TOKOM MEČA KARIJERE U UGLU SU MI BILI SAMO DRUGARI: Srpski UFC borac za Espreso o nestvarnom uspehu u Las Vegasu!

Duško Todorović, jedan od samo pet srpskih profesionalnih UFC boraca, takvo zvanje zaslužio je sredinom ove godine.

On je 27. avgusta imao prvu profesionalnu borbu u karijeri u Las Vegasu, u okviru projekta Dejne Vajta, šefa UFC, koji se zove "Dana White Contenders series"-a, tokom koje borci koji učestvuju, mogu da se dokažu i dobiju pravi UFC ugovor.

- Ono što je dobro kod tog takmičenja je što vas direktno gleda Dejna Vajt, odmah zna za vas. Da sam ušao direktno u UFC, radio bih neku borbu u Evropi, Aziji, pa on ne bi znao za mene dok ne bih odradio prve tri, četiri borbe. To je velika prednost "Contenders series"-a - počinje Todorović za Espreso.co.rs.

Kako bi opisao iskustvo borbe u Las Vegasu, jednom od najvažnijih gradova na svetu kada su borilački sportovi u pitanju?

- To je teško opisati rečima za ljude koji ne znaju. Najveća imena iz borilačkog sporta su se tamo takmičila, zbog čega je velika čast deliti to borilište. Protivnik mi je bio najjači kanadski borac, šampion u srednjoj i teškoj kategoriji. On je tvrd borac, čvrst, nikada se nisam susreo sa čovekom koji može da podnese toliko štete i da nastavi napred. Bio je to faktor iznenađenja. Imao sam hendikep u toj borbi jer moj trener nije bio sa mnom, odbili su ga za "vizu". Praktično sam na najvažniji meč u karijeri išao potpuno sam, bili su mi tu drugari koji su mi čisto pomagali oko vode, peškira i pripremali me između rundi. Nije isto imati dva drugara i trenera u uglu u borbi. Što se tiče nekih taktičkih stvari malo sam podbacio, jer nije bilo saveta iz ugla koje bih poslušao, ali sa druge strane to je novo iskustvo za mene.

Meč nisi dobio nokautom, je l' tako?

- Bila je sudijska odluka. Po prvi put u karijeri sam imao sve tri runde, nikada pre nisam osetio rad u trećoj. Sada sam naučio da mogu i to, čak sam ja nabio tempo, pa sam saznao da imam kondicije i ako se oduži borba.

OVDE POGLEDAJTE CEO INTERVJU:

Kakav je osećaj bio ući u taj oktagon i još pobediti?

- Ljudi ne mogu da razumeju koliko je sve tamo okrenuto ka borcu. Ni o čemu ne moraš da razmišljaš. Došao sam sedam dana pre, moje je bilo samo da kažem kada hoću da treniram, kada da jedem. Sve mi je sređeno, sve je besplatno, oni me svugde voze. Na dan borbe smo imali obavezno testiranje na doping, odvezli su me u halu, prvi put su mi tada profesionalci bandažirali ruke, tako da je baš sve to bilo novo iskustvo za mene. Baš je kul - istakao je Duško.

Čini mi se da nisi tremaroš, ali jesi li imao malo pozitivne treme?

- Ne uzbuđujem se preterano, ne razmišljam o borbi u negativnom smislu - šta ako me udari, nokautira itd... Ja svaki dan razmišljam o borbi, ali u pozitivnom smislu, kako ja namećem ritam u borbi, kako ga nokautiram i to svaki dan radim tako da kad dođe dan borbe već svaku situaciju sam izvrteo u glavi. Spreman sam. Od negativnog razmišljanja nemaš ništa.

Rekao si da te je gledao Dejna Vajt, da li ste se upoznali, šta ti je rekao?

- To je bilo nakon borbe kada smo otišli na razgovor sa novinarima. Kada sam ga video da prolazi, ustao sam, pozdravio se, ali od euforije se ne sećam šta smo pričali. On je bio upućen u celu situaciju, da nisam imao trenera, zna sve o svima, nije za džabe direktor najveće borilačke organizacije na svetu. Upoznali smo se, ali ne mogu da se setim tačnog razgovora.

Pričaj nam kako izgleda dan jednog srpskog UFC borca:

- Nije to sad nikakav specijalan režim. Ustanem, doručkujem, prošetam psa, malo "zablejim" na kompjuteru, odem na trening, vratim se, ručam, prošetam psa, uveče trening, prošetam psa, to je taj neki sled događaja. Pas i trening su na prvom mestu.

Što se tiče ishrane, kako se hraniš? Imaš li neke posebne režime, kada samo treniraš, kako kada se najavi borba?

- Uvek gledam da se hranim zdravu. Gledam da ne jedem pet dana nedeljno smeće hranu iz "fast fudova". Slatko volim onako dosta. Kada uđem u period za borbu, samo redukujem ishranu. Zavisi od borca do borca kako se skida kilaža pred borbu. Obično je skidaju tako što izbacuju vodu iz organizma poslednju nedelju, dok ja gledam da u pripremnom periodu smanjim hranu, uđem u kalorijski deficit, trošim više kalorija nego što unosim. Kada za sedam dana izgubiš deset kilograma može da bude veliki problem, pa ja izbegavam tako nešto. Jedem kao svi drugi, ali se na treninzima trošim više nego obični ljudi.

Treninzi su naporniji nego u bilo kom drugom profesionalnom sportu, pa me interesuje da li ti uveče posle treninga smeš da se hraniš?

- Smem. Nekada sam gladniji, nekad manje gladam, ali jedem tri, četiri puta dnevno sa užinama. Kažem, ništa specijalno, nema zabrana. To je više nešto moje lično, ne volim da jedem u fast fudovima, da pijem gazirana pića.

Kako sam čuo od nekih naših zajedničkih prijatelja, miran si momak, nikada te nije vukla ulica, za razliku od mnogih drugih MMA boraca i u svetu i kod nas. Otkud baš ovaj sport? Ti nisi hteo da pobegneš sa ulice, već te privuklo iz nekog drugog razloga.

- Bila su druga vremena pre nekih 20 godina, pa je sport bio neki beg. Kada sam kao klinac došao u Beograd, upisao sam se u školu tekvonda Galeb gde sam bio devet godina. Posle sam prešao na MMA. Uvek sam bio hiperaktivan, morao sam nešto da radim, bio sam malo nestašan kao mlađi, ali kažem... Ne možeš ako treniraš dva puta dnevno da se fokusiraš na nešto sa strane, pogotovo ne na ulicu, na tuče. To su samo neke predrasude koje ljudi imaju, ali to je potpuno pogrešno - jasan je Duško.

Za mlađe koji se bave ovim sportom, dobar si primer.

- Ovo je posao, kao što i vi ovde imate posao. Imam trening ujutru, trening uveče, ali imam neki cilj, da napravim nešto u UFC, pa znam šta ne smem da radim između.

Ko je bio tvoj idol?

- U početku Fedor Jemelijanenko. Njega sam voleo da gledam. Imao sam prilike da ga upoznam, dopao mi se kao ličnost. On je po meni oličenje pravog borca, sportiste. Da kažeš, on mi je idol.

Ko je najveći MMA borac svih vremena za tebe?

- U svoje vreme je on bio najbolji, ali sada je MMA napredovao. Ljudi su sada dobri u svakom aspektu borenja. Sada je to Džon Džons, ako mene pitate. Što se sporta tiče je vrh vrhova, a sa strane je ovako malo problematičan, no to nije moja stvar.

O čemu dalje sanjaš, pošto si debitovao u UFC?

- Moja vizija je da se domognem pojasa u UFC. Pre pet godina sam radio isto neki intervju, pitali su me šta je sledeće. Rekao sam SBC pojas, to sam osvojio. Pitali su gde se vidim za pet godina, rekao sam u UFC. Sada je vreme za taj pojas. Videćemo dalje.

Jedan si od samo pet naših UFC boraca - pored tebe to su Darko Stošić, Aleksandar Rakić, Aleksa Ćamur i Stefan Sekulić koji se trenutno ne bori iz nekih razloga koji su druga tema. Kakvo je tvoje mišljenje o njima?

- Hajde da krenemo od Rakića, jer je trenutno najuspešniji. Uskoro ima borbu protiv bivšeg izazivača za titulu Volkana Ozdemira i on je realno potencijal. Spomenuo sam Džona Džonsa, a on je po meni potencijal da skine njega sa trona, jer je do sada neporažen celu karijeru. Ne priča, puno radi, trenira. Stefan je momak iz Novog Sada. On je uz mene jedini borac koji živi i trenira u Srbiji, a bori se u UFC. Stošić je trenirao sa Mirkom Filipovićem, imao tri borbe u UFC. Jednu borbu, dva poraza, dva kontroverzna poraza, mogle su sudije i drugačije da presude. Po ugovoru ima još jedan meč, nadam se da će dobiti šansu da se iskupi. Aleksa živi u SAD i trenira sa Stipeom Mijačićem. On je isto kao ja preko "Contender seriesa" ušao u UFC. Ima šest pobeda u šest profi borbi. budućnost je pred njim. Svetla je naša MMA budućnost, kao i u celom svetu. Valjda će doći još boraca iz celog regiona koji će se probiti, da pokažemo koliko smo jaki na toj svetskoj sceni.

Sa kim bi se pre pobio u ringu/oktagonu - sa Aleksandrom Kareljinom (čovek eksperiment iz Rusije) ili Majkom Tajsonom?

- Ne znam koliko bi moje uši voleo da gricka, pošto nisu preterano lepe, a-ha-ha. Kareljin je u svoje doba bio strah i trepet, Tajson u svoje. To je kao da si me pitao da li bih hteo da me ovaj zdrobi ili ovaj drugi udari. Kareljin je i radio jedan MMA meč, ali nije ostao u tome. Radije bih se borio sa Tajsonom, nego sa planinom Kareljinom. Udarac mogu da podnesem, to sam video, ali ovo drobljenje je pitanje.

Koji je tvoj savet za svako dete koje želi da se bavi MMA?

- U principu, samo da od početka znaju šta žele. Ako se odlučiš da budeš borac, moraš da se odrekneš nekih stvari, koje za mene i nisu bile neko odricanje. Ja se ne sećam kada sam poslednji put izašao da se provedem celu noć. Nemam ni potrebu, ni želju, ni energiju posle treninga. Od početka sam znao šta hoću, dokle hoću, nisam govorio naglas, ali sam bio predan tome. Ništa ne može preko noći, ko misli da može, to je velika zabluda. Moraš čak više predan nego nekom kancelarijskom poslu.

Za kraj, kada će otprilike sledeća borba, jer ništa nije zakazano?

- Za sada su samo bili da testiraju na doping. Računam da će to biti januar, februar. To bi mi odgovaralo, jer imam vremena da se spremim.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)