Na današnji dan
PRE 35 GODINA JE CEO SVET GLEDAO U SARAJEVO: Sad su nam ostala sećanja na Vučka i zarasle staze!
Osmog februara 1984. godine otvorene su Zimske olimpijske igre u Jugoslaviji
Cela planeta je pre 35 godina gledala ka jednoj zemlji i jednom gradu. Nekadašnja Jugoslavija i grad Sarajevo bili su domaćini Zimskih olimpijskih igara koje su otvorene na današnji dan, 8. februara 1984. godine.
Bile su to 14. po redu ZOI u istoriji, a sadašnja prestonica BiH je dobila prednost u odnosu na japanski Saporo i Geteborg, a upamćene su i po tome što su prve koje su održane u jednoj socijalističkoj zemlji.
Sarajevo i Jugoslavija pripremale su se za njih šest godina, nakon dobijanja organizacije u maju 1978.
Još se pamti kako je pred odluku u Atini poznata engleska novinarka Pet Besford napisala:
- Ukoliko se opredelite za Saporo, Japanci će vam ponuditi avion da skoknete do Tokija. Ako se opredelite za Geteborg, Šveđani će vam omogućiti da vidite fjordove i ledene sante. Ako vaš izbor budu Jugoslavija i Sarajevo, dočekaće vas široka i iskrena srca, toplo, ljudski, sa svojim planinama i snežnim terenima.
Maskota Igara bio je vuk Vučko, koji je i danas jedan od simbola Sarajeva, a jedinu medalju za Jugoslaviju - prvu u istoriji ZOI - osvojio je Slovenac Jure Franko.
Favoriti domaće javnosti bili su Bojan Križaj (slalom) i Primož Ulaga (skijaški skokovi), ali najviše umeća, srca i sreće imao je Franko, koji je u veleslalomu zauzeo drugo mesto. Na Igrama je učestvovalo 1.272 sportista iz 49 zemalja. U programu su tada bili alpsko skijanje, bob, sankanje, hokej, umetničko klizanje, biatlon, nordijsko skijanje i skijaški skokovi. Najuspešniji su bili sportisti Demokratske Republike Nemačke sa 24 medalje, od čega devet zlatnih, Sovjetski Savez imao je 25, ali samo šest zlatnih, Finska 13 (četiri zlata), Švedska i SAD po osam (takođe po četiri zlata)...
Jedna od zvezda tih Igara bio je finski skakač na skijama Mati Nikenen, koji je preminuo pre nekoliko dana, nepunih 35 godina nakon što je osvojio jednu zlatnu i jednu srebrnu olimpijsku medalju!
Ipak, 35 godina kasnije svi objekti koji su bili izgrađeni su zapušteni i nalaze se u katastrofalnom stanju.
Posle tri decenije, bob staza je potpuno izgubila svoju namenu. Onda je tu bilo takmičara iz 49 zemalja, a desetine hiljada navijača dolazilo je da bodri bobiste, koji su pokušavali da na stazi od 1.3 kilometara zabeleže što bolji rezultat, jureći više od 100 kilometara na čas.
Nekolio godina posle ZOI, ova staza je korišćena za nekoliko takmičenja Svetskog kupa. Sada je to mesto koje predstavlja napušteni grad Zimskih olimpijskih igara.
Kada je rat počeo, ova staza je dobila drugu namenu. Umesto bobista su kročili vojnici, a Trebevićem su odzvanjali pucnji.
Olimpijska polja su postala ratna, a svet je ponovo gledao ka Sarajevu. Ali umesto boba i umetničkog klizanja, na programu su bile scene destrukcije i žrtava. Olimpijski kompleks je bio daleko manje važan od hrane, vode i lekova. O njemu niko nije mislio, ali je ostao nadrealna uspomena lepših vremena - piše bloger Nejt Robert, i dodaje:
- Danas je Trebević potpuno napušteno mesto. Vegetacija je blizu potpunog osvajanja staze koja je prekrivena grafitima. Prizor zmije koja se kreće po stazi na kojoj su nekada bili sanke je stvarno neobičan. Razrušeni zidovi koji je okružuju sada služe tome da turisti i fotografi nađu dobar položaj za pravljenje fotografija, u koje može da "upadne" i poneki pas lutalica.
BONUS VIDEO:
(Espreso.co.rs / Mondo.rs / Klix.ba)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!