LEGENDA YU VATERPOLA OTVORILA DUŠU: Prva supruga mu UMRLA od opake bolesti, on oženio njenu blisku PRIJATELJICU!

Jedan od najboljih vaterpolista svih vremena a sada trener Olimpijakosa, Igor Milanović, otkrio je u emisiji "Preživeli" na televiziji K1 do sada nepoznate detalje iz svog privatnog života.

Milanović (57) je bio akter i junak čuvenog finala Svetskog prvenstva 1986. u kom je Jugoslavija posle četiri produžetka pobedila Italiju i to njegovim golom u poslednjoj sekundi!

Brzo posle toga, upoznao je svoju prvu suprugu, Natašu.

- Pokojna supruga Nataša je bila asistent fotografa na nekom slikanju, gde smo Andrić, Šoštar i ja pozirali, baš posle te utakmice sa Italijanima 1986. Tada sam je primetio, ali nismo imali kontakt. Našem pravom upoznavanju je kumovao moj najbolji drugar Nenad Kurajica, koji je sa Natašom bio prijatelj. Došao je iz Amerike i okupio nas je sve na jednom brodu. Tada sam shvatio u razgovoru sa njom, da bi tu moglo da bude nešto više - ispričao je Milanović.

- Nataša i ja smo se baš voleli. Imali smo divan brak. Ona je bila dobar čovek, prijatelj, divno biće. Volela je moju ljubav prema umetnosti, a poštovala je sport, jer je i sama bila iz sportske porodice.

Ljubav između Igora i Nataše se brzo rasplamsala, venčali su se 2003. godine, a onda je 2010. njoj ustanovljena dijagnoza kancera dojke.

- Sve se to brzo dešavalo. Umrla je 2012. godine. Bio sam uplašen, besan, ljut. Sve je prošlo uz Božju pomoć. Mislim da smo deca i ja izašli jači iz te situacije – kaže Igor i otkriva kako je pokušavao ćerkama da nadoknadi gubitak majke.

- Mlađa je išla u vrtić, starija u školu, a ja sam to vreme koristio da sa prijateljima popijem kafu. Onda njih pokupim, odemo na Banjicu, jer je starija trenirala sinhrono plivanje, a mlađa i ja idemo u saunu. Oko pet završimo sve, dođemo kući, čeka nas moja baka Ana, spremljena klopa, domaći zadaci, i zajedno u krevet. Dve godine smo spavali zajedno.

Igor je otkrio kako se zbližio sa sadašnjom suprugom Ivanom Đakonović.

- Ona je tada dolazila i pomagala nam. Bila je Natašina prijateljica. Imala je osećaj da nam pomogne, jer je bila vrlo čest gost u našem stanu. Mlađa ćerka se više seća Ivane, nego majke.

Nikada nije obraćao pažnju na to šta će okolina reći zbog zabavljanja sa prijateljicom pokojne supruge.

- Te stvari me nikada nisu zanimale. Bilo je normalno da dođe do nekog zbližavanja jer je dve godine svaki dan dolazila i pomagala nam. Tačno znam trenutak kada sam počeo da je gledam kao ženu, a ne kao prijatelja. Deca je obožavaju, imaju predivan odnos. Sad sam ja tamo višak, posebno zato što sam bio u inostranstvu, ali trudim se da im ne kvarim tu žensku harmoniju i atmosferu.

Ivana Đakonović je profesorka italijanskog jezika i nekada bliska prijateljica njegove pokojne žene, a ona mu je vratila veru u život.

- Sa Natašom sam imao divan odnos, pun ljubavi i poštovanja, potpuno iskren. Mislio sam da sam našao saputnika i partnera za ceo život. Teško sam podneo njenu smrt. Bio sam besan, gnevan, ljut na ceo svet. Oprosti Bože, i na tebe. Ali, život je divan i njegov poklon može da bude veliki, a meni je Bog dao najlepši, moju Ivanu. Ona je postala moja partnerka iz jednog specifičnog ugla, budući da je bila prijateljica moje pokojne supruge. Taj put je čudan, ali dobio sam priliku da živim sa ovakvom osobom, i to je privilegija - rekao je Igor svojevremeno u intervjuu za "Gloriju".

- Pored sebe imam osobu koja ceo dan provodi u brizi o bližnjima. A to nismo samo deca i ja, već i njene kolege iz jedne i druge škole gde predaje, kao i učenici kojima vikendom drži časove tenisa, prodavačice na pijaci, radnici koji rade preko puta naše zgrade i nemaju nikakve veze sa nama, ali to ne znači da im ona neće odneti pitu i jogurt da se osveže, ili pivo. I onda oni ostanu zatečeni. To je divno - rekao je tada on.

(Espreso)