Espreso intervju
VASO "PSIHOPAT" BAKOČEVIĆ: Kad mi opsuje porodicu, tada sam spreman da idem do smrti! Može da me pobedi samo ako me iznesu sa nogama napred! (FOTO) (VIDEO)
Jedan od najvećih MMA šampiona sa ovih prostora ovonedeljni je gost Espresa, gde smo se dotakli mnogih tema
MMA sport tek poslednjih nekoliko godina doživljava ekspanziju u Srbiji i Crnoj Gori, a jedan od onih koji su najviše doprineli tome jeste čovek za čije se borbe traži karta više i koji je ove nedelje bio gost Espresa.
Vaso Bakočević, među ljubiteljima MMA poznat po svom nadimku "Psihopat" spada u red najuspešnijih boraca koji su se pojavili na ovim prostorima našim.
Posebna stvar su i takoreći predstave, kojima je sklon, na konferencijama ili merenjima uoči svojih mečeva, zbog čega uvek izaziva ogromnu pažnju javnosti i zbog kojih ne možete prema njemu biti ravnodušni.
Ipak, umeće, znanje, snagu, talenat i kvalitet koji prikazuje u oktagonima širom Evrope, niko mu ne može osporiti, a njegova popularnost je čak i veća van granica Srbije, Crne Gore, Bosne, kao i poštovanje koje zavređuje u svom sportu.
Iza njega se krije i neobična životna priča o tome kako je stigao do jednog od najbrutalnijih sportova, prema kome postoji toliko predrasuda, ali isto tako i jednog od sportova koji su u najvećoj ekspanziji, i kako mu je on ušao u krv, da ne može da zamisli jedan svoj dan bez njega.
Upravo o tome je pričao u intervjuu za Espreso.
"Da nije bilo MMA ja bih završio u zatvoru ili bih bio mrtav"! Ova tvoja nedavna izjava je izazvala veliku pažnju, ali isto tako donosi i priču o tome koliko sport ume da pomogne nekada u životu. Šta si mislio njome da kažeš?
- Živa istina! Znaš kako, uvek sam bio problematičan. Bio sam i u takvom društvu. Ništa pametno od mene ne bi moglo biti, sigurno. Definitivno mi je sport spasio život. Roditelji su gurali sport uz mene, tako da ne vidim sebe ni u čem normalnom.
Da li to potvrđuje jednu od predrasuda da se ovim sportom uglavnom bave problematični i nestašni?
- Znate kako, ne mora da znači. Opet sve zavisi od roditelja, kako vas vaspitaju. Ja sam primer kako se to ispravlja. Bio sam problematičan, agresivan i da bih se sklonio sa ulice, ja sam se odlučio za sport. Prvo sam se bavio fudbalom, ali sam i tu krenuo da prenosim svoju agresiju i onda sam sasvim slučajno saznao za MMA. Nisam ni znao šta je to. Mislio sam da su to ulične borbe neke, borbe u kavezima za pare i to... Krenuo sam da treniram i posle prvog treninga sam bio navučen.
Kad već pominješ bavljenje fudbalom, priča se da si bio izuzetno talentovan. Došao si u OFK Beograd sa 16 godina i šta se onda desilo?
- Znaš kako, 16-17 godina, u glavi pirinač. Počinju neke druge stvari da me zanimaju. Počeo sam da pravim probleme bez razloga. Na jednoj utakmici sam prebio protivničkog igrača. Suspendovali su me na godinu dana i to je bio neki znak da batalim. Saznao sam za MMA i... Sudbina.
Šta te je kod MMA najviše privuklo?
- Ne bih znao da ti opišem. Ali bukvalno sve. Tu se radi i boks, i džiudžica, maltene sve je dozvoljeno. Sam ulazak u kavez na mom prvom meču, znao sam da je to to. Ne vidim sebe ni u čemu drugom.
Kako si se osećao pred svoj prvi meč?
- To je bilo pre 7-8 godina protiv Brazilca u Beču koji je tada imao već 15 profi mečeva. E sad, meni je to prvi meč. Ne znam šta me čeka, ali sam opušten. Lagan skroz, što se kaže. Ulazim i pobeđujem nokautom već u prvoj rundi. Kasnije kad ti već počneš da dobijaš batine, da gubiš. E, tu se vidi kakav si borac. Dosta ljudi odustane. Male su pare u početku, male su pare u početku, velike su povrede. Dosta boraca dobije batine jednom, dvaput, triput i više ih nema. Ja nakon što sam dobio batine par puta, ja sam samo još više grizao, još više išao napred. Mislim da je to ono što me razdvaja od drugih boraca.
Za MMA važi da ne smeš da imaš strah. Da li se javlja strah kod boraca pred borbu i da li si ti imao takvih momenata, da se u nekom trenutku zapitaš "Šta mi je trebalo da uđem da se makljam sa ovomgrdosijom"?!
- Strah i stres igraju veliku ulogu u ovom sportu. Ako kažem da me nije strah, lagaću. Nije mene strah da dobijem batine, to sam prošao milion puta. Mene je strah da se ne obrukam i to je ono što me jedino mučilo. U poslednje vreme mi se dešava, imam skoro 50 borbi, i adrenalin me više na radi kao nekad. I počeo sam u neke mečeve da ulazim lagano skroz, a to ne valja. Treba imati neku dozu straha, stresa, da bih ja počeo da razmišljam. Mene kada je strah, ja automatski počnem da mislim kako da se izvučem, šta da uradim. A kad te nije strah, kad te boli... To ne valja.
Kad već govorimo o tom psihološkom momentu, kako izgleda sama psihička priprema za borbu, ali i kako izgleda psiha borca nakon poraza?
- Ja kad dobijem batine, ja odmah želim sledeći vikend da uđem u kavez. Zašto je to tako, ne znam. Ali tako se osećam. Ili kada se ne pokažem dobro, izgubim u prvoj rundi, automatski želim sledeći vikend.
- Što se tiče psihe u pripremi za meč, ogromna je njena uloga. Imate borce koji su vrhunski talenti, fizički izuzetno spremni, pripremljeni. Dođu na meč i pojavi im se borac koji je iskusniji od njih. Unese im se u facu, uhvati ih za gušu, svašta mu kaže i napravi mu takav stres da on, recimo, nije spavao to veče. On se možda ne boji, ali to je takav stres, ludilo i onda uđe sutra u borilište i ne napravi ništa. Ja sam dosta mečeva dobio na tu foru, da kažem.
Ti si neko ko je upravo poznat po tome, po "treš toku" i ekscesima na predstavljanjima, na konferencijama, na merenjima. Koliko to radiš zbog tog psihičkog momenta, a koliko zbog samog šou, zabavljanja i buđenja pažnje publici?
- To se najviše i radi zbog publike. Šou je nešto što prodaje karte, što privlači publiku. Ali ja to ne radim zbog šoua, ja to radim jer sam takav. Ja ako imam problem s nekim, on će to znati vrlo brzo. Ja neću mu ćutati, sigurno. Bio on jači, luđi, on će sa mnom imati problem.
A šta je sa željom za osvetom nakon poraza?
- Definitivno. Bilo je par borbi koje su bile lične. Znači kad ti neko pomene familiju, kad ti se neko ne sviđa. Znaš, ja ga vidim i on mi se ne sviđa. On može da bude dobar momak i sve to, ali nervira me njegova faca. Te mečeve retko gubim. Kad se emotivno ubacim, kao meč sa Zvijerom, ja tada odlučim da idem do smrti. Jedini način da me dobiješ je da me ubiješ, da me iznesu, što se kaže s nogama napred.
Vaso Bakočević je osvojio četiri šampionska poraza u dosadašnjoj karijeri, mada on sebi računa pet, jer mu je jedan ukraden kada je tukao Turčina pet rundi, a ovaj je proglašen za pobednika, samo zato što je preživeo.
Skor u karijeri mu je 30-17, a iako je pre tek dve nedelje imao borbu protiv Tončija Peruška, njemu već sledi meč sa Živkom Stojmenovim iz Bugarske koji mu se izuzetno zamerio na merenju, pa je čak Bakočević prevrnuo i sto gađao ga pojasom.
Kako izgleda njegova priprema za jedan meč?
- Prvo ljudi ne trebaju da slušaju mene. Znači ja ovo što sad pričam, ne kažem da tako treba da se radi, ali ja tako radim. Ja se borim svakog meseca. Normalno je da borac ima dva do tri puta godišnje borbe. Da ima osam, devet, deset nedelja da se spremi za meč. A ja se borim svakog meseca i borim se u svim kategorijama, tako da ovo uopšte nije pametno.
- Što se tiče priprema za meč, kreneš dijetom, s kondicionim pripremama, gledaš svog protivnika, pripremaš taktiku za njega. Ja recimo to ne radim, ne pripremam taktiku ni za koga. Ja se bijem sa svima, bilo kad gde. Pogledam samo kako mi izgleda protivnik i da li je udarač, grepler ili parteraš.
A o tome šta nam je psihopat rekao zašto još nije stigao do UFC-a, koji mu je najveća želja, kako može kod nas da se živi od zarađenog novca od borbi, šta mu je najveća strast osim MMA, ali i šta njegovi roditelji misle o tome, zašto kaže da je savršeno dete za njih i još mnogo toga, možete saznati u video snimku intervjua ispod.
(U. Marjanović)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!