DRAGUTIN TOPIĆ JE IMAO VELIKI POROK: "Bio sam depresivan, sport mi se smučio"

Nekadašnji srpski atletičar Dragutin Topić (52) dao je opširan intervju za hrvatski "Večernji list" u kome se dotakao najvećih uspeha svoje karijere, ali i najtežih momenata.

Kao junior je osvojio zlato u Plovdivu 1990. godine, a samo nekoliko nedelja kasnije kao 19-godišnjak osvojio je seniorsko evropsko zlato u Splitu.

- Evropsko prvenstvo u Splitu uvek ću pamtiti, to mi je bilo jedno od najlepših takmičenjaa. Stadion u Poljudu bio je dupke pun, ne samo za vreme mog nastupa, već sve dane Evropskog prvenstva. Za to vreme me vežu najlepše emocije. Bio sam klinac i sve što se događalo mi je bilo nekako nestvarno, kao u bajci. Razmišljao sam samo o tome kako ću se sresti sa svojim idolima koje sam do juče gledao na televiziji, ali onaj gore odlučio je da budem prvak. I do danas sam ostao najmlađi prvak Evrope u istoriji. Bili smo smešteni u Lori i sećam se da smo se svaki dan kupali i u streljani gađali iz vazdušne puške. To su mi bili glavni treninzi, neka vrsta razbibrige, a pokazalo se to delotvornom formulom u toj priči - rekao je Topi za "Večernji".

Nastupao je na čak šest Olimpijskih igara, od Barselone 1992. do Londona 2012. godine.

- Naravno, najviše ću pamtiti Atlantu 1996. godine kada sam bio četvrti. Drvena medalja nije baš popularna među nama sportistima, ali taj rezultat danas nešto vredi. Bilo je to vreme kada se teško živelo u Srbiji. Imali smo dve godine embarga, nemogućnost nastupanja na velikim takmičenjima, velike psihološke krize, finansijski debakl. Vozio sam stari "Jugo" i bilo je puno trenutaka kada sam morao da pozajmim novac da bih natočio benzin.

Karijeru je završio u 41. godini kada je bio jedan od najstarijih sportista na Igrama u Londonu.

- Da, krenuo sam u trenerske vode. Još i pre Igara u Londonu. Bio sam trener supruzi Biljani koja je u troskoku osvojila četvrto mesto na Svetskom prvenstvu u Berlinu 2009. godine. U međuvremenu sam osnovao svoj klub Top jump. Treniramo na Banovu Brdu, a tokom zime u dvorani na Banjici. Klub trenuto ima 200 članova i članica. Naravno, među njima se rezultatima ističe kći Angelina koja je prošle godine osvojila bronzanu medalju na Evropskom seniorskom prvenstvu u Minhenu.

A druga kći Sofija?

- Ona još ne zna čime bi se bavila. Imam mišljenje da bi, kada bismo je pitali da bira sport ili slikanje, izabrala ovo drugo. Za sada ne "grize" za sport, ali videćemo - naglasio je Dragutin.

Sda već davne 2001. godine Dragutin je pao na doping testu. Podsetio se i tih teških vremena.

- Bila je to za mene ozbiljna tragedija. To mi je najteži trenutak u karijeri, ali i njega sam pobedio. Ono u što sam siguran jeste činjenica da sam koristio dozvoljene preparate. Ali ne znam kako ja kao sportista mogu da znam tačan sastav svega što unosim u telo. Te 2001. godine psihički sam bio najstabilniji. Nastupila je smena generacija, nisam imao konkurenciju, pobedio sam na tri takmičenja, čuvao sam se za Svetsko prvenstvo, ali na njega nisam otišao. U to vreme otkrio sam čari kocke koja me je uništila – finansijski i mentalno. Bio sam depresivan, sport mi se smučio. Al, na vreme sam se izvukao iz "blata".

(Espreso/Večernji)