MILAN DOZET ZA ESPRESO: Kako je iz Partizana prešao u Zvezdu, zbog čega nije zaigrao za nacionalni tim, o Jokiću...

Nekadašnji proslavljeni košarkaš Crvene zvezde, a sada član Skupštine kluba, Milan Dozet bio je gost u našoj redakciji, gde je za Espreso pričao o mnogim temama, pre svega svojoj karijeri, NBA ligi, reprezentaciji, ali i Crvenoj zvezdi i Partizanu.

Dozet je karijeru počeo u Partizanu, da bi odatle nakon dve pozajmice, potpisao za večitog rivala, Crvenu zvezdu, u kojoj je stekao ime, a na kraju je ostao uz klub i po završetku igračke karijere.

- Neću da kažem da je Partizan ispao nekorektan, ali posle osvojenog Evropskog prvenstva do 22 godine, ja sam jedini iz te generacije koji se sa zlatom vratio u Srbiju. Partizan je tada pokušao da me prebaci u Spartak koji je igrao tada Prvu ligu. Plan je bio da odigram sezonu tamo sa mnogo većom minutažom nego sto sam imao u Partizanu. Međutim, desilo se to da zadnji dan prelaznog roka mogu da biram da pauziram godinu dana ili da igram u Prvoj srpskoj ligi za Zemun. Što je za moj košarkaški razvoj bilo katastrofalno.

Tada se desila i teška povreda ligamenata.

- Da, tada sam doživeo tešku povredu ligamenata, morao sam na operaciju u Lijež, gde mi je doktor Popović koji tada bio vodeći hirurg, garantovao da ću moći da hodam normalno, ali ne i da ću da trčim. Jako teška povreda u tom trenutku koja me je odvojila od treninga godinu i po dana. Nakon toga potpisao sam za Slogu iz Kraljeva, a počeo sam sezonu ćopajući, nisam mogao da trčim pravolinijski. Tada mi je u glavi bilo samo da li postoji neka šansa da se vratim košarci.

Ipak ta sezona je, može se reći, bila prekretnica u Milanovoj karijeri.

- Bila je dobra sezona i za klub i za mene, nakon te odigrane takmičarske godine imao sam ponude prvih pet-šest ekipa iz tadašnje najjače domaće lige, uključujući i Budućnost iz Podgorice. Ja sam odradio sa svima njima razgovor, ali to je bilo više da nekog od njih ne uvredim, jer sam hteo da ostanem u Beogradu u jednom od naša dva najveća kluba. Prvo sam otišao na razgovor sa Partizanom, gde su mi oni ponudili neku opciju koja se igrački meni nije dopala. Sa tog razgovora sam otišao na Mali Kalemegdan gde mi je rečeno da traže igrače, želeli bi mene, ali na mojoj poziciji je jedan igrač viška. Ponudili su manji ugovor nego Partizan i rekli su mi da će nakon priprema odlučiti kojeg će igrača otpustiti. Ja sam prelomio i odlučio da probam sa Zvezdom, jer u tom trenutku mi je to bio veliki izazov. Oni su tada bili korektni, nisu davali lažna obecanja, nego kako se pokažem tako ću i dobiti ugovor.

Ispalo je to na kraju dobro, pošto je uspeo da izbori ugovor i tada kreće era u crveno-belom taboru.

- Tri sezone sam proveo u Zvezdi, to je najlepši period u mojoj karijeri. Veliki napredak za mene, igrao sam u punom “Pioniru”, Zvezda je ušla prvi put u Regionalnu ligu. Osvojili smo Kup, dobili Makabi, dobili derbi, prva sezona stvarno je bila neverovatna.

Onda je došla sezona 2002./03. Zvezda je bila prva u regularnom delu, a fajnal for se igrao u Ljubljani, a crveno-beli su u poslednjoj sekundi meča trojkom Majkla Miksa, izgubili od Zadra i tako ostali bez šanse da osvoje prvi regionalni trofej. Ekipa iz Hrvatske je na kraju postala šampion.

- Od svih poraza, mogu reći da mi je to bio jedan od najtežih. Mi smo već videli dobijenu utakmicu, ali nismo nešto slavili na terenu u fazonu sve je već gotovo, stvarno smo osećali u tom trenutku da Zadar ne može da nas pobedi. Tu se desila neverovatna situacija gde naši navijači iza naše klupe su počeli da slave. Tada su bili malo zategnutiji odnosi u poređenju sa današnjim između srpskih i hrvatskih klubova. Oni su tada bacili baklju na drugu tribinu i to dijagonalu, možda je u pitanju neki državni rekorder u bacanju koplja (kroz smeh). Ja nikada tako nešto nisam video. Nastao je prekid mi smo povučeni u svlačionicu, bilo je pitanje hoće li se nastaviti ili neće, ipak se nastavilo, ali su tribine bile ispražnjene. Posle duge pauze koja je delovala kao večnost smo ponovo izasli na zagrevanje i u nastavku utakmice kao da je nastavila neka druga ekipa. Zadar je bio taj koji je igrao kao mi do tog trenutka, a mi smo stali. Oni su na kraju ušli u egal, sećam se tajm auta na dva razlike za nas, gde je trener rekao da ne sme trojka i da nema pomoći igrača i da se igra jedan na jedan, može koš, ali ne sme i faul da bude. Tada bi ušli u produžetak i izvlačimo šta se može tu. Do tada Miks, mislim da nije imao nijedan poen, njega je čuvao Šilobad i kod naše klupe u ćošku čovek prima loptu i ničim izazvan pogađa, Zadar ulazi u finale. Mi smo sa suzama ušli u svlačionicu, a oni su te sezone osvojili titulu.

Na utakmici između Igokee i Crvene zvezde 2016. godine, klub iz Laktaša je u čast Milana Dozeta povukao dres sa brojem šest i tako se zahvalio nekadašnjem kapitenu i legendarnom igraču na svemu.

Nakon ere u crveno belom, krenuli su razni angazmani, od Vojvodine do Grčke i Kipra, da bi karijeru završio u Igokei. Ipak Dozet nikada nije dobio šansu da se pokaže u nacionalnom dresu.

- Sada ne zavisim više ni od koga, pa sada mogu da pričam. Mislim da je jako bitno nekim mladim igračima da pored sebe imaju iskusnije bivše igrače koji će ih savetovati da ne bi pravili greške koje smo mi pravili. Konkretno ja sam dva puta odbio učešće na Univerzijadi. Što je za igrača u tim godinama katastrofalno. Prvo nisi ljudima na oku za dalje, drugo nikada ne bi trebalo da odbijes bilo kakvu reprezentaciju. Ali tada u tim trenucima sam ja u nekoj saradnji sa ljudima u Crvenoj zvezdi i stručnom štabu odlučio da je za moj razvoj bolje da ostanem u Beogradu i sa njima radim individualno, nego da idem na Univerzijadu, što je to velika čast za svakog igrača, oni su tada osvojili zlato. Mene je to takmičenje stiglo kada sam bio u Vojvodini, gde sam bio primoran da idem i tada smo uzeli bronzu. To je bilo jako lepo iskustvo. Postoji žal, ali u tom periodu na mojoj poziciji su bili stvarno vrhunski igrači, generacija Peđe Danilovića, kasnije Gurovića oni su stvarno bili vanserijski talenti. Čak sam jednom bio na širem spisku, ali nisam hteo samo da služim tome, što je sa ove tačke gledišta katastrofalno razmišljanje. Nisam imao nikoga da me išamara u tom trenutku i da me usmeri. Tako da žala ima, ali ne žalim ni za čim.

Sada je cela Srbija i Region zaokupljena NBA ligom u kojoj nastupaju mnogi igrači sa ovih prostora, ali nekako najviše pažnje svojim vanserijskim igrama privlače Nikola Jokić i Luka Dončić.

- Što se tiče te košarke uvek navijam za naše. Uvek im prednost dajem u odnosu na druge. Oni su stvarno revolucionarni. Ta dva momka prave haos po Americi, pre svega mislim na njihov stil igranja. Oni su mnogo doneli NBA ligi, dosta tog evropskog i školske košarke su uneli u tu ligu. Pokazali su Amerikancima da se košarka može igrati i na jedan drugi način, bez nekih vanserijskih fizičkih predispozicija, konkretno misleći na Jokića koji se ne uklapa fizički u njihovu igru, a sa druge strane zbog svoje košarkaške inteligenciju svi ti “supermeni” izgledaju smešno naspram njega.

Prošla sezona donela je mnogo turbulencija u košarci, zbog pandemije Koronavirusa. Zvezda je zbog poništene sezone ostala u Evroligi, a Partizan je igrao u tom trenutku dobru košarku i svi su im previđali najuspešniju sezonu od 1992. Godine kada su bili prvaci Evrope.

“Mislim da nije preterano korektno da ja koji sam sada u Zvezdi da pričam o Partizanu, ali sa druge strane nikada nisam rekao ružnu reč o njima. Mislim da ove sezone lutaju mnogo što se tiče igrača i trenera. Prošle sezone su stvarno igrali dobru košarku do tog prekida. Sigurno bi bili Zvezdi veliki konkurenti za titulu i to nije uopšte nikakva sramota da se to kaže. Sada su veliki razočarenje, ali to ne kažem ja kao Zvezdaš već moji prijatelji Partizanovci sa kojima razgovaram o tome, vezano za ono sto je očekivano, najavljivano i o ovome što trenutno pružaju.

Crvena zvezda igra još jednu godinu u Evroligi, a u ABA ligi i domaćim okvirima su jedni od glavnih favorita. Međutim sezona nije krenula u željenom pravcu.

- Što se tiče Crvene zvezde, u klubu rade stvarno predani ljudi koji već godinama unazad pokušavaju da vrate klub tamo gde i pripada. Marketinški tim stvarno radi svoj posao i Zvezda iz sezone u sezonu raste na svim frontovima. Ova sezona je krenula sa bas nekim bombastičnim najavama. Pre svega među navijačima koji su imali velika očekivanja, pre svega zbog pojačanja koja su došla. Tu mislim najviše na Saleta Obradovića koji je legenda kluba i moj idol još dok je on igrao, a ja bio neki mladi igrač i posle sam imao prilike da igram protiv njega. Nisu se jednostavno poklopile kockice. Sigurno da je tu veliki uticaj imao i nedostatak publike na tribinama. Verujem da bi se neke utakmice dobijale na energiju navijača. Nije se poklopilo to sa Saletom i Zvezdom. Nadam se da to neće biti i poslednji put i da ćemo ga ponovo videti na klupi Zvezde. Ali ta promena je, neću da kažem došla neočekivano, jer posle tih rezultata veliki je pritisak bio od navijača i javnosti. Na kraju dolazi Dejan Radonjić koji praktično nije novi trener tu niti su crveno-beli novi za njega. U situaciji kada se menja trener to je bila jedina i najbolja moguća opcija. Po njegovom dolasku ekipa je živnula, domaći igrači su dobili minutažu koju su iskoristili i pokazali da njih može ozbiljno da se računa. U Evroligi u ovakvih sezonu važno je da se pruzi maksimum, pa na kraju šta bude, dok u ABA ligi ja mislim da po kvaliteti i igračima ne može niko da priđe Zvezdi - zaključio je Milan Dozet.

(Vanja Aleksić/Espreso)