VRATILA SE S UTAKMICE U 3 UJUTRU, GAZDA STANA JOJ PROMENIO BRAVU: Teška životna priča kapitenke srpskih košarkašica

Majka Jelene Bruks, kapitenke ženske košarkaške reprezentacije Srbije, Ljubica Milovanović otkrila je šta je sve njena ćerka prošla tokom karijere, a nije joj bilo lako.

Jelena je sa 13 godina prvi put otišla od kuće, a u osmom razredu je zaigrala u Leskovcu seniorsku košarku.

- Mi smo im obezbedili smeštaj i hranu, a onda je klub napravio problem jer smo to učinili. Tada su je pozvali da pređe u Kraljevo, jer je u Kragujevcu imala malu minutažu i mi smo prihvatili njihovu ponudu. Vikendom je putovala, a tokom nedelje je trenirala u Kraljevu, sve dok je nisu izbacili s jednog treninga, jer nije bila njihov igrač - rekla je Ljubica u emisiji Majke šampiona na TV Arenasport i nastavila.

- Već u osmom razredu je prešla u Leskovac. Tražila je da tamo ode, jer je želela da postigne uspeh. U Leskovcu je bila oformljena veoma jaka ekipa i imali su za cilj da osvoje prvenstvo Srbije. Osvojili su sve i u osmom razredu je zaigrala za prvi tim. Prvo ozbiljno odlaženje bilo je kada je u srednjoj školi otišla u Novi Sad.

Tada počinju problemi.

- Putovali smo na svaku utakmicu. Izlazili smo sa posla da bismo bili uz nju. Kada sam napustila posao otišla sam u Novi Sad kako bih bila uz nju, što se ispostavilo kao najbitnija stvar u njenoj karijeri. Tamo sam mogla svašta da vidim. U Novom Sadu je dobro igrala i trenirala, ali kako smo preživeli te tri godine, samo ja znam. Devojke su bile u jednom stanu, pa kada klub ne plati kiriju, izbace, one odu u drugi i tako u krug. Sličan problem su imali i s hranom, jer vlasnicima restorana bude žao da im ukinu obroke jer klub ne plaća, ali su na kraju morali i to da učine. Sećam se jednom prilikom, došle su sa utakmice u tri sata posle ponoći, ali nisu mogle da uđu u stan jer je vlasnik promenio bravu zbog dugova.

- Kroz razne stvari smo prolazili. Bili su tu ženski problemi, kada nije mogla noću da spava. Onda ona legne, a ja pored nje i držim je da bi zaspala. Jedva smo otišli iz Novog Sada. Tri puta smo bili na arbitraži i na kraju nam je FIBA pomogla i oslobodila nas ugovora. Kada je postala punoletna otišli smo u Mađarsku. Prešla je u Šopron, u koji se uvek vraća.

Jelena se udala za Amerikanca Dejvida Bruksa, sa kojim dobila sina Matea.

- Za 16 meseci smo dobili tri unuka. Da nam je neko rekao da će ćerka da se uda, nikad mu ne bih verovala. To nas je baš iznenadilo, toliko da smo slavili ceo dan, pa je suprug uveče jedva došao kući od sreće. Zeta smo upoznali, a ona je verovatno očekivala reakciju jer je crnac. Međutim, to je njen izbor. Nemam potrebe da nekoga tek tako ne volim. Deca su mi na prvom mestu, a naše je da prihvatimo njihov izbor. Mislila sam da s 18 godina to nije ozbiljna veza. Ne zanima me ko će kako da reaguje, svako treba da gleda svoja posla. Zet najviše voli Nanu, moju majku, jer ona govori polako i najbolje je razume. Prezadovoljna sam kako se ponaša kao majka, Jelenu ovakvu dugo nismo videli. Nisam mogla da verujem da će biti takva, znajući nju. Toliko je posvećena da čim dođe posle napornih treninga, odmah s vrata uzima njega. Svaka čast zetu koji ga čuva, ali kada je kod kuće ona brine o detetu.

Samo tri meseca posle porođaja, Jelena je sa reprezentacijom osvojila bronzu na Evropskom prvenstvu 2017. godine u Beogradu.

- Trenirala je tokom cele trudnoće, odmarala je samo u osmom mesecu. U devetom je nastavila, jer je znala da je samo porođaj prirodnim putem znak da će se brzo vratiti na teren. Ona je zacrtala da će igrati Evropsko prvenstvo. Posle dva meseca je rekla doktoru da joj smeta rana i da bi to mogao da bude problem, međutim on je ohrabrio rečima da "to nije ništa i da sve ide iz glave". Doktor koji joj je vodio trudnoću bio joj je velika podrška.

Tokom teških perioda u karijeri Jelena je htela čak i da napusti košarku.

- Najponosnija sam bila na nju kada je bila MVP na Evropskom prvenstvu u Vojvodini s 18 godina, a najteži mi je bio njen period u Novom Sadu i Rusiji, jer je to psihički teško podnosila. To je bio period kada nismo znali šta da radimo, smatrali smo da ako ne želi više da igra, to je to, ne možemo na silu da je teramo. To je držalo mesec dana, imala je krizu, verovatno je tu bio Dejvid, koji je pomogao i ona se vratila. Psihički je bilo teško, plakala je. Moguće je da je reprezentacija uticala na to, ali se nešto desilo u Španiji i sećam se da zbog toga nikada nije želela da nauči španski jezik.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Arensport)