali karate.

Ipak, Jovanina želja da bude najbolja je jedinstvena i jaka od malih nogu. Nije čudno da je tu želju, rešenost i šampionski kov prepoznala Roksanda Atanasov (devojačko Lazarević), jedna od najboljih srpskih karatistkinja svih vremena, koja je kao trener "izbrusila" ovaj redak dijamant u KK Knjaz.

Roksanda i njen suprug Dragan, kondicioni trener, su znali kako na pravi način da pripreme Preković za takmičenje u Tokiju. Olimpijske igre su umesto 2020. održane godinu dana kasnije, a to dodatno vreme su iskoristili na najbolji način. Roksanda se 15 dana pre puta u Japan preselila kod Jovane da se njih dve naviknu na zajednički život kakav ih je čekao u Olimpijskom selu.

Pošto Jovana nije imala premca među koleginicama, organizovali su joj sparinge sa muškarcima iz njene težinske kategorije, ali su u improvizovani kamp dolazile takmičarke iz okolnih zemalja, uključujući bivšu olimpijsku šampionku Bugarku Ivet Goranovu.

Takođe, grad Aranđelovac sa okolinom je maksimalno iskorišćen kao idealno mesto za pripreme, ali i duševni mir koji je bio potreban Jovani. Na sličan način, Preković i Atanasov su znale da se izoluju i u bučnom Olimpijskom selu.

Tamo je Jovana znala da predstavlja svoju porodicu, selo Misaču, KK Knjaz, celu opštinu Aranđelovac, ali i Ministarstvo odbrane u kom je zaposlena kao član sportske jedinice Vojske Srbije. I bila je svesna njihove podrške.

Nije podlegla pritisku, naprotiv. Ipak je ona rođeni šampion. Na impresivan način je stigla do samog kraja, bez poraza u četiri borbe u grupi, pa pobedom nad Turkinjom Čoban u polufinalu i Kineskinjom Sjaojan u finalu.

Usledilo je nezapamćeno slavlje u Aranđelovcu koji se spremao i za veličanstven doček svojoj "kraljici". Ipak se ona vraćala sa prvim olimpijskim odličjem za grad pod Bukuljom!

U međuvremenu, Preković je emotivno, ali ponosno uživala u intoniranju državne himne sa najvišeg stepenika postolja. Još jedna velika čast ispunila joj je san jer je Jovana određena da nosi zastavu Srbije na ceremoniji zatvaranja OI.

Koliko je obradovala celu naciju, videla je već po dolasku na aerodrom "Nikola Tesla" u Beogradu gde su okupljeni skandirali "Uzela si zlato, Jovana!".

Ubrzo je iz MOK-a stigla loša vest da će umesto karatea na Igrama u Parizu 2024. biti neki manje sportski, ali očigledno više profitabilni sportovi. Ostaje da se nadamo da će Jovana za tri godine ipak dobiti priliku da brani zlato iz Tokija. Do tada će izvesno, nastaviti "žetvu" medalja na ostalim velikim takmičenjima. Sada je počela da niže samo najsjajnije...

Tekst je objavljen u sklopu projekta koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Aranđelovac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

(Espreso/Nedeljko Đukić)