SRPSKE ODBOJKAŠICE: Buntovnice, zavodnice, buduće zvezde... Ko je ko u timu Zorana Terzića?

Srpske odbojkašice u petak u 6.40 igraju u polufinalu Svetskog prvenstva protiv Holandije.

To će biti sedmo učešće u završnici velikog takmičenja izabranica Zorana Terzića u prethodne tri godine i prilika za novu medalju (2015 - Evropske igre (bronza), Evropsko prvenstvo (bronza) i Svetski kup (srebro), 2016 - Olimpijske igre (srebro), 2017 - Gran pri (bronza), Evropsko prvenstvo (bronza).

Uprkos rezultatima, odbojkašice nekako uvek ostanu u senci fudbalera, košarkaša i donekle vaterpolista, pa su zato, sa izuzetkom Maje Ognjenović, malo poznate široj javnosti. Zato je tu portal Espreso.co.rs koji će čitaoce upoznati sa pojedinostima o svim igračicama.

Broj 1 na dresu nosi Bjanka Buša. Igra na poziciji primača, a u klupskoj karijeri je igrala za Vizuru (2010-2015), italijanskim klubovima Volej Tauers i Montekjari, rumunskom Trgovištu, a od 2017. je u poljskom Hemik Policu. U reprezentaciji Srbije je od 2015. godine i od tada zna samo za medalje.

Već godinama zamena Maji Ognjenović je Bojana Živković, tehničar sa brojem 4. Reprezentativni dres je prvi put obukla 2009. godine, a u klupskoj karijeri nastupala je za Poštar, Crvenu zvezdu, ciriški Volero, Omičku i Ankaru, a od ove godine nastupaće za francuski Le Kane. Sa crveno-belima je osvojila dve duple krune, a sa Volerom četiri duple krune i treće mesto na Svetskom klupskom prvenstvu 2017. godine. Sa reprezentacijom je nastupala i na Olimpijskim igrama 2012. godine.

Poznato je šta užičko Jedinstvo predstavlja za srpsku žensku odbojku, a devojka sa brojem 6, primač Tijana Malešević je izdanak te škole. U ekipi iz Užica je provela pet godina, a 2010. godine počinje internacionalnu karijeru. Igrala je u Voleru, Poljskoj, Češkoj, Turskoj, Brazilu, Italiji, a njena nova destinacija je rumunski CSM Volej Alba Blaž. O tome koliko je posvećena reprezentaciji, najbolje su govorile njene suze na Olimpijskim igrama u Riju, a često se u televizijskim prenosima može videti kako bodri saigračice. Njen brat Nikola je košarkaš koji trenutno igra u Poljskoj.

Kada kažemo 9 u reprezentaciji Srbije mislimo na Brankicu Mihajlović. Primač sa ubistvenim smečom je iz Brčkog, u kome je počela karijeru. Noćna mora je za protivničku odbranu, a zahvaljući odbojci obišla je zemaljsku kuglu od Švajcarske do Kine, a od 2017. godine članica je japanskog JT Marvelousa. Igrala je za mlađe selekcije Bosne i Hercegovine, ali je ipak odlučila da u seniorskoj konkurenciji nastupa za Srbiju. Po rezultatima koje postiže u timu Zorana Terzića jasno je da nije pogrešila.

Kada je u jednom trenutku trebalo izabrati novog kapitena ženske reprezentacije, trebalo je naći nekoga ko će umeti da motiviše druge, servira odlično kada bude bilo potrebno, smečuje, proda protivnicama neku foru kuvanjem ili da napravi upijač i spasi ekipu. Nije bilo dileme ko je ta devojka za desetku - tehničar Maja Ognjenović. Zrenjaninka je počela karijeru u Poštaru, igrala je u Crvenoj zvezdi dok ju je sa klupe predvodio Zoran Terzić, nastupala je u Poljskoj, Italiji, Turskoj, Rumuniji, a sledeće sezone sa moskovskim Dinamom pokušaće da napadne sve trofeje. O reprezentaciji nema šta mnogo da se kaže - srebro iz Rija, bronza sa Svetskog prvenstva u Japanu 2006. godine, tri medalje sa Evropskih prvenstava, dve bronze sa Gran prija i srebro sa Svetskog kupa. Nadamo se da će i sada Japan biti srećan po Ognjenovićevu i njene drugarice. Što se tiče privatnog života, poznato je da je Maja Ognjenović bila u vezi sa košarkašem Milošem Teodosićem, a da je od 2016. godine u braku sa bivšim vaterpolistom Danilom Ikodinovićem.

Na poziciji srednjeg blokera sa brojem 11 igra Stefana Veljković. Devojka iz Jagodine je igrala za Poštar i Crvenu zvezdu, bila je u Italiji i Turskoj, a od 2014. godine je član višestrukog šampiona Poljske Hemik Polica. Zna kako je kad se osvajaju medalje sa reprezentacijom pošto je i ona deo uspeha koji se stvaraju poslednje tri godine. Kao i Maja Ognjenović i Veljkovićeva je imala emotivne veze sa kolegama sportistima. Bila je devojka košarkaša Miroslava Raduljice, a posle raskida sa njim, na društvenim mrežama pojavile su se slike Veljkovićeve i odbojkaškog reprezentativca Srećka Lisinca koje su izazvale sumnju da među njima ima nešto više od običnog prijateljstva.

Drugi libero Teodora Pušić ima najkraći staž u seniorskom timu. Sa brojem 12 na dresu, osvojila je zlato na Evropskom prvenstvu 2017. godine, a sada joj se pružila prilika da osvoji još jedno odličje sa velikih takmičenja. Igra za rumunski UVT, a u Srbiji nastupala za najbolji klub u zemlji poslednjih nekoliko godina, Vizuru.

Iako se njeni stariji brat i sestra Milko i Milka bave košarkom, Ana Bjelica je rešila da bude buntovnica i postane odbojkašica. Nije pogrešila pošto je osvojila zlato na Evropskom prvenstvu 2017. godine i bronzu 2015. godine, a sada ima priliku da osvoji i medalju na Svetskom prvenstvu. Pažnju ljubitelja odbojke privukla je na Svetskom kupu 2011. godine kada je, sa samo 19 godina, bez straha igrala protiv mnogo starijih i iskusnijih igračica i bila dostojna zamena povređenima Jovani Brakočević i Sanji Malagurski. Iako je rodom iz Crne Gore, Bjelica je rešila da nastupa za Srbiju.

Budućnost srpskog bloka definitivno pripada Maji Aleksić. Devojka sa brojem 14, ima 21 godinu i Svetsko prvenstvo u Japanu joj je drugo ovogodišnje takmičenje sa seniorskom reprezentacijom pošto je već nastupala u Ligi nacija. Videćemo da li će biti i prva seniorska medalja za ovu devojku. U klupskoj karijeri branila je boje Vizure, a od ove sezone igraće u rumunskom Volej Alba Blažu.

Srednji bloker Jovana Stevanović (broj 15) je još jedna buntovnica u ekipi Zorana Terzića. Otac joj je bivši fudbaler i trener Partizana Goran Stevanović, ali ipak nije rešila da krene očevim stopama. Od 2008. do 2013. godine je nastupala za Crvenu zvezdu, a već petu sezonu igra u Italiji. Kao i Bjanka Buša i ona je u reprezentaciji od 2015. godine i samo niže medalje.

Od 2009. godine, kada je prvi put obukla reprezentativni dres sa brojem 16, srednji bloker Milena Rašić je nezamenljivi deo srpske reprezentacije. Ukupno je osvojila 13 medalja na različitim takmičenjima za nacionalni tim, a nedavno je proslavila jubilej odigravši 250. meč za Srbiju. Karijeru je počela 2002. godine u Šumadiji iz Aranđelovca, nastupala je za Dinamo iz Pančeva, igrala je u Kanu, a već godinama sa Vakifbankom dominira u turskom prvenstvu.

Libero Silvija Popović je takođe od 2009. godine u reprezentaciji. Rivalke moraju pošteno da se namuče ako žele da osvoje poen, jer Popovićeva kupi sve lopte ako usisivač. Igrale je u beogradskom Poštaru, Rabiti iz Bakua sa kojom je osvojila Svetsko klupsko prvenstvo 2011. godine, a od 2013. je član Volera iz Ciriha.

Devojčica iz Bileće Tijana Bošković (broj 18) počela je da se bavi odbojkom zbog visine. Igra na poziciji korektora, rođena je 1997. godine i već četiri godine je nemoguće zamisliti reprezentaciju bez nje i njenih poena. O kakvom se biseru ne samo srpske već i evropske odbojke radi najbolje svedoči činjenica da je već na Svetskom prvenstvu 2014. godine bila najbolji poenter Srbije. Od kada je napustila Vizuru i prešla u Ezačibaši Vitru nije prošlo ni klupsko ni reprezentativno takmičenje, a da nije osvojila individualnu nagradu. Čak je i sada na Svetskom prvenstvu u Japanu ponela nagradu za najbolju igračicu treće runde.

Još jedna igračica iz Zvezdine škole odbojke je Bojana Milenković. Iako je na utakmici protiv Portorika doživela povredu zbog koje ne može da pomogne saigračicama u polufinalu i zbog koje će morati da pauzira osam meseci, svakako je bila važan deo tima.

S obzirom na to da ima 21 godinu, Milenkovićeva će, zajedno sa Aleksićevom i Boškovićevom činiti važnu okosnicu srpske reprezentacije u budućnosti.

BONUS VIDEO:

(Sofija Vrebac)