Jednom svetski prvaci - ceo život svetski prvaci!

Jugoslavija je na današnji dan 1998. godine, prvi put od raspada SFRJ, postala prvak sveta u košarci!

Triput su "plavi" pre krvavog raspada bivše zemlje pokoravali planetu (1970, 1978. i 1990. godine), a onda su u Atini 1998. pod komandnom palicom Željka Obradovića naši košarkaši ponovo bili najbolji na svetu.

Željko Obradović se pre takmičenja susreo sa velikim problemima. Žoc nije mogao da računa na članove prve petorke sa Olimpijskih igara 1996. u Atlanti Zorana Savića, Predraga Danilovića i Vlada Divca, zbog administrativnih problema nisu igrali Jugosloveni sa grčkim pasošem Predrag Stojaković, Dragan Tarlać i Milan Gurović, dok je Aleksandar Đorđević došao nedovoljno spreman zbog operacije povređene noge i Obradović ga je poveo na turnir svestan da neće moći da ga koristi do nokaut faze.

U preliminarnoj fazi savladan je Portoriko (80:66), zatim Rusija posle produžetka (82:74), a onda i Japan (99:54), da bi u drugoj fazi nadmetanja posle lekcije Kanadi (95:55), usledio poraz od Italije (61:560) i trijumf nad domaćinom, Grčkom (70:56).

Kao prvoplasirani u grupi, "plavi" su u četvrtfinalu dobili Argentince (70:62), u polufinalu Grke (78:73), a onda je na red došla borba za zlato sa Rusima, koji su prethodno iznenadili Amerikance i sa 66:64 savladali ekipu u kojoj nije bilo nijednog NBA igrača.

I, u velikom finalu, naspram ekipe selektora Sergeja Bjelova, u kojoj su se isticali sjajni šuter Igor Kudeljin, ali i trofejno krilo Sergej Panov, izabranici Željka Obradovića borili su se kao lavovi.

Ovoga puta nije bilo produžetka kao u prvoj fazi Mundobasketa, već je uz 16 poena Rebrače, koji jie imao i 11 skokova, te 11 poena Bodiroge, a dve trojke Milenka Topića iz isto toliok pokušaja, SR Jugoslavija trijumfovala sa 64:62, i to u meču u kome se, kako je to tada bilo pravilo, igralo dva poluvremena od po 20 minuta.

Tada su nam Grci zviždali u finalu kao nikada do tad, a razlog? Pa, naša selekcija ih je u dva navrata "propitala". Oduvek su naši momci sjajno igrali protiv domaćina. Domaća javnost je očekivala da gleda "Helene" u finalu, ali nisu tako mislili i "plavi".

U poslednji minut Rusi su ušli sa poenom prednosti, Saša Đorđević (koji je pauzirao u prvoj polovini šampionata usled povrede) je preokrenuo rezultat slobodnim bacanjima, a onda je usledila legendarna blokada Rebrače prilikom pokušaja Mihajlova.

Na drugoj strani terena Milenko Topić je pogodio prvi, ne i drugi penal, ali se Željko Rebrača domogao lopte i poentirao za odlazak na nedostižnih "+4". Naš centar je sa linije penala i postavio konačni rezultat, potvrdivši tako da je sa pravom član idealne petorke turnira, čiji je najkorisniji igrač (MVP) bio Dejan Bodiroga.

Ekipu novih šampiona sveta, prvu našu koja je to učinila od raspada SFRJ, činili su, po brojevima od 4 do 15: Dejan Bodiroga, Vlado Šćepanović, Saša Obradović, Nikola Lončar, Dragan Lukovski, Miroslav Berić, Aleksandar Đorđević, Željko Rebrača, Predrag Drobnjak, Nikola Bulatović, Dejan Tomašević i Milenko Topić.

Naša ekipa je tada prosečno postizala 77,6 poena po meču (bolja je bila samo ekipa SAD - 82,1), bila je druga i po asistencijama (10,3 po meču, naspram američkih 12,2), ali smo bili najbolji trojkaši sa čak 43,2% realizacije dalekometnih šuteva i, što je najvažnije, bili smo najbolji na planeti, i to smo postali - baš na ovaj dan.

REZULTATI

GRUPNA FAZA

Jugoslavija – Portoriko 80:66

Jugoslavija – Rusija 82:74

Jugoslavija – Japan 99:54

Jugoslavija – Kanada 95:55

Jugoslavija – Italija 60:61

Jugoslavija – Grčka 70:56

ČETVRTFINALE

Jugoslavija – Argentina 70:62

POLUFINALE

Jugoslavija – Grčka 78:73

FINALE

Jugoslavija – Rusija 64:62

(Espreso.co.rs/Blic)