POKUŠEVSKI KAO DRAŽEN: Pet sati ranije sam dolazio na treninge, Brajant mi je idol, a Jokić mi je dao savete!

Rođeni Beograđanin, ali košarkaško čudo Novog Sada i od svoje 13. godine atinskog Olimpijakosa, Aleksej Pokuševski najmlađi je igrač sa više od 20 poena, deset skokova i pet trojki u najboljoj ligi na svetu, da je intervju za Novosti.

Tog 14. marta, u tek 20. utakmici svoje "ruki" sezone, razglasio je da stiže još jedan sasvim unikatan izdanak iz srpskog rasadnika košarkaških zvezda.

Neposredni svedoci su igrači Memfisa, kojima je uručio savršeno upakovan paket svog vanserijskog talenta - 23 poena, uz pet trojki iz osam pokušaja, deset skokova i četiri asistencije.

Pedantnim američkim statističarima nije promaklo da je samo Lebron Džejms bio mlađi sa najmanje pet trojki u jednom meču, da Oklahoma nikad nije imala igrača u tom dobu sa više od 20 postignutih poena.

- Stvarno je lepo kada vidiš svoje ime u istoj rečenici sa takvim velikanima igre, ali, kao što sam rekao, taj osećaj traje do sledeće utakmice. Nema vremena za razmišljanje, pregleda se snimak i ideš dalje. Tako je i posle loše odigrane utakmice. Samo na taj način može da se napreduje. Ljudi iz Oklahome stvarno zaista imaju poverenje u mene, pokazuju mi to na svakom treningu, na svakom meču, što je veliko olakšanje za jednog mladog igrača.

Zbog sličnih fizičkih karakteristika i stila igre, često ga porede sa Kevinom Durentom, prvom velikom zvezdom Oklahome. Međutim, Aleksej je u svojoj sobi u stanu u Novom Sadu gledao na "Jutjubu" treninge jednog drugog igrača. Potom bi se stuštio na obližnji teren i tapkanjem lopte do sitnih sati "maltretirao" komšije.

- U Novom Sadu sam imao teren ispred zgrade, na kojem sam provodio ceo dan. Od jedan po podne do ponoći. Istina je da je Kobi Brajant od početka moj idol, ne samo košarkaški. Njegove radne navike, ponašanje na terenu, sve što predstavlja kao ličnost. Volim Durentov stil igre, mada ne pokušavam da ga kopiram, ali Kobi je za mene prvi i jedini.

Prekopirao je samo Kobijeve radne navike. Sa treninga tokom atinskog perioda neretko je izlazio požutelog lica, bez snage da prozbori dok kod kuće nešto ne pojede.

- Tako je bilo od prve godine u Olimpijakosu. Išao sam na treninge četiri-pet sati ranije i radio šta god je bilo potrebno. Istezanje, vežbe snage, dribling, šut. Sala je uvek bila otvorena, što sam koristio da budem što je više moguće na terenu. Tačno je da sam bio mnogo umoran posle tih treninga. Išlo se kući peške, jedva sam se dovlačio, ali sve se to isplati.

Imao je priliku da se sretne i sa zemljakom, trenutno najboljim centrom u NBA Nikolom Jokićem.

- Igrali smo jednom protiv Denvera, na zagrevanju sam čuo da me neko doziva, pozdravili smo se i ispričali. Rekao mi je da treba da imam mnogo strpljenja, da mnogo radim i da će sve doći na svoje.

(Espreso/Novosti)