PEŠIĆ JOŠ UVEK TVRDI DA SU SUDIJE ZVEZDI ODUZELE TITULU: "Ako sam to rekao, onda je istina"

Legendarni košarkaški trener Svetislav Pešić, prisetio se zanimljivih detalja iz bogate igračke i trenerske karijere.

Prva od nekoliko priča, vezana je za njegov dolazak u Partizan, jer je poznato da je navijač Crvene zvezde.

- Mene je otkrio Branislav Rajačić Rajče. Bio je selektor omladinske reprezentacije, a Ranko Žeravica seniorske. Došao sam u Beograd iz Pirota 1968, sa primarnim ciljem da igram za reprezentaciju. Na drugom mestu je bio motiv da igrate za najpopularnije klubove, Zvezdu i Partizan. I tada smo se na ulici delili na zvezdaše i partizanovce. Ja sam bio zvezdaš, moj burazer partizanovac. Međutim, došao je Rajče, koji je bio i trener Partizana, i rekao: "Ti želiš da igraš za reprezentaciju, pa sad vidi i proceni da li ćeš da dođeš u Partizan ili u Zvezdu."

Odlazak iz Partizana nije bio prijatan.

- Smenili su Rajčeta, stigao je Bata Radović, legenda Partizana. Mada, Ranko je radio sve, vodio treninge, ali kao selektor, po tadašnjim pravilima, nije mogao da bude trener kluba. Počelo prvenstvo `69, ja uvek u prvoj postavi dok jednom Bata ne odredi da počnu Zeka (Žarko Zečević) i Latifić, a Farčića i mene ostavio na klupi. Sećam se da je već u 5. minutu bilo 16:6 za OKK Beograd. U neko doba zovne on mene: "Ajde Pešo, ulazi." Pošto sam bio ljut, kažem mu: "Neka ti igra Latifa." Onda su me saigrači naterali da uđem. Izgubimo utakmicu, sutradan dolazi Ranko i baci svoje sveske na sto. Ja se sakrio, negde tamo na kraju. Pita: "Gde je onaj filozof iz Pirota?" Javim se, izvinjavam se. Kaže: "Ništa, ti si svoje završio." Više nisam ulazio u igru, te godine smo čak ispali iz lige. U poslednjoj utakmici u drugoj ligi pozove me da uđem, ja se okrećem, ne znam da li se meni obraća. Vratili smo se u prvu ligu, a ja sam otišao u Bosnu.

Tri godine nakon što je sa Bosnom postao šampion Evrope, Pešić je postao trener.

- Bogdan Tanjević je otišao da vodi reprezentaciju, ekipu je preuzeo njegov pomoćnik Draško Prodanović. Mene su kao ekonomistu postavili za direktora, što do tada nije postojalo kao funkcija u jugoslovenskoj košarci. Došlo je do smene generacija, proces stvaranja novog tima, ali nije bilo sportskih rezultata u toj prvoj godini. Onda su se vratili Varajić i Radovanović, ali se desilo da izgubimo šest-sedam utakmica uzastopce, posle čega je Draško rekao da ne može više da radi kao trener. Jednog dana pozove mene Ferid Bešlić, koji me je postavio za direktora, i pita da li sam našao novog trenera. Kažem mu da nisam, a on meni: "Ti si trener." Ja njemu da ne dolazi u obzir, da nemam iskustva, a on na to: "Gotovo, završeno." Kasnije saznam da su Varaja i Mirsad Milavić, naš legendarni kapiten, bili kod njega i ubedili ga da sam ja, makar privremeno, najbolje rešenje. Uzmem ekipu, osvojimo prvo mesto i više nije bilo povratka.

Pre priče o boravku na klupi Crvene zvezde, popularni Kari je ispričao detalj iz vremena kada je bio selektor košarkaša Nemačke.

- Na otvaranju OI u Barseloni `92. pobedimo Španiju. Na sreću, nemačka televizija je prenosila tu utakmicu. Mene pozovu u emisiju "Sport studio", najgledaniju i danas, zajedno sa Borisom Bekerom. Pita me taj njihov poznati komentator: "Odakle ste vi, Pešiću." Kažem mu da sam iz Jugoslavije, a on: "Pa Jugoslavije više nema." "Možda za vas nema, za mene će uvek postogati", presečem ga ja. Toliko mu je bilo neprijatno da mi se do kraja emisije izvinjavao.

Kada sa Pešićem, koji je sa Jugoslaviom bio prvak Evrope i sveta razgovarate, ne može da se ne pomene i boravak na klupi Crvene zvezde.

- Da to nisam doživeo, verovatno bi moja trenerska karijera bila siromašnija. Ogromno iskustvo. Bilo je i negativnih, pogotovo kada se igralo sa Partizanom u atmosferi koju je vrlo teško opisati.

Pamti se i izjava da su mu sudije oduzele titulu sa Zvezdom 2009. godine, a Pešić sada o tome kaže?

- Ako sam to rekao, onda je istina. Tih godina se dešavalo dosta nelogičnih stvari. Nadam se da se Nebojša Čović neće naljutiti, ali ja sam ponosan na to šta sam uradio za Zvezdu. Mislim da u svemu što je kasnije postigla, u organizaciji i rezultatima, ima makar malo mog doprinosa. Da kažem to ja, kad već oni nisu.

(Espreso/Večernje novosti)