Otvoreno pismo javnosti oca Ivane Maksimović: Ponizili su je i omalovažili!

Odluka je donesena pred sam put na OI i nije dala mogućnost za adekvatnu reakciju ili popravak. Da li je i jedan naš sportista, koji je bio kandidat za visok plasman, bio bez svog trenera u Riju ili u kvoti OKS ili o trošku Saveza? Mislim da nije. Jedino se to dogodilo kod strelaca.

Upoznao sam Olimpijski komitet Srbije o ovome i zatražio pomoć da kao njen lični trener idem na OI. Ponuđeno mi je jedino što je moglo u tom trenutku, smeštaj s kojim su raspolagali. O tome sam upoznao Generalnog sekretara i uputio molbu UO saveza da mi pokriju troškove odlaska u Rio. Dobio sam odgovor posle tri dana od predsednika Saveza da to nije u finansijskom planu i da Savez ne može to da finansira. Ako OI nisu u finansijskom planu saveza koji kompletno funkcioniše od budžetskih sredstava, bez sponzora i donatora, sta jeste!?

A imali smo za gala ispraćaj na OI. Takva odluka je prelila čašu nepoštovanja, degradiranja i omalovažavanja Ivane, kao jednog od najuspešnijih naših strelaca u poslednjoj deceniji i mene kao sportskog stručnjaka koji je doneo tri medalje sa OI kao selektor reprezentacije Srbije – jedna iz Atine i dve iz Londona. Otišao sam za Rio o svom trošku, da pokušamo da četiri godine napornog rada i odricanja dovedu do rezultata. Dosta ljudi iz streljackog sveta i rukovodstva mislilo je da idem o trošku Saveza. Toliko o transparentnosti i objektivnom obaveštavanju javnosti.

Svi koji su bili na OI znaju koliko je teško kretati se, prevoziti, posebno ući na borilišta , bez akreditacije. Za prvo Ivanino takmičenje sam stigao kada je već bila na vatrenoj liniji i ako sam krenuo tri sata ranije, a njen psiholog Đorđe Koldžić, koji je takođe bio van tima, pola sata po završetku njenog gadjanja. Zbog toga nismo ni uspeli da odradimo pripremu pred samo takmicenje kako smo planirali.