STRAVIČNA PRIČA AUSTRALIJSKOG KOŠARKAŠA: Ušao sam u svlačionicu i pao, doktori su rekli da više neću moći da igram!

Centar australijske reprezentacije proživeo je životnu dramu tokom meča protiv Italije na Olimpijskim igrama u Tokiju.

ESPN je preneo do sada neobjavljenu priču sa, u to vreme, košarkašem Toronto Reptorsa.

Nužda je poterala Bejnsa u toalet negde između treće i četvrte četvrtine. Odatle se nikada više nije vratio na parket.

Jedan od članova stručnog štaba krenuo je po njega, kako bi video šta je sa njim i pronašao ga je kako u krvi leži na pločicama, sa dve duboke ubodne rane u gornjem delu ruke.

Pojurili su timski doktor i lekari iz dvorane. Bejns nije mogao da ustane i bio je potpuno van sebe, ošamućen. Ležao je glavom ka pločicama.

Nije umeo da kaže šta mu se desilo jer se ničega ne seća nakon ulaska u svlačionicu, a potom i toalet, osim što se požalio da je ta prostorija bila neuobičajeno udaljena.

Pokušao je da ustane i konačno ode do toaleta gde je najpre i krenuo, ali je odmah pao. U potpunosti je izgubio mogućnost hodanja.

Odmah je krenula istraga, a jedan od mogućih zaključaka je da je Bejns pao i udario u dve kuke za peškire na zidu pored kog je pronađen.

Prebačen je u jednu japansku bolnicu, gde su pojedini doktori čak rekli da će zauvek ostati paralizovan. Bolovi nisu pretajali.

- Najusamljeniji trenuci mog života bili su ti dani u bolnici. Smenjivali su se intervali kada sam bio pri svesti i kada sam ostajao bez iste. Razmišljao sam o životu i plakao, počeo je priču Bejns i napomenuo da je i njegov ujak DŽon pre 10 godina doživeo nesreću usled koje je i dalje kvadriplegičar.

Bejns je na istom tom olimpijskom turniru, u meču protiv Nigerije, doživeo težak pad na glavu i vrat prilikom zakucavanja zbog kog je mnogo pre kraja završio susret.

- Ne znam tačno šta se desilo. Neurolozi nisu sigurni šta je tačno uzrok. Ali bio sam u ozbiljnim bolovima posle tog pada. Bio sam baš pod bolovima i bili su mi potrebni lekovi, rekao je Bejns.

Potom je tri dana kasnije pao i u kupatilu, što je za čoveka od 208 centimetara i 118 kilograma ozbiljna stvar.

Nije isključeno da su ta tri događaja usko povezana, ali nakon trećeg i pada u toku meča sa Italijom, više nije mogao ni praznu flašicu vode da podigne.

- U roku od pola časa moje stanje počelo je naglo da se pogoršava. I dalje sam se nadao da ću igrati sledeću utakmicu. Doktori su smatrali da sam lud. I dalje ne mogu da shvatim sve što se dešavalo tih dana, priseća se Bejns.

Pune dve nedelje je ponovo učio da stane na noge. U početku su terapeuti to činili umesto njega, jer je bol bio nepodnošljiv.

- Nisam mogao da se nosim sa tim. Bila je to neverovatna kombinacija, kao da gorim i da me neko bode istovremeno. Stalno sam koristio lekove protiv bolova, ali bi me isti odmah oborili, zbog čega sam morao da pravim tajming kada ću da pijem lekove, kako ne bih propustio utakmice. Lekarsko osoblje u Tokiju pokazalo je veliku privrženost i spremnost da pomogne.

Australija je pobedom nad Slovenijom posle neizvesne završnice konačno uspela da probije barijeru četvrtog mesta i osvoji medalju.

Bejns je plakao u bolničkoj sobi (potpuno sam jer su u Tokiju tokom pandemije striktna ograničenja) kada je spiker u dvorani izgovorio njegovo ime.

Lekari su mislili da plače od bolova, pa su pojurili da mu daju neophodnu terapiju. Sledećeg dana u posetu su mu došli Metju Delavedova i Nejtan Sobi, koji je glumio doktora (u posetu su smeli samo jedan igrač i timski lekar).

- Ta prva poseta bila je prilično emotivna. Prošli smo tako dugačko putovanje, a Aron je bio deo celog procesa. Bili smo svi u suzama. Ne želim da pravim sebi problem sa japanskim vlastima, ali drago mi je što smo mogli da uđemo i vidimo ga, kaže Delavedova.

Tek 11. dana boravka u bolnici je Bejns pokazao znake napretka, što je odmah podelio sa suprugom Rejčel i decom preko poruka.

Kući u Brizbejn se vratio specijalnim avionom gde je osam sati morao da bude vezan za krevet i pod anestezijom.

Potom je u bolnici proveo još mesec dana, kada je konačno počeo da hoda samostalno, ali ne i potpuno normalno.

Nekoliko meseci kasnije čak je i protrčao, a nedavno je prvi put od utakmice sa Italijom uzeo loptu u ruke. Do sada nikome nije pričao šta se zaista desilo.

- Sada ljudi ne bi znali da mi se bilo šta dogodilo. Mnogo sam napredovao tokom poslednjih šest meseci, ističe Bejns i ne odustaje od povratka na NBA parket:

- U NBA sudije sada dozvoljavaju više kontakata pod košem. Sada sve to izgleda mnogo zabavnije. Takvu košarku igrao sam dok sam odrastao i zato želim da se vratim. Ne znam gde će me put odvesti, ali želim da budem deo NBA priče, zaključio je Eron Bejns.

Poslednju NBA sezonu igrao je u dresu Toronto Reptorsa, gde je 2020. godine potpisao dvogodišnji ugovor vredan 14.300.000 dolara.

(Espreso/Novosti)