ESPRESO INTERVJU - MARKO KEŠELJ: Otkrio nam je SVE o BARSI, TURSKOJ, KARIJU PEŠIĆU, ZVEZDI...

Bivši reprezentativac Srbije i igrač Crvene zvezde Marko Kešelj bio je gost naše redakcije gde je pričao o svojim počecima, dolasku među crveno-bele, saradnji sa Svetislavom Pešićem, osvojene titule Evrolige, ali i velike nepravde u Turskoj u polufinalu Svetskog prvenstva.

Kešelj je kao mlad imao ponudu Barselone, ali nije je prihvatio, pa se otisnuo kod Svetislava Pešića u Đironu.

- U tom periodu ja sam bio klinac. Sada kada pogledam, sa ove distance nekog od 18 godina shvatam koliko je to mlad čovek. Ali meni to tada nije delovalo tako, moja karijera je išla tim tokom i prepustio sam se tome. To leto bio sam na pripremama sa Barselonom kod Duška Ivanovića na probi i oni su mi ponudili petogodišnji ugovor, ali je bila priča da taj prvi period igram za njihov juniorski tim. Što je kada pogledam sa ove distance delovalo zaista zanimljivo, ali Pešić je imao ideju da ja treba da igram u prvom timu Đirone i da kroz treninge i prisustvo starijih igrača koji su već bili tada legende svetske košarke, učim i stasavam - izjavio je Kešelj za Espreso.

Sa Đironom je došao i prvi evropski trofej.

- To je bilo treće evropsko takmičenje po jačini. Igrali smo fajnal for kod kuće, a u finalu smo se sastali sa Bolonjom, toliko smo ubedljivo vodili da sam čak i ja igrao poslednja dva minuta - rekao je kroz smeh Kešelj.

Kako je došlo do angažmana u Crvenu zvezdu, koja je tih godina kuburila sa rezultatima, finasijama i ostalim stvarima?

- Đirona je tada upala u finansijske probleme, pa sam ja otišao u Keln, ali tamo su me zadesila ista iskustva. Faktički u te dve godine ja nisam uspeo da na željeni način razvijam svoju karijeru i onda u razgovoru sa tadašnjim mojim menadžerom Miškom Ražnatovićem tražili smo rešenje. On je rekao da je jedino nešto smisleno u tom momentu da se nastavi moj dobar razvoj je da se vratim u Srbiju i da tu steknem potpunu afirmaciju. U tom periodu, to se sećaju malo stariji navijači Zvezde, klub je bio u lošem stanju i nije bilo lako doneti odluku, nakon već proživljenih sličnih iskustava u Đironi i Kelnu. Ali kada sam pozvao Svetislava Pešića i kada sam čuo da će i on da se vrati, da je ambicija ljudi koji su tada ulazili u klub da oporave Zvezdu da to bude novi projekat, da se dovedu talentovani domaći igrači koji će tu ostati četiri-pet godina, to mi je ulilo neko dodatnu sigurnost, znao sam da ću sa Pešićem kvalitetno i naporno raditi i stvarno mi je biklo drago da se tako nešto radi u našoj Zvezdi i da ću ja biti deo toga.

U Zvezdi je počeo da pruža najbolje partije, bio je jedan od glavnih igrača, što mu je donelo poziv u nacionalni tim.

- Prvi poziv za seniorsku reprezentaciju stigao je 2009. godine za Evropsko prvenstvo u Poljskoj. Tada sam bukvalno poslednja dva-tri dana pred put razboleo sam se imao sam visoku temperaturu i do poslednjeg dana je bilo pitanje hoću li putovati. Na Žalost nisam uspeo da se zalečim u tih par dana, ali već sledeće godine sam bio u Turskoj na Svetskom prvenstvu.

Na Mundobasketu u Turskoj Srbija je stigla do polufinala, Kešelj je bio jedan od vodećih igrača sa izvanrednim procentom šuta za tri poena. Međutim, u meču za finale dogodila se velika nepravda, krađa, kada su sudije oštetile "orlove" u poslednjim sekundama meča i poslale turke u veliko finale sa Amerikancima.

- Celo prvenstvo smo odigrali fantastično, iskreno mi je žao toga što se dogodilo u polufinalu protiv domaćina. Kroz grupu smo se faktički prošetali, nakon toga u osmini finala igrali smo sa Hrvatima na jednu loptu, da bi u četvrtfinalu savladali najjači tim Španije čuvenom trojkom Miloša Teodosića. Nakon tih pobeda osećali smo se mnogo jako kao ekipa, i verovali smo da možemo do samoga kraja. Došao je meč sa Turskom koja je imala fantastičnu generaciju, ali mi smo njih na svim pripremnim utakmicama, turnirima, savladali. Ostaje žal što mi nismo uspeli te godine da stignemo u finale sa Amerikancima, jer ja sam siguran da bi im pružili mnogo bolji otpor, nego Turci. Ne znam da li bi ih pobedili, ali bi sigurno igrali neizvestan duel.

Nakon dobrih rola u crveno-belom dresu i u nacionalnom timu, Kešelj se zaputio put Pireja, gde je uspeo da sa Olimpijakosom dođe do titule prvaka Evrope.

- U drugoj mojoj godini u Zvezdi, klub su napustili predsednik kluba Slobodan Vučićević i trener Svetislav Pešić, a onda je došla neka nova garnitura ljudi koje ja iskreno ne želim ni da komentarišem. Nakon toga u klubu je ponovo krenula silazna putanja i u tom nekom periodu, negde na polovini sezone dobio sam poziv da odmah pređem u Beneton koji je u to vreme bio stablina klub i igrali su Evrokup. Ja sam taj poziv odbio jer sam smatrao da tako napuštam ekipu i bežim od problema koji su se tada dešavali u Crvenoj zvezdi. Rekao sam izdržaću, ostaću do kraja, pa ako me taj Beneton želi sada u januaru, želeće me i u julu. Međutim, ja sam pružao stvarno dobre partije, Duda Ivković je otišao u Olimpijakos, ja sam igrao u reprezentaciji stvorili su se uslovi da umesto Benetona dobijem poziv Atinjana. To sam prihvatio, izazov je bio veći, klub je jedan od najvećih u Evropi i dan danas. Te prve godine ekipa je bila fantastična, klub je imao veliki budžet, velika imena su tu igrala, ali kada je došao taj kraj, kada smo igrali sa Sijenom za odlazak na fajnal for, atmosfera je počela da se ljulja. Nismo uspeli da se plasiramo među četiri najbolje ekipe, nismo osvojili titulu, jedino smo uzeli Kup i sledeće godine predsednik i Upravni odbor Olimpijakosa doneli su odluku da smanje budžet, renoviraju tim. Dovodili su kvalitetne igrače, ali ne tog renomeo ili ranga. Mi smo između sebe napravili dobru hemiju i drugarstvo i krenuli su rezultati da idu na bolje. U Evroligi jesmo krenuli kilavo, neke utakmice koje nismo trebali gubili smo, ipak, na kraju smo ponovo došli do mečeva sa Sijenom za fajnal for. Oni su bili domaćini, napravili smo brejk tamo, da bi kući dobili obe pred punom halom koja nam je dala veliki podstrek i tako smo otišli na završnicu turnira. U polufinalu smo naleteli na Barselonu koja je bila jaka kao crna zemlja, ali uspeli smo da prođemo, da bi u finalu nas sačekao još jači CSKA, ali pokazali smo zajednički duh i dobru energiju i na kraju smo osvojili trofej Evrollige.

O svom povratku u Zvezdu, gde je napokon osvojio titulu i Kup, pa o njegovom angažmanu u Skupštini kluba, o fondaciji Srbi za Srbe, ali i o Partizanu, Kešelj je govorio opširno, a sve to pogledajte u videu ispod:

O saopštenjima koja dolaze iz Crvene zvezde i Partizana.

Ja uvek kažem da navijači sami između sebe imaju određeni rivalitet, ali nikada to nije prerastalo u mržnju. Dok određeni ljudi koji rade u samim klubovima ne naprave atmosferu mržnje između dva sportska kluba, što je po meni katastrofa. Jer pre svega mi smo sportisti, pre toga smo svi pripadnici srpskog naroda i živimo u istoj zemlji u istom gradu. Treba da postoji rivalstvo, peckanje sa obe strane, ali ne treba da se stvara mržnja. Međutim, s vremena na vreme se pojave ljudi u sportu koji iz nekih verovatno ličnih interesa, da bi oni ispadali veći stručnjaci ili pametniji najlakše im je na taj način da naprave atmosferu linča i mržnje. Imamo priliku da vidimo i u odnosima sa Budućnosti. Treća i četvrta utakmica od pre dve godine ne bi mogla da se desi da nije bilo mešanja sa strane.

O navijačima Olimpijakosa koji su u bratskim odnosima sa Delijama.

Oni su bez pogovora privrženi Zvezdi i Srbiji. Svaki teži dan u istoriji srpskog naroda koji mi obeležavamo, tipa bombardovanje i neke nepravde koje su nas zadesile oni ispoštuju maksimalno sa transparentima, porukama sa tribine. Ja sam često govorio da imam osećaj baš kao da igram pred Delijama, jer ima puno zazstava naših navijača, Crvene zvezde i Srbije. Pevaju pesme na srpskom koje imaju našu melodiju, tako da mislim da smo mnogo povezani i da nas dosta vole.

O Koronavirusu i vakcinaciji.

Ja smatram da je to lični izbor, ali treba ljude savetovati, apelovati. Ja verujem doktorima, verujem medicini. Jednostavno kada se razbolite i kada vas nešto boli ne idete na Tviter ili Fejsbuk da tražite savet i recept za to, nego idete u Dom zdravlja. ja savetujem i želim da poručim ljudima da treba da potraže savet lekara po tom pitanju. Ja ću se vakcinisati, imao sam prilike da vidim bliske ljude i drugare i prijatelje i poznanike. Neki su čak nažalost i preminuli. Kada već postoji rešenje za to ne treba ga propustiti.

(Espreso/Vanja Aleksić)