Espreso intervju nedelje
Karakašević potpuno otvoreno: Dok god me pljuju, znači da vredim! (FOTO) (VIDEO)
Olimpijske igre u Riju bile su sjajan planetarni događaj, ali, kao i domaćini Brazilci, naša delegacija imala je određene probleme oko organizacije. Posebno ovi manji sportovi...
- Nikada se nije desilo da Savez mene pozove i kaže, Sale, evo ti viza. Uvek sam ja morao njih da okrećem. I ja se opet ne bunim. Ali, ne znam da li je jedan Nemac, Francuz pomislio, da li će biti para za turnir? Šta je sa lopticama? Nama se nikada ne dešava da razmišljamo samo o sportu. Pa, 95. u Brazilu su hteli da nas kidnapuju, pa šta sad? Grujić i ja smo najviše propatili, pošto smo igrali šest godina pod sankcijama.
Oni su, i pored svega napravili zavidne karijere. Boba Grujić je trener u jednom od najboljih nemačkih timova, dok za sebe, Sale kaže da još uvek igra jer voli, a pomenuo je i da ima mnoge ponude za trenerske angažmane.
A da do svakog vrha morate da prođete kroz mnogo trnja i šiblja, svedoči njegova priča sa početka karijere.
- Ja sam prve godine imao problem sa trenerom, iako sam igrao za najbolji klub u Evropi. Njima je Leo Amidžić bio trener, najbolji na kontinentu, hteo sam sa njim nešto da napravim, ali je on odmah otišao, kako sam ja potpisao. Došao je drugi trener iz Hrvatske, sa kojim nisam mogao da pronađem zajednički jezik. Reč je o Zlatku Novakoviću. Odigrao sam solidnu prvu polusezonu - 8:3, 9:3, tako nešto, a u drugoj nisam uopšte igrao. Sedeo sam na klupi i rekao, vi meni ne morate da platite ništa, ja idem kući. Posle sam našao sjajan klub, ali nisam živeo tamo, već sam trenirao od kuće.
