PROGLAŠEN ZA IZDAJNIKA! Sin legendarnog Danila Lazovića kroz suze: JA SAM SRBIN! Nisam bio ni blizu te zastave!

Vuk Lazović, prolazi kroz ličnu Golgoru poslednjih dana, od kada je otkriveno da je sin legendarnog glumca Danila Lazovića, reprezentativac Crne Gore igrao u zelenim dresovima i slavio sa zelenom zastavom pobedu crnogorskih rukometaša protiv Srbije na Evropskom prvenstvu, što je protumačeno kao provokacija Srba posebno usled svega što se trenutno dešava u Crnoj Gori.

Njegov otac, čuveni glumac, bio je poznat po svojim stavovima, isticanju srpstva, čojstva i junaštva i zbog toga se javnost u Srbiji obrušila na Vuka Lazovića, uz etikete da je obrukao oca i njegovo ime.

Ipak, niko nije čuo drugu stranu priče, onu njegovu, šta se dogodilo, jer na kraju krajeva sigurno nije 31-godišnji rukometaš tražio da se protiv Srbije igra u zelenoj (komitskoj opremi) i slavi sa tom zastavom posle meča.

- Ova situacija do koje je došlo, to je novinarska manipulacija. Niti sam provocirao, niti mahao bilo kojom zastavom, niti je to meni bilo bitno u tom trenutku. Ja sam sportista koji uvek daje maksimum na terenu i koji gine za svaku pobedu, da li za reprezentaciju ili klub. Tako sam vaspitan, takve gene imam u sebi - počeo je svoju ispovest Lazović za "Blic".

Ipak, poruke u kojima se pominje njegov preminuli otac, reči da ga se sigurno stidi, posebno pogađaju ovog momka, koji je zaplakao tokom intervjua.

- Otac mi stoji istetoviran na ramenu. Jako mlad sam ostao bez njega. Ceo život se borim da njegovo ime nikada ne obrukam. Mislim da nisam i nikada ga neću obrukati. Teško mi pada, dva dana se to provlači kroz medije, pišu mi raznorazni ljudi neke ružne poruke, ima i onih koji pišu lepo. Nikada nisam hteo, niti dozvoljavao da iko loše kaže nešto o mom ocu ili da ja prezentujem njega u lošem svetlu. To je za mene jako bolna tema. Juče sam tokom celog dana pokušavao da se isključim iz cele situacije i skoncentrišem na utakmicu iako je bilo jako teško. Dao sam maksimum protiv Belorusije, nije bilo dovoljno, idemo kući.

Ti si Beograđanin...

- Tako je, rođen sam u Beogradu, otac mi je iz Brodareva, Srbin, majka mi je sa Cetinja, imam rodbinu u Crnoj Gori. Posle poziva koji nisam dobio od srpske reprezentacije, zbog mnogih razloga, nekih ljudi koji su mi rekli da „nikada neću zaigrati za Srbiju“, a koje neću spominjati. Zbog tih nekih ljudi nisam u reprezentaciji, a sada se provlačim kao izdajnik i neko ko je nešto napravio. Samo sam igrao rukomet i borio za svoju porodicu.

I na kraju, kao najvažnije pitanje da li je Srbin ili Crnogorac?

- Mi smo jedan narod. U mom srcu mi smo jedan narod. Meni je majka Crnogorka, otac mi je Srbin. Volim obe države isto. Ja sam Srbin koji igra za Crnu Goru. Volim Crnu Goru i Srbiju. Nikada nikoga nisam provocirao i nikada neću. To što je sada takva situacija, što neki ljudi odozgo nameću takvu situaciju, manipulišu nama sportistima…

Onda je stiglo i objašnjenje zašto je igrao u zelenom dresu.

- Verovatno, verovatno. To je opet politika, neću da ulazim u to jer me ne zanima. Momke nisam hteo da ostavim na cedilu i da kažem da neću da igram. Oni su za mene braća, prihvatili su me kao svog. Doživljavam ih kao svoje. Izašli smo na teren, pobedili, proslavili. Nikoga nisam provocirao, niti mahao zastavom.

On kako kaže nije ni prilazio spornoj zastavi.

- Moj otac je bio veliki Srbin, znam ko je on, znam ko sam ja i cela moja porodica. Baš iz tog razloga nisam želeo da dođe do bilo kog kontakta i provokacije. Osuđujem laži koje su iznete povodom te situacije, a koje su naštetile mom prezimenu i porodici.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs / Blic.rs)