KRAJ PARTIZANA KAKVOG POZNAJEMO? Željko Pantić pokrenuo lavinu - otkrivamo vam epilog cele priče! (FOTO)

Tokom prethodnih meseci puno je bilo problema u JSD Partizanu. Tu prvenstveno mislimo na vaterpolo, pa onda i fudbalsku sekciju, a i košarkašima je velike probleme napravio koronavirus i prevremeni kraj sezone u kojoj su verovali u osvajanje trofeja na svim frontovima. Na bazenu Banjica je tek ovog vikenda izabrana nova uprava na čelu sa direktorom Nikolom Kuljačom, dok je u najvažnijem klubu, fudbalskom, nakratko zavladao pravi haos odlaskom Sava Miloševića, a požar za upravu i navijače je, bar za sada, ugasio dolazak Aleksandra Stanojevića.

Međutim, nisu jedini problemi koje sportsko društvo može da ima finansijski, sportski, zdravstveni, pa čak ni opipljivi. U ovom tekstu malo više ćemo se baviti samim identitetom, odnosno najvećim simbolom Partizana - njegovim grbom.

Kao što veći deo crno-bele, ali i ostale sportske javnosti u Srbiji, već zna, prethodnih meseci puno se pričalo o promeni izgleda grba "Jugoslovenskog sportskog društva", koji je u prvim godinama istorije već menjan iz plavo-bordo-žute kombinacije u ovo što je danas poznato kao simbol kluba iz Humske 1.

Takvu priču u medijima je aktuelizovao poznati hroničar dešavanja u Partizanu - Željko Pantić tokom prethodnih meseci..

On se putem društvenih mreža, ali i svoje emisije, zapitao: Treba li crno-beli da promene svoj glavni simbol kako bi išli u korak sa vremenom, ili treba ostaviti "svetinje" na miru i baviti se "prizemnijim" pitanjima egzistencije u ovim teškim vremenima?

Na takav njegov predlog, prvi je odgovor dao potpredsednik FK-a profesor. Vladimir Vuletić

Rasprava se nastavila u nedogled, a Pantić je ponudio i primere mnogih svetskih velikana koji su nekoliko puta kroz istoriju redizajnirali svoje grbove.

Kada se tema malo slegla, kada su Grobari imali vremena da porazmisle o svemu ovome, odlučili smo da kontaktiramo neke poznate partizanovce i porazgovaramo sa njima.

Naravno, prvi je na red došao sam "začetnik" ove priče - vlasnik "Danas conference centra" i autor emisije "Dođite na stadion" - Željko Pantić.

- Primer Juventusa je paradigma ove moje teorije. Partizan ne nosi crno-bele boje zbog veze sa tradicijom, istorijom Partizana, Jugoslavije ili Srbije. On ih nosi jer se ljudima u to vreme, ranih dana postojanja kluba, svidelo kakvu opremu nose Juventusovi igrači: Delovala im je lepše, modernije od one njihove bordo-plave. To je prva činjenica kako smo mi postali Partizan crno-bele boje. Zbog potpuno osnovanog osećaja ljudi koji su tada bili u klubu da je to lepše nego bordo-plavo. Ako bih ja sada rekao, vraćajući se korenima, Partizan treba da napusti crno-belo i da se vrati autentičnim vrednostima JSD-a i da od sada stalno nastupa u bordo-plavom, to protivljenje bi bilo veće od ovog o kome ja pričam. Ironija sudbine je da Juventus postaje najbolji mogući primer. Pogledajte novi dres koji su oni dobili, sa novim grbom koji je radila jedna od najvećih svetskih agencija koja se bavi logotipima, koja ga je napravila toliko opšte da kači ljude svih političkih opredeljenja. Levičare, desničare, Italijane, neitalijane. Nekoliko je zlatnih detalja uz crno-belo. Zašto su oni to uradili? Zato što je lepše, modernije, podiže broj prodatih dresova, ne tera ljude drugih političkih uverenja i nacionalnosti od kluba, nikom ne pada na pamet da od Juvea pravi klub desnice, levice, neke političke ideologije. Moja sugestija nije nikakva naredba, već je činjenica da insistiranjem na ideološkom sadržaju, kakvog nije bilo ni u komunizmu, ništa nećemo postići.

Naravno, nije Pantić jedini koji čvrsto stoji uz svoje argumente. Čovek koji mu se prvi suprotstavio zbog ovakve ideje bio je potpredsednik fudbalskog kluba Vladimir Vuletić. Odnos ove dvojice često se kretao od toplog do tačke apsolutnog zamrzavanja, a čini se da je upravo zbog priče oko grba "ljubav opet pukla".

I on se dotakao Juventusove promene, samo sa malo drugačijeg stanovišta.

- Kako bi rekao Đorđe Balašević, "bez crne bela ne bi vredela" ili kako bi to Njegoš rekao "nebo nema bez groma cijenu".Ne mogu se ideje transplantirati u različitim društvenim situacijama i različitim državnim ustrojstvima. Naime, Italija i Srbija nisu isto, Partizan i Juventus takođe nisu isto. Partizan je nastao kao vojni klub, osnovali su ga pobednici 2. svetskog rata i Partizan mnogo više liči na CSKA u Rusiji, kao jedan vojni klub, nego što je to reč o Juventusu. Mi u svom grbu imamo tih šest buktinja, koje podsećaju na šest prethodnih jugoslovenskih republika. Kažu da je to anahrono, deplasirano, da treba menjati, jer je Partizan pre svega srpski klub. Moje mišljenje je suprotno, a ono glasi da je Partizan jugoslovenski ili južnoslovenski klub. On je, naravno, i srpski, ali je apsolutno i ravnopravno uvek bio jugoslovenski i držim da je to njegova najveća vrednost. Za mene je jedna ta buktinja Čajkovski, druga Bobek, treća Mance, četvrta Vokri, peta Mijatović, šesta Ilić. To su moje buktinje! Znate, upravo kad je reč o Partizanu, on je kosmopolitski klub, a biti kosmopolita znači ono što je govorio Erazmo Roterdamski: "Ja sam građanin sveta, svima blizak, a stranac svima". To je Partizan, to je "pohvala ludosti" (knjiga Erazma Roterdamskog op.aut.). Na osnivače Partizana možemo samo da budemo ponosni. Nas nisu osnovali "udbaši", nas nije osnovao čovek koji je naredio streljanje Draže Mihajlovića, koji je osnovao Zvezdu. Nama predsednik kluba nikada nije bio Franjo Tuđman, ali Zvezdi jeste predsednik bio Nikola Bugarčić, čovek koji je bio istovremeno i upravnik Golog otoka. Čak deset godina je bio upravnik tamo. Mi smo ponosni na svoju istoriju - rekao je, a onda poentirao svojevrsnim odgovorom Pantiću:

Poređenje sa "većitim" rivalom napravio je i Ivan Lovrić, član umetničkog pokreta Grobarski "trash" romantizam (GTR).

- Nemam ništa protiv toga što su razni engleski klubovi sa velikom tradicijom tokom istorije menjali grbove - Vest Hem, Arsenal, Mančester. Nemam ništa protiv modernizacije, ali sam protiv toga da se menja suština i koren onoga što predstavlja Partizan. To nema veze sa politikom, takvo je bilo vreme, takvo je samo ime Partizana. Kažem, nisam protivnik modernizacije u dizajnerskom smislu, ali sam protiv neke suštinske promene koja bi predstavljala prelaz na drugi ideološki kolosek. Lično nisam levičar, komunista, ali bilo bi apsurdno da klub koji se zove "Partizan" počne da bude mutant, da izigrava naše najveće rivale i da glumi nešto što u suštini nije. Najveći prelaz je uradio Juventus koji je potpuno promenio grb, celu priču. Inače, što se tiče tog preuzimanja boja od Nots Kauntija preko Juventusa postoji više priča, urbanih legendi - rekao nam je Lovrić.

Međutim i sam Pantić nam je dodatno obrazložio svoje više nego snažno i argumentima potkrepljeno stanovište.

- Obavezno je napomenuti da grbove uvek menjaju svetske agencije koje se time bave, a da nije to posao za nekog našeg drugara iz školske klupe, neke navijače koji će da prave svoja rešenja. Početkom 2000-ih, na celokupnom stadionu Partizana ni na jednoj navijačkoj zastavi, osim možda na jednoj, nismo imali klasičan grb. Bilo je mnogo navijačkih grbova, onih takozvanih štitova, a sve bežeći od crvene zvezde unutar grba, kako zbog večitog rivala, tako zbog toga što ona simbolizuje tu bivšu Jugoslaviju. Ako Partizan odluči da nam koreni predstavljaju političku ideologiju i da nismo fudbalski klub za koji su ljudi navijali zbog Moce Vukotića, Kovačevića, Šoškića, Vasovića, ako počnemo da jurimo za time da su nas osnovali partizani, komunisti, to ima svoju cenu. Jedan veliki deo navijača Partizana drugih opredeljenja će taj klub vremenom početi da doživljava kao nešto čemu ne pripada. Svi klubovi koji menjaju svoje simbole, trude se da žele da privuku što više navijača. Ja stičem utisak kroz ovu raspravu da postoji grupa ljudi koja uživa u svom elitizmu, ekskluzivitetu kao navijača Partizana. Oni nemaju ništa protiv da navijača bude 3.000, da su svi levi, oduševljeni svojim korenima, a da ostali ne moraju ni da dolaze na stadion. Partizan je više bio spreman da ide u korak sa svetom pre 50-ak godina, kada su boje promenjene u crno-belo, nego što je spreman danas. Danas imate mlade ljude koji kažu da njima pokušaj promene na bolje predstavlja ugrožavanje navijanja za Partizan. Oni su, eto, zbog Koče Popovića počeli da navijaju za klub, a fudbal je tu sekundaran!!! Mislim, ja sam dete kome je deda bio partizan, drugog dedu su mu ubili partizani. Nisam ja neko četničko dete koje hoće da stavi "kokardu" na grb, da se razumemo. Moj potpuno zdravorazumski stav glasi: Imamo 5.000 prodatih dresova godišnje, sve manje iz godine u godinu, umesto da idemo u susret tome i proširimo bazu navijača, mi bismo možda hteli da Partizan postane Četnik, da umesto crvene zvezde i šest buktinja u sredinu grba stavimo kokardu i orla. Koju vi ideologiju vidite na grbu Juventusa? Da li smo mi veći klub od Stare dame? O čemu mi pričamo? Pogledajte onda odnos navijača Juventusa prema tom grbu. On je prihvaćen, prodaja dresova je skočila u odnosu na ranije. Ponavljam, taj grb ne treba dirati ukoliko će "Đokica" ili neki školski drug da nam pravi novi. Ali... Agencija koja je radila to Juventusu i koja je to radila Arsenalu, Seltiku, Milanu, Interu, Mančester Sitiju vrlo dobro zna šta radi. U NBA ligi franšize menjaju grb po pet-šest puta i svaki od tih starih grbova se zadržava u "šopu". Imali biste tu bordo-plavu kao retro. U NBA vidite da se izlazi u dresovima klubova koji se nisu tako ni zvali. Znači, čuvate korene, tradiciju, ali idete napred. Ne idete u rikverc, da budete retrogradniji nego što ste bili pre promene boja. Ako ćemo da teramo mak na konac, mislim da je jedino pošteno rešenje, zbog ljudi koji žele da Partizan bude ideološki, a ne sportski pojam, da se ukinu crno-bele boje. Juventus je nosio crno-belo tokom igranja u fašističkoj Italiji 40-ih godina 20. veka. Kažem, ako ćemo da teramo mak na konac, ideološki, kad smo već slobodarski klub, ne možemo onda da nosimo fašističke boje kluba koji je igrao u Musolinijevoj Italiji.

Često se u Srbiji tera mak na konac...

- Zato što imamo glasnu manjinu, jednu grupu ljudi kojih uopšte nema puno, a koji misle da imaju neki monopol na to šta je Partizan, koji misle da mogu da nameću svoju ideologiju nekoj tihoj većini koja uglavnom ni ne dolazi na stadion. Imamo taj neki krug beogradske "dvojke" koji nam nameće neku ideologiju i u odgovoru na Zvezdino "srbovanje" mi sad treba da budemo politički odgovor na to. Partizan ne treba da bude politički odgovor, već moderan evropski klub, koji radi ono što rade mnogi evropski klubovi. Ili ako smo ideološki dosledni, da ukinemo crno-bele boje i da nosimo bordo-plave dresove stalno i grb sa šest buktinja i Crvenom zvezdom, a mi smo onda simbol toga. To će onda biti klub jugoslovenske levice Srbije. To su jedine dve odluke koje mogu da se donesu.

Međutim, neki slične promene smatraju istorijskim revizionizmom, a među takvima je i Vuletić:

- Revizionizmu istorije u Partizanu ne sme biti mesta, jer je to nešto najlošije što je preostalo iz proteklih vremena. Uzmimo jedan primer: Kada su Karađorđevići došli na vlast, zatekli su u Beogradu ulicu Bulevar Kralja Aleksandra Obrenovića, zatekli su Knez Mihailovu, Kralja Milana i veliki spomenik Knezu Mihailu kod Narodnog pozorišta. Oni nisu pravili reviziju istorije, nisu menjali imena protivničkoj dinastiji. Kasnije je urađeno ono što istorija može da smatra kao pogrešan korak. Imena svih ulica u Beogradu u vreme komunizma su menjana, kao što već i znamo. Danas se dešava ista stvar. Danas menjamo ulice na Novom Beogradu. Primera radi, Bulevar Zorana Đinđića se zvao Bulevar AVNOJ-a. Čast srpskom premijeru koji je ubijen na svom radnom mestu, ali on nije gradio Novi Beograd. Novi Beograd su gradili komunisti i davali imena ulicama po svom nahođenju. Ako mi sada radimo isto što su radili oni, a to je da menjamo imena ulica koje su drugi gradili, dakle, ni mi u tom slučaju nismo ništa bolji od njih. Isto važi i za grb. Njega su stvarali osnivači, a ako mi menjamo grb, moramo da imamo veoma visok društveni konsenzus (pristanak javnog mnjenja) da bismo to učinili. U danas podeljenoj Srbiji, koja se i dalje deli na četnike i partizane, na karađorđevićevce i obrenovićevce, na botove i antibotove, na obiliće i brankoviće, jako je teško doći do konsenzusa koji bi promovisao grb jednog fudbalskog kluba kao društveno prihvatljiv. Uzgred, po mom mišljenju, lepši grb na svetu ne postoji. Ako mi neko pokaže, spreman sam da razmislim o tome. Važno je reći da se ja moje istorije ne stidim, ona je časna i poštena - istakao je Vuletić.

Lovrić iz GTR podvukao je značaj modernizacije, bez suštinske promene, dotakavši se i same estetike.

- Ne bih promenu grba smatrao ni za šta spektakularno. Modernizacija nije loša stvar, neke mini promene, kako bi izgledalo lepše, a da to bude to. Partizan je, kao što Božo Koprivica kaže, stvar estetike, a estetika Partizana drži jednu liniju od početka svog postojanja - dodao je Lovrić za Espreso.co.rs praktično približivši stanovišta ostalih sagovornika, pronašavši možda, neki će reći, i idealno rešenje.

Pomenuli smo na početku teksta i vaterpolo klub Partizan, koji je u subotu posle mukotrpnih borbi dobio novu upravu, ali i pored gužve u kojoj se nalaze proteklih meseci, dva ponajbolja golmana svih vremena Denis Šefik i Aleksandar Šoštar takođe su odvojili vreme da porazgovaraju o ovoj temi.

Šefikov stav je više nego jasan:

- Postoje ljudi koji se bave tim marketingom. Željko Pantić se dugo bavi takvim stvarima, verovatno je da zna o čemu priča. Doduše, ja za promenu nisam, ali samo iz nekog poštovanja prema tim ljudima koji su osnovali klub. To je najveći razlog. Bilo kakav ulazak u politička pitanja su neke dublje teme, a ja grb Partizana ne volim jer je okrenut komunističkom načinu razmišljanja ili nekom drugom. Jednostavno je prirodno da je to naš grb. Sve oko marketinga bih ostavio stručnjacima, a sigurno je da, primera radi, Pantić zna dosta više od mene. Bez obzira što njega mnogi ne vole, on je moj prijatelj, u mnogo stvari se slažem sa njim, ali normalno je da se sa prijateljima u nečemu i ne složiš. Sigurno ima svojih razloga zašto je započeo temu oko grba. Međutim, ja sam odrastao uz taj grb, emotivno sam vezan, igrao sam utakmice pod njim, tako da iz tog razloga, kao i iz već pomenutog poštovanja zaista nisam za to - ističe Šefik, trenutno jedan od funkcionera na Banjici, koji se tog teškog zadatka prihvatio iako je kao trener u Šapcu imao odlične uslove.

Bivši predsednik vaterpolo sekcije Aleksandar Šoštar bio je najkoncizniji u odgovoru na pitanje - treba li modernizovati simbol kluba iz Humske 1?

- Nema potrebe, tradicija je nešto veoma važno što postoji. Partizan je Partizan od kada je osnovan, jedna od osnovnih obaveza kluba je vođenje računa o tome. Što se mene tiče, ima toliko puno prostora gde treba da se modernizujemo, tako da trenutno ne treba da se bavimo menjanjem tradicije - jasan je jedan od najboljih vaterpolo čuvara mreže svih vremena.

Ova tema dotiče sve sekcije, a kao drugu najvažniju, posle fudbala, samim tim zanima i košarkašku. Predsednik crno-belih Ostoja Mijailović smatra da funkcioneri za JSD mogu da urade nešto mnogo važnije po tom pitanju, nego što je sama estetika grba:

- Postoje dva aspekta. Prvi je mišljenje navijača i nešto što bi trebalo da bude relevantno za promenu grba. Ako se odluči da većina nije za promenu, to bi trebalo ispoštovati. Mi koji vodimo klubove i koji smo u upravama možemo grb da promenimo na drugačiji način. Pre svega mislim da klubom upravljamo kako treba, da mu donosimo trofeje i titule, da unapređujemo vrednost tog grba, da čuvamo ovaj veliki brend, da svako obavlja svoj posao. Navijači mogu da daju svoj sud, a mi smo tu da čuvamo grb i da ga unapređujemo. Šta da vam kažem, kada prođe nekoliko godina, kada postoje određeni problemi kao u pojedinim sekcijama Jugoslovenskog sportskog društva, onda i taj grb manje vredi. Dakle, mi koji vodimo klub treba da utičemo na njegovu vrednost, a navijači se pitaju kako treba da izgleda. U prošlom periodu, otkako sam u Partizanu, uvek mi je smetalo što ne postoje trofeji. Mi smo na Upravnom odboru košarkaške sekcije stavili tri zvezdice iznad grba, od kojih jednu veliku zlatnu i dve manje ispod nje. Naš grb je jedan od najlepših u Evropi, ali kažem, nek navijači daju sud - rekao je Mijailović za Espreso.

Možda i najinteresantnije stanovište čuli smo od bivšeg košarkaša i osvedočenog partizanovca Ratka Varde, koji nas je podsetio na jedan pokušaj promene, koji je čak nakratko i urodio plodom.

- Kada sam prvi put igrao u Partizanu, Boriša Vučević ili neko iz uprave ga je nakratko promenio. Siguran sam da smo igrali u dresovima na kojima je bio taj novi. Pamtim to jer i dalje imam jednu majicu iz tog vremena. Na grbu su bili lopta, crno-bele linije, mislim da je pisalo čak i "Cepter" - setio se Varda.

U dahu je nastavio:

- Znam da je bio taj period kada su pokušali možda i da "pobegnu" od petokrake, ali brzo je vraćen ovaj stari. Ja sa petokrakom nemam nikakav problem, a čak i ako bismo hteli da uvodimo neke izmene, one bi trebalo da budu samo minimalističke. Grb je napravljen posle 2. svetskog rata (nekoliko godina po osnivanju kluba, kada je promenjen iz bordo-plavo-žute kombinacije prim.aut.), imate crvenu zvezdu kao simbol tog vremena, Partizan u čast partizana. Imate jedan grb 75 godina, pa ako je trebalo da se menja, što ga ranije niko nije promenio. U poslednje vreme menjaju se imena ulica, menja se svašta, baš su te promene postale neki trend. Zašto se nije menjalo u doba kada se raspadala Jugoslavija? Svi stari klubovi, koji su nastali u to neko vreme, imaju petokraku. Zvezda i Partizan su jedni od retkih koji su ostali, koji se nisu gasili. Govorim, naravno, o sportskim društvima. No, u političke stvari ne želim da ulazim.

Dževad Prekazi: Naš grb je najlepši na svetu

Naš grb je sigurno među deset najboljih na svetu, a za mene je najlepši. Ne zato što sam partizanovac ili što sam igrao u Partizanu, ali stvarno je najlepši grb koji postoji u fudbalu, iako znam skoro sve simbole svetskih klubova. O ukusima, naravno, ne treba raspravljati. Treba samo da se ugledamo na Engleze i ništa više. Ne interesuju me drugi, rastao sam sa tim grbom, on je nešto što treba da ostane "zanavek".

Milutin Šoškić: Svi uvek hoće nešto novo, ne treba ga menjati!

Legendarni bivši fudbaler Partizana Milutin Šoškić ima 82 godine i ne nalazi se u najboljem zdravstvenom stanju, ali kada je čuo o čemu se razgovara, nije ni momenta oklevao da kaže svoje mišljenje koje je već decenijama jedno od najuvaženijih u srpskoj fudbalskoj javnosti.

Mislim da ga ne treba menjati. Znam ja da svi uvek hoće nešto novo. Ali, ako je u stara vremena nešto bilo dobro, ne vidim zašto ne bi bilo i danas.

Bonus video:

(Aleksa Radosavljević)