ZA PAMĆENJE!
BIO SAM S GROBARIMA U KORTEU: Toliko su FENOMENALNO navijali, da su potpuno sludeli dva Poljaka! (FOTO) (VIDEO)
Prošao je i taj Večiti derbi. Iščekivali smo ga sa velikim nestrpljenjem, a dobili smo - ništa! Bar kada je teren u pitanju.
OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!
Međutim, nisam se razočarao. Znao sam da će Marko Nikolić, pa i Grof Božović odigrati defanzivno, čvrsto, na granici (možda i preko granice) faulova. Utakmica je bila veoma dosadna, nije se video skoro nijedan interesantan detalj za svih 90 i kusur minuta.
Za mene je mnogo važnije bilo šta će se dogoditi pre utakmice, tačnije, kako ću se provesti kada prvi put uđem u grobarski korteo, koji je od severne tribine stadiona u Humskoj, preko autokomande išao do južne tribine "Rajka Mitića".
Kada je "vesela povorka" okružena kordonima policije krenula niz Humsku ulicu, priključio sam joj se i odmah sam naleteo na dva neverovatna momka! Videlo se da nisu odavde, a prvo mi je napamet palo da su Grci - Paokare.
- Grčka braća, a? - upitao sam...
- Ne, ne. Poljaci. Ali, isto braća - odgovorio mi je jedan grmalj, vidno stariji od mene.
- Stvarno? Koji klub?
- Vidzev... Bratski grobarski klub - rekoše mi ova dva momka koja su u rukama nosila kese pune piva, što me je odmah začudilo, jer svi znamo da je zabranjeno konzumirati alkohol u krugu stadiona tri sata pre utakmice.
- Pa, otkud vam pivo? Kako uspevate da ga nosite tako očigledno, a da vas policija ne cima? Da li je kod vas u Poljskoj dozvoljeno cirkati na stadionima, ili isto kao kod nas vlada represija nad nama, ljubiteljima alkohola, ha-ha-ha? - radoznalost je bila jača od mene.
- Brate, ne veruješ. Trebalo mi je pola sata da nađem neku prodavnicu koja želi, tačnije sme da mi proda piće. Dobro je, na kraju smo, kao što vidiš, uspeli. A, što se Poljske tiče, mi smemo da pijemo na stadionima, ali je u rizičnim mečevima gostujućim navijačima to zabranjeno. Tako se izbegavaju incidenti - rekao je ovaj veoma rečiti "huligan" i kako je završio rečenicu krenuo je da trči prema čelu kortea.
- Gde ćeš, burazeru? - prodrao sam se.
- Moram da idem, na čelu kolone su moji drugari iz Poljske, treba da im dostavim svo ovo pivo, ha-ha-ha - rekao je i prošao pored 20 policajaca, koji nisu ni obratili pažnju na njega, verovatno zato što je u tom momentu počinjala da se zahuktava situacija na relaciji Policija - pojedini navijači.
Dok su braća Poljaci nestajali u rulji Grobara, uspeo sam samo da čujem kako mi govore:
- Brate, kako je ovo dobar provod, neverovatno - nisu krili svoje oduševljenje navijanjem crno-belih fanova.
- Vraćaćemo se ovde svake godine.
Nisam ni stigao da shvatim gde se nalazim, a već je sve bilo završeno. Oko dva sata pre početka utakmice, najinteresantniji deo dana je završen, i to paljenjem Zvezdinog šala ispod istočne tribine Marakane, a svoje novostečene prijatelje iz Poljske više nisam sreo.
Ali, dobro, saznao sam nešto novo, a hvala im i zato što su me prihvatili kao svog, jer je potpuno očigledno bilo da nisam klasičan navijač, što su i oni primetili, ali ih nije interesovalo. Pričali su sa mnom o svemu, bez dlake na jeziku, a otkrio sam im da sam novinar. Takođe, moram da odam priznanje i navijačima Partizana, jer nisam dobio nijedan preki pogled, iako mi je mobilni telefon sve vreme bio visoko podignut.
BONUS VIDEO: Uroš Đurđević posle derbija izjava!
(Espreso.co.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
