NISTE SVESNI ŠTA JE SVE REKAO SAŠA OBRADOVIĆ: Veliki intervju koji ostavlja bez daha!

Trener Crvene zvezde Saša Obradović dao je poprilično opširan intervju klupskoj televiziji. Za početak, podelio je neke detalje o tome kako će izgledati ekipa.

- Crvena zvezda mora da ima jasnu filozofiju i način na koji treba da igra. Tako je od prvog dana. Ta poruka je već data igračima. Prvo moraš da znaš za koga nastupaš, ovaj grb se ipak drugačije poštuje. Pogotovo iz mog ugla, jer ja nisam samo čist profesionalac, ja sam deo porodice. Meni ovo na neki način predstavlja i pritisak više. Da sve ovo zaživi, da bude na najboljem nivou. Ljudi moraju da budu strpljivi kao i u svim drugim osvajačkim klubovima, gde imaju strpljenje i kontinuitet u radu, pa čak i sa ljudstvom. Na taj način se stvara neka neophodna hemija kako bi došao u situaciju da napraviš nešto vrhunski. Bilo je dosta promena i treba vremena da igrači sažive.

- Radikalna je stvar i kada jednog igrača izdvojiš iz ekipe, a kad promeniš celu ekipu i imaš velika očekivanja sigurno možeš da napraviš i neke greške. Može da se dogodi da od nekog igrača dobiješ mnogo više nego što si očekivao ili mnogo manje. Sad je to deo procesa sa kojim igračima i sa kojim korom treba da napadneš ono što su ciljevi svih ljudi ovde, a oni nisu mali. To se nikada neće menjati i dobro je da je tako. Jednostavno, taj prisak osvanja moraš da imaš i mora da postoji tenzija u određenim momentima. Takođe, i frustracija kad se ne odigra dobro, mora da se okrene u pozitivnom smeru. Da se spozna ono što je najvažnije kako bi se raslo još više kao tim - rekao je Obradović.

Pričao je i o klupskoj organizaciji.

- Možda je najbolje poređenje sa Albom, koja je stvarno fenomenalno organizovana. Veliki broj ljudi je uključen u organizaciju svega. To sam ponovo video posle jednog vremena ovde u Zvezdi. Vidi se da je profesionalnost na velikom nivou, što meni super odgovara, jer ako smo slični u ambicijama i postizanju rezultata to predstavlja veliku pomoć. Ono što je bilo pre, i kroz neke druge klubove, predstavlja veliko iskustvo. Jer nisam bio samo trener, bio sam i generalni menadžer i sportski direktor i psiholog i prijatelj ne bi li stvari funcionisale kako treba. Dobro je da sam ovde lišen nekih stvari i da mogu da se koncentrišem samo na ono što je meni najvažnije. Na teren i na ekipu. Za sada je saradnjna savršena i verujem da će se tako nastaviti - rekao je on.

Otkrio je i kako je zavoleo košarku.

- Za oca koji je bio veliki zvezdaš nije postojao nijedan drugi klub u kojem bi mogao da počnem da igram. Odveo me je na trening, ali to nije bilo neko super iskustvo. Milijardu dece i Vladimir Petrović Pižon koji je bio koordinator. Nismo ni imali kontakt, bile su to grupe dece koje igraju jedni protiv drugih i ti sad treba da vidiš ko je za šta. Nije mi se dopalo to, jer je bila potrebna neka struktura da bi moglo da se dođe do izražaja. Bio sam sablasnut od te velike slike i nisam se motivisao da nastavim u takvim uslovima. Da sam ostao, verovatno bi me taj talenat i želja da se takmičim, koja je prisutna od rođenja, negde izgurala na površinu, ali u tom momentu nisam osetio da je to neka šansa.

- To da nije bilo dileme da li dati šansu Zvezdi u odnosu na Partizan. To nije uopšte bila tema. Ja sam takođe mislio da je i za mene u tom trenutku bolje da Zvezda bude deo mog razvitka i da rastemo zajedno.

Toliko je bio talentovan da je igrao za u tri kategorije.

- Pored juniora i seniora u isto vreme sam igrao sam i za srpskoligaša Grocku, odakle imam lepa sećanja i drage prijatelje. Imao sam sreću da vidim kako to izgleda i u onim malo drugim ligama. Bilo je to dragoceno iskustvo. Zahvalan sam i Đuroviću što mi je pružio priliku da igram za prvi tim, nije mi bilo teško da igram na tri polja. Subotu i nedelju sam bukvalno provodio igrajući tri utakmice. Na dve sam uvek morao da budem najbolji, a na trećoj sam morao da budem deo tima, da pomažem na neki način. Meni je to bilo vatreno iskustvo i lep način da pronađem svoj put.

1993. je vratio titulu sa saigračima Zvezdi...

- To je bilo vreme sankcija i mi smo imali praktično samo Partizan koji je bio jedini protivnik za osvajanje titule. To su ljudi ovde čekali kao najveći momenat, najveći događaj i sva ta atmosfere koja se kreirala kada su bili prisutni i jedni i drugi navijači pružalo je neku posebnu draž. Sada je malo drugačije. Sam "pritisak", neki blagi kompleks i toliko dugi period be titule, meni nije predstavljao toliki problem. To nije bio deo mog fokusa. Morao sam na teren i igru da se fokusiram, a ostalo dolazi uz to. Malo si svestan svega toga kad se završi utakmica, a pre toga ne razmišljaš toliko. Sama euforija osvajanja titule, slavlja koje se dešavalo narednih dana, isto kao i uspesi sa reprezentacijom, ostali su urezani u sećanju.

Ponovo sarađuje sa Nešom Ilićem...

- Nebojšu volim kao čoveka, kao jednu vrlo zanimljivu i duhovitu osvobu. U međuvremenu je postao veliki profesionalac u onome što obavlja, što mi odgovara jer uvek volim da radim sa ozbiljnim ljudima. U igračkim danima smo imali stvarno super odnos, ne znam da li neko može da se posvađa sa njim. Nekako sam uvek bio senzitivniji ako se neko drugi loše ponese prema njemu. Uvek sam bio taj koji će prvi da reaguje. On je uvek bio diplomata, a ja sam uvek bio agresivniji u nekim istupima. U pitanju je čovek koji je obeležio ceo ovaj period i. Igračko vreme i ovo sada. I kada sam dolazio u Beograd uvek je bio rado vođen lik. Drago mi je što sad radimo, znam da je potpuno lojalan i da mi veruje", poručio je između ostalog Obradović.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)