OLIMPIJKA MILICA NIKOLIĆ ZA ESPRESO: "U meni je osećaj pripadnosti i ljubavi prema Srbiji"!

Milica Nikolić srpska džudiskinja predstavljaće svoju zemlju na ovogodišnjim Olimpijskim igrama.

Milica iza sebe ima mnogo uspeha, pošto je na Svetskom prvenstvu za juniore 2014. godine osvojila je peto mesto, a na Evropskim prvenstvima za mlađe seniore okitila se zlatnim medaljama 2015. i 2016, dok je 2014. bila sedma.

Bila je 2017. godine sedma u Evropi, a na Svetskom prvenstvu iste godine peta.

U Tel Avivu 2018. godine osvojila je bronzanu medalju u kategoriji do 48kg i donela prvu medalju za ženski džudo na Evropskim prvenstvima posle sedamnaest godina.

Ona je u intervju za Espreso otkrila kako protiču pripreme za Tokio i sa puno ponosa je govorila o grbu na svojim grudima koji će predstavljati ove godine na najvećoj sportskoj svetskoj smotri.

- Pripreme za Igre teku u najboljem redu. Trenutno sam na poslednjem OTC kampu pred Tokio koji se održava u Slovačkoj. Uslovi su fantastični,ima dosta boraca koji su takođe kvalifikovani na Olimpijske igre i samim tim i dobrih sparinga i mečeva. Ostalo je da se isprave još neke sitnice sto se tiče tehničkog i taktičkog dela, a sama forma je da zadovoljavajućem nivou.

Sigurno je bilo teško overiti vizu za Tokio?

- Iz mog ugla dosta naporno i iscrpljujuće,kao i većini koja je ispratila ceo Olimpijski ciklus od 2016. godine, s obzirom da sam ovih pet godina imala dosta naporan ritam takmičenja i kampova,ovih poslednjih godinu i po dana je bilo dosta naporno kako fizički tako i psihički. Ali zahvaljujuci podršci pre svega moje porodice uspela sam da ovaj period odradim sve što je do mene, najbolje što sam mogla.

Prva si džudiskinja nakon dugog niza godina koja je donela medalju sa velikih takmičenja Srbiji. Sada imaš priliku da svoju zemlju predstavljaš na Olimpijskim igrama, kakav je osećaj?

- Samo učešće na Igrama jeste neka vrsta zadovoljstva ali opet učešće bez medalje ne donosi ono krajnje zadovoljstvo koje želim da ostvarim u Tokiju. Ambicije su mi velike i nadam se najboljem.

U žestokoj konkurenciji uspela si da izađeš kao pobednik, da li se tvoj stav prema treninzima i samom pristupu istim promenio?

- Konkurencija jeste dosta jaka u 48kg, posebno u poslednje tri godine kada su se pojavile i nove takmičarke koje su počele da dominiraju i neke stare koje su dominirale u većoj kategoriji spustile su se u moju. Sam pristup treninzima i svemu što radim vezano za džudo nije se promenio nakon kvalifikacija jer sam zaista pet godina konstantno bila u prvih 10-15 na svetskoj rang listi,i ovo je nekako bilo i očekivano od mene. Kao što sam napomenula jedino se promenilo što sad ostaju da se dorade detalji, i naravno da se posvetim i oporavku malo više nego tokom sezone.

U Olimpijskom selu će biti gro svetskih zvezda, koga bi volela da upoznaš?

- Iskreno nisam razmišljala o tome, jer sam i tokom svoje sportske karijere upoznala dosta velikih sportista iz svih sportova, jedina je razlika što smo svi na jednom mestu u isto vreme. Tako da iz ovog ugla ne mogu da pričam jer do sad nisam nikad doživela Olimpijske igre, tako da utiske ću prepričati posle Tokija - Milica nam je ovom poslednjom rečenicom stavila do znanja da ćemo biti u kontaktu sa njom i u toku i posle Igara, što nas vrlo raduje.

Šta za tebe znači grb Srbije na grudima i saznanje da ćeš svoju naciju predstavljati na Olimpijskim igrama?

- Na svakom takmičenju na kom učestvujem pre svega predstavljam svoju zemlju, pa onda sebe i svako od nas živi za trenutak da se popne na vrh postolja i čuje svoju himnu tako da mi to neće biti novo iskustvo generalno, ali svaki put budi taj isti osećaj pripadnosti i ljubavi prema Srbiji.

Pored tebe će biti još četvoro džudista iz Srbije, da li zajedno trenirate pred put u Tokio?

- Uglavnom se srećemo na treninzima kad se organizuju zajednički između klubova, al kao reprezentacija nismo uspeli da organizujemo zajedničke pripreme, jer je to malo i neizvodljivo jer smo svi iz različitih kategorija i jednostavno jedno drugom ne bismo mogli mnogo da doprinesemo u trenažnom procesu.

Da li možeš pored velike borbe da obećaš navijačima i neku od medalja?

- Ne zelim ništa da obećavam želim da to što mislim da mogu da uradim pretočim u delo bez preteranog obećavanja i pričanja o tome.

Da li si vodila razgovore sa nekim starijim sportistima koji su iskusili čari velike smotre i da li su ti dali neki savet?

- Naravno da jesam, imam u svom okruženju nekoliko njih koji su učestvovali i uglavnom mi svi pričaju o tom neverovatnom i čudnom osećaju koji se javi kad se tamo izađe na borilište u odnosu na bilo koje drugo veliko takmičenje, tako da spremila sam sebe na tu drugačiju atmosferu i osećaj i nadam se da po tom pitanju neće biti nekih neočekivanih stvari.

Kakav je osećaj kada znaš da ćeš predstavljati zemlju u sportu koji je ponikao u Japanu, da li to stavlja dodatni pritisak na tebe?

- Naravno da ne, jer meni kao takmičaru kad osvajam medalju za svoju zemlju zaista nije važno gde nastupam, mnogo mi je važnije gde nosim tu medalju koju osvojim. I sam osećaj da se borim za svoju zemlju uvek mi stvori taj neopisiv osećaj i želju da se borim najbolje što mogu. A Japan je zemlja u kojoj je džudo vrlo popularan i ispraćen sport jedino će to biti razlika u odnosu na bilo koju drugu zemlju, pošto će publika tamo dosta propratiti džudo, i s ozirom da je dozvoljena domaća publika sigurno će atmosfera u sali biti na nivou.

(V.A.)