SVE ŠTO JE NA ŠTERBIKOVOJ DUŠI: U Srbiji mesecima ne možeš da se oporaviš od pljuvanja, u rasulu si! Vidim ove danas i znam da nisam pogrešio!

Arpad Šterbik je ponovo upao u žižu srpske javnosti i to zasluženo, posle čuda koje je napravio na nedavnom Evropskom prvenstvu u Hrvatskoj.

Španija je osvojila istorijsku prvu titulu prvaka "starog kontinenta" i to upravo zahvaljujući golmanu rođenom u Senti, koji je iznenada, u 39. godini, dobio poziv tek za polufinale i finale i tamo svojim odbranama "ubio" Francuze i Šveđane.

Iako se odavno zna da je već decenijama jedan od najboljih golmana na svetu, a nedavno je proglašen i za najboljeg rukometaša sveta, opet je dokazao svoju klasu.

Ipak, njegove odbrane i sve što je činio prethodnih godina čuvajući gol "crvene furije" opet su otvorile bolnu ranu za sve nas u Srbiji, o tome kako je i zašto pre 12 godina rešio da se odrekne dresa srpske reprezentacije.

- Razlog zbog koga sam rešio da više ne branim za Srbiju i danas je prisutan u našem rukometu. Kada vidim Marsenića i Abutovića po povratku iz reprezentacije u klub, znam da nisam pogrešio. Po dva-tri meseca ne možeš da se oporaviš od pljuvanja, kritika, lošeg sistema, taktika. U emotivnom si rasulu, a za nekoliko dana ideš nekoj Barseloni u goste. Pa te napadaju što u klubu daješ više, a ne gledaju širu sliku. Kakav je sistem u tom klubu, zašto tamo igramo bolje. Umorio sam se od toga, nisam više bio sposoban da dam maksimum i najpoštenije je bilo da se oprostim od reprezentacije. Branio sam od devedesetih, bilo je vreme za mlađe - ispričao je Šterbik za "Novosti" u jednom od retkih intervjua koji je dao za srpske medije.

I ponovo je od strane "navijača" i velikog broja ljudi u Srbiji dobio epitet "stranog plaćenika" i "domaćeg izdajnika", pogotovo kada se u medijima povela opet priča od pre neku godinu da je tražio nacionalnu penziju od Srbije za osvojene bronze na Svetskim prvenstvima 1999. i 2001. godine.

- Na jednom fajnal-foru sretnem Božu Đurkovića i u šali mu dobacim: “Šta je sa mojom penzijom”? Čelnici RSS su sami spominjali da mi to sleduje za bronzane medalje. Setili su se toga kada sam im pomagao u nekim važnim situacijama, znaju oni dobro u kojim. Meni ne treba taj novac, ne znam ni kolika je suma u pitanju, ali znam da sam ga zaslužio više od onih koji nisu odigrali ni minut, a dobiće nagradu. Za razliku od mnogih, ja bih te pare svakako vratio srpskom rukometu - objasnio je Šterbik, ali njemu nije stalo do novca, ionako bi ga prosledio verovatno svom matičnom klubu Jugoviću.

- Kolika je ta penzija, 500-600 evra? Mnogo više od tih nesrećnih para sam ja dao mom klubu. I nastaviću da pomažem finansijski. Nekad me zaboli što će me ljudi pamtiti samo po negativnim stvarima.

A dobro zna koliko mu je bilo teško zbog odluke koju je doneo.

- Bolelo me je dugo. Stalno sam osećao da dugujem nešto Srbiji i imao potrebu da pomognem našem rukometu na sve načine.

I još jednom o dnu na kome se nalazi srpski rukomet, jer kako je rekao i legendarni Veselin Vujović biti reprezentativac ili selektor rukometne reprezentacije u Srbiji je kazna.

- Onda se Marsenić vrati u Vardar posle pet poraza u šest mečeva na EP i pita se je li on kriv što svi u okruženju igraju rukomet osim Srbije, što su ispred Hrvatska, Slovenija, Makedonija...

BONUS VIDEO: Grobari i Delije pevaju istu melodiju na raziličite načine

(Espreso.co.rs / Izvor: Novosti.rs)