AMERI MRTVI OZBILJNI, A MI IGRAMO MALI FUDBAL U HODNIKU PRED FINALE: Vlade Divac o čuvenom okršaju na OI u Atlanti!

Vlade Divac se prisetio Olimpijskih igara 1996. godine u Atlanti i čuvenog duela sa Amerikancima u finalu.

Bio je to tada sudar dva najbolja košarkaška tima na svetu. S jedne strane Šakil O'Nil, Redži Miler, Čarls Barkli, Geri Pejton, Hakim Olajdžuvon, Skoti Pipen, Geri Pejton i drugi, a na drugoj strani Bodiroga, Đorđević, Danilović, Paspalj, Divac, Rebrača, Obradović, dok Zoran Savić nije mogao da igra zbog povrede u finalu.

Divac je tada kao iskusni dugogodišnji NBA igrač bio neka vrsta domaćina i vodiča drugovima iz reprezentacije koji su želeli da vrate osmeh na lice svojim sugrađanima u Srbiji koja je u tom trenutku bila u teškoj poziciji zbog svih ratova prethodnih godina i dešavanja na domaćoj političkoj sceni.

- Ceo naš olimpijski tim bio je smešten u studentskom gradu, koji je renoviran za potrebe Olimpijskih igara. Košarkaški tim je na raspolaganju imao dva stana. U svakom stanu bilo je po šest igrača i nekoliko ljudi iz stručnog štaba. Osim kreveta i najnužnijeg nameštaja, u stanovima nije bilo ničega, a ni u zgradi nisu postojali nikakvi drugi sadržaji. Nije bilo ni TV sale, ni restorana, baš ništa. Obroci su organizovani u okviru olimpijskog sela, ali je pozicija naše zgrade bila takva da smo morali da pešačimo dobrih petnaestak minuta da bismo došli do restorana. Tada je na scenu stupila naša poznata snalažljivost. Brzo smo se organizovali, a pošto sam ja već duže vreme igrao i živeo u SAD i dobro poznavao prilike, nekako je bilo prirodno da ja budem nosilac akcije. Stupio sam u kontakt sa ljudima iz obezbeđenja i domarima koji su bili zaduženi za našu zgradu i brzo smo napravili dogovor: mi skupimo novac, oni nam kupe i donesu sve što nam treba – televizore, muziku, mikrotalasne peći, a po završetku Olimpijskih igara sve ostane njima - kaže Divac.

Bili su oduševljeni kada su dobili sve stvari koje su tražili.

- Ljudi su posao odradili odlično. Sve su nam kupili, doneli u zgradu i namontirali, a kao poklon smo dobili i vozić koji sportisti koriste na golf terenima. Tako smo postali motorizovani. Košarkaši, odbojkaši, vaterpolisti, ali i svi drugi naši sportisti koristili su vozić da se odvezu na obroke. Sećam se da su sportisti iz drugih zemalja bili strašno ljubomorni na nas.

Imala je tada Jugoslavija vrhunske asove u timu, možda nikad nije bila jača, ali sve to je krasilo jedno veliko drugarstvo i želja da s nacionalnim timom se napravi uspeh.

- U olimpijskom selu svi naši sportisti su se međusobno bodrili. Naravno da je u nezaboravnoj uspomeni ostao nastup košarkaške reprezentacije i čuveno finale sa američkim drim timom. Tada smo u reprezentaciji igrali Dejan Bodiroga, Predrag Danilović, Saša Obradović, Nikola Lončar, Žarko Paspalj, Mića Berić, Aleksandar Đorđević, Željko Rebrača, Zoran Savić, Dejan Tomašević, Milenko Topić i ja. U stručnom štabu bili su Željko Obradović, Dušan Ivković i Miroslav Nikolić.

Posebno se pamti to finale sa Amerikancima, u kome su tokom 20 i nešto minuta "plavi" bili ravnopravan rival "Drim timu broj 2", ali potom je usledila peta lična greška Divcu i nisu uspeli da izdrže nalet Amerikanaca.

- Pamtim da smo pred utakmicu u velelepnom Džordžija domu pred 30.000 gledalaca u hodniku pred izlazak na teren igrali mali fudbal, dok su se američki superstarovi, smrtno ozbiljni pripremali da izađu na parket. Naše drugarstvo i kolektivni duh bili su ogromni. Igrali smo ravnopravnu utakmicu tridesetak minuta i za to vreme u dvorani je uglavnom vladao muk. Tada se prvi put desilo da je neko pružio značajniji otpor drim timu. Naravno, Amerikanci su pobedili, mi smo osvojili srebro, ali tom utakmicom smo najavili ono što se dogodilo nekoliko godina kasnije i ulili veru svima da ne postoje nepobedivi.

Ipak, bez obzira na poraz u finalu, srebro je bilo veliki uspeh, pa je ponovo priređen veličanstveni doček na balkonu Skupštine Beograda kao i godinu dana ranije kada je prvi put na taj način reprezentacija dočekana posle zlata na EP u Atini.

- Doček je bio veličanstven. Ljudi su bili ponosni na nas, na naše rezultate i način na koji smo predstavljali zemlju na Olimpijskim igrama. To je bila stvar koja je umnogome obeležila naše sportske karijere - podvukao je Divac.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)