OBRADOVIĆA SAM ZAMALO PREGAZIO NA TRENINGU, LEŽEĆI SE BORIO ZA VAZDUH: Rebrača otkrio pozadinu "sukoba" sa Željkom

Izgubila je reprezentacija Srbije dominaciju koju je nekada imala u evropskoj i svetskoj košarci, a dolaskom Svetislava Pešića na klupu pokušaće da vrati staru slavu. U međuvremenu, nije na odmet podsetiti se kako je bilo krajem 20. i početkom 21. veka, kada su osvajane zlatne medalje na svetskim i evropskim prvenstvima, a srebro na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996.

Jedan od aktera tih uspeha bio je Željko Rebrača, koji je u intervjuu za španski Gigantespričao o slavi koju je imala košarkaška reprezentacija tadašnje Jugoslavije.

Kaže, osećali su se kao čuveni Bitlsi."Hteli smo svima da pokažemo da smo najbolji, da svima isprašimo tur. Plašili su se kada igraju protiv nas, širom sveta su nas pratili i gledali šta radimo, a mi smo ih pobeđivali po 20 razlike. U Srbiji smo bili kao Bitlsi, svi su nas voleli, sve smo pobeđivali... Bila je sjajna atmosfera u vezi sa tim kako igramo", prisetio se bivši centar nacionalnog tima, koji je preko Novog Sada, Partizana, Benetona i Panatinaikosa stigao do NBA lige, u kojoj je nastupao za Detroit, Atlantu i Kliperse.

Poređenje sa slavnim muzičarima pojasnio je odnosom naroda prema košarkaškim reprezentativcima u to vreme."Kada odeš u restoran, jedeš za džabe. Mogao si da radiš šta hoćeš. U tom smislu, naši životu su bili dobri. Ali, i sami smo radili dobre stvari, pobeđivali smo najbolje timove sveta i to u vreme dok su nas bombardovali. To nam je davalo energiju da pokažemo svetu da smo bolji nego što druga strana priča o nama. Teško je objasniti to... Bili su to posebni momenti".

U Atlanti 1996. naši reprezentativci dobro su se držali protiv čuvenog američkog Drim tima 30 minuta, odnosno dok Vlade Divac nije isključen zbog pete lične greške. Umesto njega, koji je u to vreme već imao NBA iskustvo, na megdan Dejvidu Robinsonu, Hakimu Olajdžuvonu i Šakilu O'Nilu poslat je mladi centar Benetona."Nisam bio spreman za takvu utakmicu. Imao sam samo 24 godine, bio sam mlad i mršav. Nisam mogao da igram protiv Šeka, Hakima ili Dejvida Robinsona. Bili su mnogo kvalitetniji i snažniji od mene. Ali, probao sam da se nadmećem sa njima... Divac je imao mnogo više iskustva od mene, jer je u to vreme već igrao u NBA ligi. Za mene je to bilo dobro iskustvo da vidim gde sam. Utakmicu pre te smo igrali sa Litvanijom, pobedili smo ih, a ja sam sačuvao Sabonisa, što je bilo dobro za mene. U to vreme sam još učio, radio na sebi, na dobijanju mišića, kako bih mogao da budem konkurentan. Tih godina košarka je bila mnogo teža nego danas, kada je svako sposoban da šutne sa devet metara. Borba pod koševima koju smo mi vodili danas ne postoji", smatra Rebrača.

Veliki uticaj na Rebračinu karijeru imao je Željko Obradović, pod čijom komandom je dvaput osvojio Evroligu (1992. sa Partizanom i 2000. sa Panatinaikosom). Otud i brojne anegdote, a jednu je nekadašnji centar ispričao u intervjuu za Špance..."Više puta je pretilo da dođe do sukoba (kaže kroz osmeh, prim.aut). Sećam se prvog gostovanja sa Panatinaikosom u Moskvi, protiv CSKA. Bila je to teška sezona za nas. Veče pred utakmicu velika pažnja tokom treninga posvećena je igri pet na pet. Čak se i on aktivirao da bi nam pokazao šta da radimo. Blokirao me je jakim udarcem po ruci. Nisam ništa rekao, ali sam pomislio u sebi: 'Šta to radi?'... Kada se trening završio, prišao sam pomoćnom treneru i pokazao mu pomodrelu ruku. 'On je lud, pogledaj šta mi je uradio'. Posle je Obradović rekao da su igrači ped**i. Kada sam to čuo, rekao sam 'okej'. Dva meseca kasnije situacij se ponovila, samo u Atini. Igrali smo pet na pet i Obradović je pošao da me blokira, ali sam ušao u njega snažno i skoro ga pregazio. Borio se za vazduh ležeći na zemlji neko vreme. Svi igrači su pritrčali, misleći da će me izbaciti sa treninga. Pomoćni trener Dimitris Itudis je zurio u mene, a Obradović je bio besan. Tražio je Itudisu da nastavi trening i prišao mi, obrativši se na srpskom: 'Rebrača, ne možeš to da radiš tokom utakmice'. Jednostavno sam mu odgovorio: 'Obradoviću, sećate li se noći pre utakmice u Moskvi? Ovo vam je za to'. Od tada me je više poštovao, ali mi smo se međusobno mnogo poštovali. Bio je težak, ali veoma dobar, izvukao je maksimum iz mene. Uvek bi te naterao da pružiš 100 odsto svojih mogućnosti", konstatovao je Rebrača o trofejnom strategu, koji je sada ponovo u Partizanu.

Za kraj, Rebrača je govorio o svom zdravlju, pošto je u prošlosti imao srčanih problema."Srce je sada dobro, imao sam problem atrijalne fibrilacije. Imam tri ablacije, ali treniram boks kako bih ostao u formi i možda sam četiri-pet kilograma preko željene težine. Dobro sam, ne uzimam lekove, a i supruga mi je zdrava tako da je sve dobro", završio je proslavljeni košarkaš intervju za španski Gigantes.

(Espreso/Mozzart sport)