VASA MICIĆ OTVORIO DUŠU: "Pre dve godine sam izgubio majku..."

Vasilije Micić je najkorisniji igrača Evrolige, MVP Fajnal fora Evrolige, klupski šampion Evrope, a tačku na gotovo perfektnu sezonu stavio je osvajanjem pehara namenjenog prvaku Turske. Zato i ne čudi što se mnogi pitaju da li je vreme da srpski reprezentativac krene preko Atlantika, dok pojedini NBA klubovi s nestpljenjem čekaju da sam Vasa da potvrdan odgovor.

"Svake godine je bilo priče o NBA. Realan sam prema sebi i mislim da je tek ovo trenutak u kom osećam da mogu da se oprobam tamo. Sve do sada je bilo nedovoljno iz mog ugla, ne zato što sam osvojio sve ili slično, već zbog sazrevanja, stila igre, načina na koji mi se 'usporila' igra, zbog konstantnosti, pogleda na košarku... Ali razumem taj tehnički proces odlaska tamo. Ako ne bude nešto što mi se sviđa, ne zatvaram mogućnost da ostanem u Evropi", rekao je Micić prilikom gostovanja u emisji "U obruču" na "TV Arena sport".

Kada je pomenuo 'usporavanje' igre, Vasa je objasnio da je to prvi put video od Luke Dončića.

"Čuvao sam ga u Kaunasu, dok sam igrao za Žalgiris. Bio sam verovatno najspremniji ikad, trudio sam se da konstantno budem agresivan, 'zatvaram', a on me nije ni osetio. Zapitao sam se o čemu se radi. Da se razumemo, ne poredim sebe i Luku, ali sam taj aspekt igre bio mi je neverovatan. Smatram da dolazi iz smirenosti, samopouzdanja i prihvatanja greške bez drame. Da li on to 'vari' iznutra ne znam, ali se na njemu ne oseća."

Posmatrajući tada 19-godišnjeg Dončića koji se kao Vasa sada probijao do svih evroligaških nagrada, srpski reprezentativac je izvukao pouku.

"Pokušao sam tada da nađem sebi takav stil. Prošle godine u januaru sam imao sitne povrede. Mislio sam da moram da budem 100 odsto zdrav da bih bio dobar na terenu. Ali, igrao sam bukvalno s pola gasa. Tako je to delovalo, na primer s Bajernom u Minhenu, a bio sam MVP meča. Onda sam rekao sebi: To je moguće. Potom sam bio i MVP kola u sledeće nedelje protiv Albe. I kada pogledate utakmicu primetite da igram lagano. Kad me neko pritiska, dodam loptu, sklonim se, kad mi dođe lopta odigram, koncizno, precizno... U odbrani se nisam toliko umarao, čuvao sam energiju. Ova godina je bila dokaz da je to moguće i naravno uvek ima prostora za napredak", pojasnio je Micxić koji je, ne treba isticati, potvrdio vanserisjke kvalitete.

Ipak, i dalje tvrdi da je na nakom drugom terenu bolji nego na košarkaškom.

"I dalje verujem da sam bolji skijaš nego košarkaš. To misli i moj otac. Ovo je moja prva ljubav. Košarka je zapravo druga", rekao je Micić nekadašnejm asu Reala Džou Arlaukasu u Evroliginom podkastu 'Krosover',"Odrastao na planini, najpoznatijoj planini u Srbiji, pa je bilo logično da počnem da skijam. Šest meseci godišnje imali smo sneg i nismo imali šta drugo da radimo. A ako posedujete talenat i radnu etiku, možete da postignete dobre stvari."

A Micić je postigao mnogo dobrih stvari ove sezone, zbog čega je s pravom ovenčan titulom najkorisnijeg, a zašto ne reći i najboljeg igrača Evrolige koja ga je trofejom iznenadila neposredno pred start Fajnal fora, uz video u kome su mu čestitali sestra i otac.

"Taj video me je zaista dirnuo. To je bio jedan od najposebnijih trenutaka u karijeri, životu, jer kad stvari ne očekujete, stvari su lepše. Kad ih ne jurite i one se dogode, zaista osećate čistu sreću... Pre dve godine sam izgubio majku. Veliki gubitak... Ali za nas četvoro, pre nego što smo je izgubili, ona je bila naša najveća osnova za sve. Kao svaka majka, bila je jedan od najjačih ljudi u našem životu i sve ove reči koje su (sestra) Nina i otac rekli toliko su me dirnule jer sam to osećao celim telom. Sva ta sećanja su mi prolazila kroz glavu, jer sam zaista imao mnogo situacija u kojima su mnogi ljudi iz moje zemlje, mnogi navijači nisu verovali da to mogu da postignem."

Do evropskog vrha stigao je preko Mege, Bajerna, Zvezde, Tofaša, Žalgirisa i Anadolu Efesa. Istakao je da je ključna raskrsnica bio tim iz Burse.

"Možda najvažniji korak bio je Tofaš Bursa. To iskustvo mi je toliko značilo, privatno i profesionalno, jer sam upoznao jednu od najvažnijih osoba i najboljeg prijatelja - trenera Orhun Enea - aktuelnog selektora Turske. Dao mi je šansu. Svu prošlost stavio sam na stranu kada sam potpisao (za Tofaš) i počeo da gradim svoj stil košarke koji sada igram. Počeo sam da šutiram, on me je gurnuo da šutiram, naterao me da budem više skorer."

"Bilo mi je važno da poboljšam igru i da budem na terenu na višem nivou. Zaista se tako dogodilo. Nije bila laka godina jer je Šaras vrlo zahtevan trener. Ta godina je bila kao da sam pet-šest setzona igrao na nivou Evrolige. Jer način na koji Šaras uči igrače, na koji se ponaša prema njima na terenu, kako obraća pažnju na detalje, posebno kada su u pitanju plejmejkeri. Bilo je neverovatno iskustvo koje koristim i sada."

U tri sezone sa Efesom, Vasa i klub nizali su neverovatne rezultate. Kulminacija je bila šampionska titula u Evroligi.

"Najbolji dokaz vašeg postignuća je kada vam prijatelji, porodica ili saigrači kažu 'bravo' ili 'čestitam'. Kada su me saigrači zagrlili i rekli 'hvala', mene i Šejna (Larkina) najviše... Nikada ranije to nisam osetio... To je dovoljno da opiše koliko je dobar osećaj osvajanje titule" otkrio je Micić.

(Espreso/Mozzartsport)