UHAPSILI SU JOJ MUŽA, UZELI HLEB IZ USTA, OTELI STAN! A bila je ponos Jugoslavije... "Dugo sam imala NOĆNE MORE!"

Slavna jugoslovenska atletičarka Vera Nikolić bila je prava heroina ne samo u sportu već i u privatnom životu.

Vera je rođena 23. septembra 1948. u selu Grabovica kraj Despotovca u porodici kovača Mike Nikolića. Kada je imala 13 godina pobedila je na jednom školskom krosu u Ćupriji. Tu je zapazio atletski stručnjak Aleksandar Petrović i predložio joj da zajedno rade.

Dovoljno je bilo samo godinu dana da njen talenat i njegova stručnost daju zapažene rezultate. Vera je pobeđivala na krosevima širom Srbije i Jugoslavije. Bila je juniorka čijim su se rezultatima i još više mogućnostima svi divili.

Već sa 16 godina, Vera Nikolić je postala reprezentativka, pa čak i prvakinja Balkana. U septembru 1966. godine sa nepunih 18 godina učestvuje na Evropskom prvenstvu u Budimpešti i u trci na 800 metara osvaja prvo mesto, rezultatom 2:02,8, pobedivši favorizovanu i iskusniju Zuzu Sabo.

To je bila prva zlatna medalja na evropskim prvenstvima za Jugoslaviju. Zbog tog uspeha je dobila nadimak 'Zlatna Vera'. Krajem godine je po izboru lista Sport, proglašena za sportistkinju (i sportistu) godine u Jugoslaviji.

Godinu dana kasnije, 20. jula 1968. Vera pravi pravu senzaciju na londonskom „Kristal palasu“ i u okršaju sa najvećom nadom britanske atletike Lilijan Bord postavlja svetski rekord na 800 metara rezultatom 2:00,5.

Posle velike euforije koju je podigla ovim rezultatom, želje ljubitelja atletike su porasle i očekivali su da na Olimpijskim igrama u Meksiku osvoji zlato. Vera nije izdržala, podlegla je pritisku i u finalnoj trci je odustala.

Posle toga dugo nije mogla da se oporavi. Odlučila je da promeni sredinu i prešla je u AK Dinamo iz Zagreba kod trenera Lea Langa.

Promena je dala rezultata i već na Evropskom prvenstvu u Atini 1969. Vera je osvojila bronzanu medalju. Imala je još dva uspeha pre napuštanja aktivnog bavljenja atletikom: na Evropskom prvenstvu u Helsinkiju 1971. osvoja zlatnu medalju, a na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. osvaja peto mesto sa novim jugoslovenskim rekordom 1:59,5.

Osvojila je i dve zlatne medalje na Mediteranskim igrama u Izmiru (na 800 i 1500 metara), a ponovo je postala i evropska prvakinja na 800 metara u Helsinkiju. Sportske novosti Veru Nikolić četiri su puta proglasile za najbolju sportistkinju Jugoslavije. Karijeru je završila 1974. godine.

Dve godine kasinje, 1976, udala se za Paju Ćasića i u dva porođaja dobila ćerku Jelenu i dva sina, Milana i Dejana.

U Zagrebu se, dakle, udala, rodila decu i živela. Kao zaslužna sportistkinja (kao članica Dinama postala je šampionka Evrope) dobila je dvosoban stan u Dubravi koji je sredinom osamdesetih menjala za veći, takođe u Dubravi.

Političke i društvene promene ranih devedesetih pogodile su i Veru Nikolić, tada zaposlenu na polju fizičke kulture u Skupštini opštine Dubrava. Od svih zaposlenih, samo je ona dobila otkaz, samo je ona bila višak. Razlog je bio nacionalistički: rođena je u Srbiji, Srpkinja je, u braku sa Srbinom, državnim službenikom.

Stan u Zagrebu joj je devedesetih godina oduzet, a godinama se borila za pravo na povrat.

Nakon što je 1991. godine dobila otkaz i nakon različitih vidova pretnji, privremeno napušta Zagreb i odlazi kod roditelja u Ćupriju sa decom. Nakon toga, muž joj biva uhapšen u Zagrebu na radnom mestu, ali u decembru 1991. godine je razmenjen.

- U Zagrebu smo izgubili sve, jer nije bilo otkupa stanova. Čak sam pre dva meseca morala da odem da platim troškove suđenja. Izgubili smo i vikendicu koju smo napravili. To je jako teško. Dugo sam imala noćne more. Taman kada misliš da si uredio život - rešen stambeni problem, deca dobri đaci, napravljena vikendica blizu kuće, dobar posao za muža i mene, sve se srušilo. Sa 42 godine počela sam život iz početka u novoj sredini. U Zagrebu su mi ostali samo neki prijatelji sa kojima se čujem. Svuda ima i dobrih i loših ljudi – mirno zaključuje najbolja sportistkinja Jugoslavije.

- Moj najveći životni uspeh je što sam sačuvala svoju porodicu. Bilo je svega i svačega. Divno je imati medalje i rekorde, ali sve to prođe. Kada dođu Božić i Uskrs, a mi se skupimo svi, zar to nije najveći uspeh u životu? Meni često deca kažu „Ti si naša kraljica“. Time je sve rečeno - prelepo je objasnila Vera jednom prilikom.

Kasnije je živela u Kruševcu sa suprugom, gde je do 2007. godine radila kao atletski trener. Januara 2021 doživela je moždani udar, pa je prebačena na Institutu za neurohirurgiju u Beogradu.

Tu je preminula 28. juna iste godine. U Ćupriji je proglašen dan žalosti. Vera Nikolić je sahranjena u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

(Espreso)