OD SJAJA DO OČAJA: Zašto Srbija, iako najbolja, nije osvojila medalju na EP u košarci?

Košarkaška reprezentacija Srbije najavljivala je medalju i plasman na OI sledeće godine u Rio de Žaneiru. Niko im to nije nametnuo kao cilj, sami su visoko podigli lestvicu. Sudeći po tome, četvrto mesto na upravo završenom Evropskom prvenstvu može se smatrati - neuspehom. Srbija je 2/3 prvenstva bila najdominantnija ekipa na turniru, nije bilo pozicije u napadu s koje nije pretila opasnost. Na svakom meču probudio bi se neko iz drugog plana, a osovina Teodosić-Bjelica-Raduljica funkcionisala je besprekorno. Jedini kakav-takav uspeh predstavlja plasman u kvalifikacije za OI, ali mala je to uteha za ovaj tim, ovoliko spreman, protiv ne tako dobrih protivnika kao na svetskim i evropskim prvenstvima u proteklih nekoliko godina. Gde smo, dakle, zatajili?

U pokušaju da damo odgovor na ovo pitanje analiziraćemo pojedinačni učinak košarkaša, kao i selektora. MILOŠ TEODOSIĆ

Kapiten nije odigrao u skladu sa svojim mogćnostima, naročito poslednje dve utakmice. Mozak i pokretač Srbije jednostavno nije uspeo da se izbori sa svojim čuvarima, oslobodi pritiska i on bude taj koji će nas povući napred kao što je to i ranije činio. Jeste na momente blistao, pamtimo i onih 14 asistencija i igru protiv Italijana, ali Teo nije bio Teo. Bilo je mečeva kad nije mogao da pogodi ništa što je pokušao. U polufinalu je imao samo 3 asistencije, uz šut iz igre 4/11 (22,2%). U borbi za bronzu šutirao je neverovatnih 0/9. Premalo za igrača koji vuče tim. MARKO SIMONOVIĆ

Igrač uloge i zadatka odigrao je solidno, bio je jedan od konstantnijih. U odbrani je znao da "uhapsi" najbolje protivničke igrače, ali i da pogodi kad treba. Međutim, ni njemu nije bio dan u polufinalu. OGNJEN KUZMIĆ

Momku iz Prijedora je ovo bilo prvo veliko takmičenje s nacionalnim timom i to se primećivalo u njegovoj igri. Na početku turnira nije imao samopouzdanja, promašivao zicere, ali to se kasnije promenilo. Još nema dovoljno iskustva. BOGDAN BOGDANOVIĆ

Bio nam je potreban onaj Bogdan iz Španije, ali njega tokom ovog šampionata nije bilo. Dvostruki uzastopni najbolji mladi igrač Evrope bio je daleko od forme i nivoa koji su svi očekivali. Ne pišemo ovo samo zbog one brzopletosti protiv Litvanaca, jednostavno - ovaj turnir nikako nie bio njegov. Verovatno je na to uticala i povreda leđa tokom priprema. Njegov zaštitni znak - šut za tri poena - nije funkcionisao, pogodio je samo 13 od 48 pokušaja. NEMANJA BJELICA

Bez sumnje, najbolji i najkonstantniji igrač Srbije na čitavom Eurobasketu. Bilo je momenata kad je i on nestajao na parketu, ali na njegovih petnaestak poena i 7 skokova je moglo da se računa skoro na svakom meču. Izuzetno je napredovao, preuzimao odgovornost, međutim, ni njemu nije bio dan u odlučujućem meču za Olimpijske igre, protiv Litvanaca. STEFAN MARKOVIĆ

Đorđević tvrdi - duša ovog tima. Požrtvovan, spreman, agresivan, odgovoran. Grizao je u odbrani i ništa mu se ne može zameriti. U napadu se nije ni očekivao preveliki učinak, ali je umeo da pogodi bitne šuteve. Iza njega je odličan turnir. NIKOLA KALINIĆ

S njim je ista priča kao i s Bogdanovićem. Ništa nismo videli od igrača koji je prošle godine na Mundobasketu kidao protivnika i u napadu i u odbrani, dizao ekipu, bio uvek na pravom mestu, skakao, lupao rampe... Očekivali smo da ćemo ponovo gledati onog Kalinića koji bez problema zakucava preko protivničkih centara, baš kao što je lepio Burusisa na poster, ali umesto toga dobili smo momka koji ima bolji učinak za tri poena, nego sa linije za slobodna bacanja. NEMANJA NEDOVIĆ

Igrač koji uvek može da promeni ritam igre i preokrene utakmicu kad uđe na teren. Uspevao je atletskim sposobnostima i brzinom da potpuno izbaci iz takta protivnika i promeni stanje stvari, ali ponekad je olako prodavao lopte. U većem delu takmičenja odigrao dobro, u presudnom meču je pokušao da unese živost i vatru u ekipu, ali nije uspeo. Mora da nauči da stane na loptu. DRAGAN MILOSAVLJEVIĆ

Još jedan čovek zadatka u ovom timu, s glavnim zaduženjima. Ipak, očekivalo se da da doprinos u napadu, baš kao što je to činio u Partizanu. Retko je uzimao šuteve, bio je većinu vremena na terenu uplašen i bled. MIROSLAV RADULJICA

Čini se da ima potencijala da bude najbolji centar Evrope. Dizao je svoju formu kako je turnir odmicao, međutim, skoro 9 meseci neigranja košarke je ostavilo traga. Potpuno su ga eliminisali Valančijunas i Gober, a posebno Gasol, kad je njegov posao u odbrani preuzimao Bjelica. Neophodan mu je kontinuitet igranja i velikih mečeva. ZORAN ERCEG

Đorđevićevo tajno oružje, igrao vrlo solidno sve do polufinala i posebno meča za treće mesto. Izgubio samopouzdanje, pa je čak promašivao i s linije penala. Uprkos svemu, jedan od boljih u timu. NIKOLA MILUTINOV

Premalo je igrao da bi se moglo reći nešto više o njemu, što je možda greška. Ume da se postavlja ispod koša, ima odličan tajming na skoku, a ni šut sa distance mu nije loš. Ništa od toga nismo videli jer je bio zakucan na klupu. ALEKSANDAR ĐORĐEVIĆ

Stvorio je tim u kome svi dišu kao jedan i svaka mu čast na tome, dobro je vodio ekipu, mada je pravio i greške. Ostaje nejasno zašto je dozvolio da ekipa onoliko mnogo šutira za tri poena i kad je bilo jasno da im ne ide. Jasno je da ima potencijala da bude veliki trener kao što je bio igrač, odličan je motivator, ume da postavi taktiku i igru. Isto tako, nedostaje mu iskustva, ali on je mlad trener. Predstojeća sezona u atinskom gigantu Panatinaikosu pomoći će mu da u potpunosti sazri. (Uroš Marjanović)