UMESTO NA MARATON, OTIŠAO U RAT: Srpski atletičar branio Kosovo, ubio ga albanski snajper! IDEM, TO MI JE DUŽNOST!

Bliži se 23. godišnjica od tragične pogibije na Kosovu i Metohiji sprskog atletičara Gorana Raičevića.

Tokom NATO bombardovanja te kobne 1999, Srbi na Kosovu su sem stalne opasnosti sa neba imali i onu još neposredniju - albanske teroriste. Goran je kao profesionalni sportista imao izuzeće od ratišta i trebalo je da predstavlja Srbiju na maratonu u Grčkoj.

Ali, Rajko, kako su ga zvali, nije mogao da razmišlja o takmičenju dok mu je zemlja bila u ratu. Obukao je uniformu i 8. aprila otišao na prvu liniju fronta.

- Idem, to mi je dužnost! Ko će braniti prag moje kuće ako ne ja? Neće valjda neko iz Subotice? Kako da ne odem, šta bi rekli moji iz Strojinaca? Da sam kukavica, da sam izneverio svoju decu, svoj narod i sebe - odgovorio je tada Goran svojoj majci, koja ga je pitala da li baš mora da se odazove pozivu.

U ratu je obavljao dužnosti kurira u Trećem bataljonu Prištinskog korpusa. U duhu vrhunskog atletičara, kako su isticali njegovi saborci, trčeći je obavčljao svoje zadatke.

Nažalost, na Đurđevdan, 6. maja 1999, Goran Raičević je poginuo u selu Kačikol kod Prištine. Nastradao je od metka albanskog snajperiste. Veteran Ljubiša Raičević bio je deo izvidnice kojoj su albanski ekstremisti napravili zasedu.

- Krenuli smo da vidimo gde ćemo locirati jedinice, po vodovima. Ja sam vozio komandanta džipom, a petnaestak vojnika je bilo iza nas u vojnom kamionu, među njima i Goran. Kada smo stigli u selo Kačikol, sačekala nas je zaseda pripadnika OVK - seća se Ljubiša.

- Pripadnici albanske paravojske su pred kamion ispalili „zolju”, protivoklopnu raketu iz ručnog raketnog bacača kojim se gađa sa ramena. Odmah zatim su srpske vojnike zasuli kišom metaka. Poginuo je vozač kamiona, pet vojnika je teže ranjeno. Snajperski metak je probio ceradu kamiona i pogodio Gorana. Na glavi nije imao šlem, poginuo je na licu mesta...

Goran je tad imao nepunih 36 godina, a iza sebe je ostavio suprugu Jelenu i blizance - sina Nikolu i ćerku Katarinu.

Rođen je 26. juna 1963. u Kruševcu, a odrastao je u pomenutom selu Strojinci, u opštini Brus. Prve atletske korake napravio je 1975. kao đak V razreda OŠ "Moša Pijade" kada je učestvovao u krosu "Politike", čiji je kasnije postao šestostruki prvak - pet puta zaredom, što je rekord.

Nastupajući najpre za Crvenu zvezdu (1984-85), pa Partizan (1989-99), ali i Soko Vrbas i Brus (1995-96), pet puta je trijumfovao i na "Belom krosu" i bio višestruki prvak Balkana. Bio je nepobediv na uličnim trkama od 1980. do 1984. godine. Pritom je Goran završio agronomiju na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.

Posle pogibije na Kosovu, Raičević je sahranjen u rodnim Strojincima. Opština Brus u njegovu čast svake godine organizuje atletski memorijal.

Supruga Jelena se živo seća njihovog poslednjeg pozdrava.

- Nas dvoje smo se pozdravili, verujući da ćemo se uskoro videti. Deca su u to vreme spavala, ali sam ih ipak probudila i mahali su mu s prozora dok je odlazio - pričala je Jelena i konstatovala:

- Sve ove godine sam imala briga i posla oko dece, a sad postajem svesna da je sve bilo uzaludno. Sve je obesmišljeno. Vređa me to, ispalo je da su ljudi koji su otišli bili budale, sve više mislim da je to moglo drugačije da se odradi. Smrznem se kad pomislim da bi i Nikola (sin) morao tako. Drugačije bih sada postupila sigurno - zaključila je Jelena Raičević.

Blizanci Nikola i Katarina su nasledili očeve gene i ljubav prema sportu. Nikola se bavi atletikom, a Katarina odbojkom.

- Katarina je završila master studije, trenira svaki dan, čekala je radnu dozvolu u Francuskoj da bi mogla da igra, kada je počela korona. Nikola je na doktorskim studijama, u atletici je baš napredovao. Kako su se smanjile te obaveze na fakultetu, tako je popravio svoje rezultate i dvaput je bio prvak Srbije - ispričala je Jelena 2020.

Ispred stadiona FK Partizan podignut je spomenik u čast Gorana Raičevića koji njegova porodica obilazi 6. maja svake godine.

A na spomen ploči iznad Goranovog groba piše: "Bio si šampion velikog, iskrenog i toplog srca. Tvoje pobede i plemenita dela čuvaće te od zaborava a mi ćemo te nositi u srcu za sva vremena".

(Espreso/N.Đ.)