LILARD PUKAO KAO NADUVANI BALON, SVE MU SE SKUPILO: Velike tragedije ga pogađaju u poslednje vreme!

Protekle nedelje, Portland je igrao protiv Lejkersa, ali je nastup Lilarda bio pod znakom pitanja. Nije u pitanju bila povreda, već mentalno stanje zvezde Portlanda.

U izjavi za Athletic, govorio je o psihičkim teškoćama kroz koje je prolazio.

- Razmišljao sam da ne igram, jer sam mentalno bio... Pa, ne mogu da kažem da me nije interesovalo, interesovalo me je, ali sam nekako bio ležeran, bilo mi je svejedno - počinje priču Dejmijan Lilard.

Stigle su ga emocije. Tokom poslednjih 18 meseci, prošao je kroz teške situacije. Jedna od njih je kada je u kuhinji pronašao mrtvo telo. Bio je to njegov rođak i lični kuvar.

Nedugo nakon toga, tetka mu je preminula od posledica raka, a ubrzo i prijatelj od poslednica koronavirusa. Početkom 2021. godine mu je ujak ubijen u Ouklandu, a dva dana pre meča sa Lejkersima, saznao je da su mu dvoje bliskih ljudi preminuli nakon ranjavanja iz vatrenog oružja. Jedan od njih mu je bio rođak, dok je drugi čovek koji se prvi doselio u Oregon, kada je Dejm draftovan 2012. godine.

Istakao je da se oseća kao da ima 45 godina.

- Kao da imam i 45 godina s obzirom na to šta sam sve video tokom života - rekao je Lilard. Lilard je meč sa Lejkersima odigrao, ubacio je 35 poena uz 7 asistencija, a Portland je izgubio i sada imaju skor 19 pobeda i 14 poraza.

Sve se prethodne sedmice skupilo kod Lilarda.

- Šta je bitno u životu? Kada to pogledamo, shvatimo kroz šta prolazi naša porodica, tu mentalnu bitku da sebe postaviš na pravo mesto i kažeš da je posao jako važan... Nisam umoran fizički, već psihički. Iscrpljen sam - rekao je Lilard osvrnuvši se na količinu loših stvari. - Najsrećniji sam kada je moja porodica srećna, kada su srećni ljudi koje volim. Znam koliko im je bilo teško u poslednje vreme zbog svega što se dogodilo. Kada vidite koliko su vaši rditelji slomljeni, nije vam lako. To je pokazatelj koliko su stvari zapravo loše. - rekao je plejmejker Portlanda.

Lilard je istakao da nije emotivna osoba, a glavnu podršku, dobio je od porodice.

- Ranije se nismo toliko često čuli, ali otkako se desila ova tragedija počeli smo da se molimo jedno za drugo, govorimo koliko se volimo i slično. Nisam verovao da će mi to toliko značiti - priča Dejmijan.

Rekao je da mu je život bio bolan u poslednjih 12 meseci i da ne postoji novac koji to može da nadomesti.

- Kada kažem da sam iz Ouklenda ljudi nemaju predstavu kako sam živeo nekada, jer sve što vide je ono što se dešava danas. Oni ne znaju koliko sam zahvalan porodici i ljudima koji me okružuju za sve što se desilo. Zato što igram i ćutim.Konstantno. Kada god misliš da imaš nešto da prigovoriš, veruj mi, nemaš pojma o čemu pričaš. Oni misle da znaju ko sam samo zato što zarađujem mnogo novca i igram u NBA. Tokom poslednjih godinu i po dana se trudim da očistim um i da budem pozitivan i stabilan kada sam sa decom i ostatkom porodice. Sve što se desilo je imalo uticaja i u košarkaškom svetu. Emotivnije gledam na utakmice, nekad ću burnije reagovati i na nedosuđen faul, jer sam i dalje povređen i i dalje ljut. To je refleksija svega što mi se desilo na emotivnom planu.

- Kod kuće na 30 sekundi čujem Tata, tata, tata, ajde ovo, ajde ono, budi dinosaurus, budi jedno, drugo treće. To su deca. Oni ne znaju ništa, znaju samo da sam ja njihov tata. Zbog njih se kući vraćam nasmejan. Kada god čuvam decu, kada god ih prigrlim samo poželim da oni jednog dana budu jaki za mene - rekao je Lilard.

(Espreso)