SOVJETSKI TERMINATOR je bio idol ARNOLDA ŠVARCENEGERA: Ovo je JURI VLASOV - najjači čovek u istoriji sveta (VIDEO)

Godina je 1988, i Arnold Švarceneger u Moskvi snima "Crveno usijanje". Dok korača užurbano Crvenim trgom, u glavi mu je samo jedna misao - da još jednom vidi idola svog detinjstva, čoveka koji ga je inspirisao da život posveti dosezanju savršenstva.

Dok se približava prostoriji u kojoj ga čeka Juri Vlasov, najjači čovek koji je ikad živeo, Švarcenegeru klecaju kolena. On je za njega ono što je Švarceneger danas milionima dečaka - lik iz stripa, superheroj, junak, inspiracija.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Njihov prvi, i sudbonosni susret, odigrao se daleke 1961. godine, posle još jednog takmičenja na kojem je Vlasov osvojio prvo mesto u dizanju tegova.

- Jedan od austrijskih dizača doveo mi je u svlačionicu dečaka, koji je želeo da me upozna. Ja sam u to vreme bio na vrhuncu snage, i dečak me je gledao zapanjeno, bez reči, širom otvorenih očiju - prisećao se Vlasov.

Taj dečak je, pogađate, bio tada 14-godišnji Arnold Švarceneger.

- Bio sam iscrpljen. Takmičenje je trajalo nekoliko sati. Ali odvojio sam vreme da popričam sa dečakom, da ga ohrabrim. On je tek počinjao da vežba. Rekao sam mu "najvažnije od svega je da veruješ u sebe" - priča Juri.

Nekih 27 godina posle ovog susreta, otvaraju se vrata u Moskvi. Dečak je porastao, i sada je legenda bodibildinga, najplaćeniji glumac na planeti, uspešan trgovac nekretninama, ikona planete - Arnold Švarceneger.

Ali ispred već omatorelog i bradatog Jurija Vlasova Arnold je ponovo onaj momčić koji je 1961. upoznao svog Supermena. Ponovo su oči raširene, i ponovo je bez reči.

I sa 55 godina, Vlasov još uvek ima veću i jaču podlakticu od Švarcenegera. Toliko se vidi kad dvojica divova stoje jedan pored drugog.

Arnold grli Jurija. Suze mu naviru na oči dok se priseća susreta u svlačionici pre 27 godina:

- Dugujem ti toliko mnogo. Dugujem ti sve, za moj život koji se odvijao ovako. Reči koje si mi rekao tada, posle njih sam zaista počeo da verujem u sebe. Posle tih reči više nikad nisam prestajao da vežbam, da radim sve više i više. Više nikad nisam sumnjao da ću napraviti nešto od sebe - rekao je Švarceneger svom idolu.

Arnold je ovom prilikom poklonio Vlasovu svoju fotografiju na kojoj je napisao "Mom idolu, Juriju Vlasovu".

Pa ko je ovaj Juri Vlasov?

Ukratko - sovjetski i ruski pisac, oficir Crvene armije, sportista, inženjer i političar čije postojanje na ovom svetu je dalo nadahnuće svima koji su se od 60-tih naovamo ozbiljno bavili bodibildingom, dizanjem tegova, pauerliftingom ili strongman disciplinama.

Ovaj intelektualac i snagator je vlasnik olimpijskog zlata, 34 svetska rekorda i četiri svetske titule u dizanju tegova u teškoj kategoriji i autor knjiga "Prevazići sebe", "Pravo moći", "Bela instanca", "Vatreni krst". Svetska federacija dizača tegova proglasila ga je za najboljeg takmičara u istoriji ovog sporta.

Radio-inženjer po zanimanju, Vlasov je rano počeo i da piše knjige. Njegova zbirka kratkih priča "Prevazići sebe" uvrštena je u zvaničnu opremu sovjetske reprezentacije u dizanju tegova.

- Vlasov je fenomen. Čudo. Jedan u milijardu. Enormna fizička snaga, neverovatna moć volje, sve zajedno sa enormnim intelektom. Ovakva kombinacija se retko, retko viđa. Ako se uopšte viđa - pričao je njegov trener Suren Bogdasarov.

Opisivali su ga kao "Supermena sa štreberskim naočarima". Izgledao je kao intelektualac i kad je dizao 250 kilograma u benču, bez mnogo muke. Ceo svet je bio oduševljen njegovim dubokim i temeljnim poznavanjem klasične literature, slikarstva i klasične muzike. Ljubav prema znanju usadila mu je majka, Kubanska Kozakinja.

- Nema limita ljudskog intelekta i ljudske snage. Mi ljudi smo neograničeni - govorio je Vlasov.

Nikad više dizanje tegova neće biti svetski popularno kao tih 60-tih. Vlasov i Gagarin, dva Jurija, bili su ikone cele planete. Među najvećih obožavaocima Jurija Vlasova bili su princ Bertil od Švedske, sovjetski maršal Rodion Malinovski, glumice Đina Lolobriđida i Merilin Monro.

I jedan dečak od 14 godina, koji tada još nije bio siguran čime će se baviti u životu.

Ključni trenutak u životu Vlasova došao je posle potpuno neočekivanog poraza na Olimpijskim igrama u Tokiju 1964. godine. Ovo se i danas pamti kao jedan od većih skandala na Igrama, pošto je Jurijev kolega iz reprezentacije izveo niz taktičkih igrarija i, prosto rečeno, prevara, i uspeo manipulacijom sa rasporedom dizanja i težina da "ukrade" zlato Vlasovu. Rekao mu je, taj Žabotinski, "ja neću više da dižem", i onda se "predomislio". Vlasov je već odredio svoje težine, i mogao je samo da gleda kako "preporođeni" Žabotinski podiže zlato posle njegovog poslednjeg pokušaja. Juri je posle takmičenja bio besan, jer je smatrao da takvim stvarima nema mesta u sportu.

- Moja odluka da se povučem iz sporta nije bila nagla. Shvatio sam da ne mogu više da nosim dva tereta na leđima - pisanje i tegove. Tegovi su mi dali najveći od svih užitaka - užitak pobede. Pobede su mi dale osećanje kojem nema ravnog, osećanje koje nikad neću zaboraviti.

Vlasov je 1989. postao član Kongresa narodnih poslanika SSSR, a kasnije i poslanik u ruskoj Dumi (1993. godine). Kandidovao se za predsednika Rusije 1996. godine, i osvojio samo 0.2 odsto glasova, posle čega se povukao iz politike.

Vratimo se sada na njegove dane slave. Bio je prvi čovek koji je digao više od 200 kilograma, i bio je proglašen "najjačim čovekom na planeti". Ali ono što je mnogo bitnije, zauvek je razbio predrasudu o "glupim snagatorima". Sa starinskim naočarima i imidžom štrebera (kad nije dizao tegove, trčao je ili čitao), postao je svetska atrakcija, do te mere da su ga mnogi smatrali otelotvorenjem Ničeovog Ubermenscha.

- Ja sam bio najjači na svetu. Posle mene, došli su šampioni koji su titule osvajali sa mnogo slabijim rezultatima. Sve sam postigao treningom. Postao sam gluv od gvozdenog zvuka tegova. Tada nismo znali za veštačka pojačavanja mišića, steroide... Bili smo gluvi od zvuka gvožđa. Bili smo puni znoja, postajali smo sve jači, od snage. Trening za pobedu me nije privlačio. Želio sam da mučim sebe, da postanem još jači. Samo više, nešto novo - ovo je ideja velikog sporta. Ne bih trenirao ni dan kad bi mi cilj bio samo zlato. STVORI NEŠTO NOVO. TRAŽI SNAGU. UPOZNAJ SNAGU. UKROTI SNAGU. Puko skupljanje medalja je perverzija ideje sporta - pisao je Vlasov.

Kakav je čovek i sportista Vlasov najbolje ilustruju ove njegove reči:

- Digao sam 20.000 tona u karijeri. Računao sam. 20.000 tona. Mnogo. A napustio sam sport mlad. Posle toga sam se budio usred noći, bio sam još veoma jak, i čuo sam kako mi glas šapuće: "Vrati se. Uskoro će biti kasno. Vrati se. Imaćeš sve pobede. Vrati se. Biće kasno za 2-3 godine. Vrati se". Dešavalo se to često. I tako ležim do jutra. Morate da shvatite ovo. Ovo nije šala. Ovo je ceo život. Ovo nije šala. Nije igranje karata, igranje bridža. Nije igranje bilijara. Ovo plaćate svojim životom. Životom.

(Espreso.co.rs)