MEDŽIK DŽONSON GLEDA U TUĐMANA, I NIŠTA MU NIJE JASNO: Nikad ispričan detalj sa Olimpijskih igara 1992. godine!

Legendarni hrvatski košarkaš Franjo Arapović podsetio se u podkastu "Inkubator" mnogih detalja sa Olimpijskih igara 1992. u Barseloni, a jedno od najupećatljivijih sećanja bilo je

- Svaki paviljon u Olimpijskom selu ima svoj bar. Nema alkohola, normalno. Voda, sladoledi, frižideri, muzika. Odmah ranom zorom čuješ sve naše hrvatske pesme. Svi puštaju, svi tu sede. Neko tuguje jer je ispao, neko slavi jer je osvojio medalju. Teško je objasniti ljudima teniske mečeve. Ja sam se u klimi umorio, a ne oni na 55 stepeni. To gori, ti se topiš na tom stadionu. Ne možeš da izdržiš - kaže Arapović, koji je još malo hvalio tenisere rekavši da posle mečeva nisu mogli da idu uz stepenice, da su morali da ih vuku.

A, onda se prisetio i polufinalne utakmice, kao i nekih situacija pre nego što je došlo vreme za meč sa SAD.

- Rusi, ta utakmica, ja se i dalj bojim da je pogledam da ne bismo izgubili. Kad nešto želiš, i svi to žele, mislim da svaki košarkaš koji nije iz Rusije je živeo da mi uđemo u finale. Pomazila nas je tu božija ruka i pobedili smo, a da ne znamo kako. Onda je došlo finale. Kada smo ušli u finale, trener je rekao da smo slobodni da se vidimo pre finala. Išli smo na večeru. Svi smo došli na utakmicu, bili smo sat vremena pre u dvorani, kako je trener i rekao. Bili smo i sa predsednikom države na večeri. To je bila jedna večera gde su se svi čudili u restoranu. Tri stola iza leđa sedi Medžik Džonson. Restoran očito za odlikaše. Baš je Medžik pitao Dražena, ja mislim, ko vam je ovaj sedi, nije mi jasno. Mi mu kažemo: "predsednik". On kaže: "predsednik države, a vi se tako ponašate". Njemu nije bilo jasno da mi tako sedimo sa Tuđmanom za stolom. Kod njih je očito drugačiji sistem - rekao je Arapović, prisetivši se neverovatne situacije iz jednog restorana u Barseloni.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)