LEGENDA HUVENTUDA O SLAVNIĆU: U dahu se čitaju reči koje su još jedna potvrda Mokine veličine!

Pre 43 godine, davne 1977. godine, Đordi Vilakampa je imao samo 14 godina. Njegova strast bila je košarka, a o imenima i prezimenima nije razmišljao. Ono što mu je jedino bilo na umu jesu treninzi, te posmatranje seniorskog tima Huventuda, koji je neretko vodio loptu pred njegovim očima.

Jasno, veliko mesto u istoriji slavnog španskog kluba zavredio je i Zoran Slavnić, koji je Vilakampi duboko ostao urezan u sećanje. Umeće koji je legendarni Moka imao, nije nikoga moglo da ostavi ravnodušnim.

"Prvo što pomislim kada se setim tih vremena su braća Margal, Sanilana, Buskato... Sve sama velika imena. A onda je jednog dana došao Moka Slavnić i ja sam odlepio. Bila je to prava bomba", podseća se igrač koji je čitavu karijeru, od 1980. do 1997. godine proveo isključivo igrajući za tim iz Badalone, a priređuje "Mozzartsport".

Za vreme provedeno u Huventudu, Đordi Vilakmapa može da se pohvali da je osvojio nekadašnji Evropski kup (današnju Evroligu) 1994. godine, potom dva Kupa Koraća, dva pehara nacionalnog prvaka... I očekivano, kasnije je postao jedan od ključnih ljudi u timu iz Badalone, gde je nastavio da radi od 1999. do 2017. godine.

Međutim, sam uticaj koji je Slavnić imao na tim Huventuda, ali i čitavu špansku košarku, bio je u rangu onoga što je radio sa jugoslovenskim timom u kojem su se nalazile zvezde poput Ćosića, Dalipagića, Kićanovića i Delibašića.

"Svi su pričali o njemu. Bio sam očaran gledajući ga kako je upravljao i komandovao igrom, kako je sa Margalom igrao jedan na jedan. Gledao sam ga kao dete, sa tom dozom poštovanja, koju su kasnije mlađe generacije imale prema Majklu Džordanu. To su igrači koji vas privuku, naročito u tim godinama. Izgledaju kao bogovi", nastavlja priču Vilakampa.

I dok nam je NBA danas lagano dostupan svima, to nije bio slučaj sedamdesetih godina prošlog veka. Tada su se za glavnu poziciju u evropskoj košarci borili italijanski igrači Marcorati i Menegin, potom Belov iz Rusije, te Ćosić i Dalipagić iz Jugoslavije.

Dolazak Slavnića u Badalonu bio je u najmanju ruku veliki događaj. Huventud je imao taj luksuz da plati Crvenoj zvezdi čak 5.600.000 španskih pezeta (što je danas oko 35.000 evra). U to vreme, to je bila prilično respektabilna suma, dodajući 4.200.000 pezeta koliko je Slavnić po ugovoru dobijao godišnje.

Poznata je priča da je Miljan Miljanić, kasnije trener Real Madrida, pokušao Moku Slavnića, doduše neuspešno, da preusmeri ka fudbalu. To je srpskom košarkašu ostalo u glavi, pa je na dolasku u Huventud imao opasku na sve to.

"Želim da budem Krojf u Huventudu. Sve je tako odgovaralo njegovom karakteru. Ličio je na Željka Obradovića, bio je kao general na terenu. Imao je talenat, ali je uvek bio komandirajući. Sve je zavisilo od njega. Bio je prokleti gazda, svestan kakve igrače ima kraj sebe, ali kao da je govorio 'Ja sam glavni ovde'. Lopta mu je bila u rukama tokom najvećeg dela napada", dodaje Vilakampa.

Uspeh je stigao odmah po dolasku Moke Slavnića. Te 1978. godine, kvintet koji se nije ni menjao u odnosu na prošlu sezonu, prekinuo je niz Real Madrida od deset uzastopnih titula. Huventud je došao na tron. A godinu i po dana kasnije, Manel Komas, tadašnji trener Huventuda, uvrstio je Vilakampu u prvi tim.

U septembru 1980. godine, tim iz Badalone je igrao turnir u Splitu, gde je Vilakampa po prvi put imao priliku da se sastane sa Slavnićem, koji je karijeru nastavio u Šibenki.

"Taj put je bio prava odiseja. Išli smo minibusom, preko Kana, čak smo svratili i u kazino. Morali smo čak i da lažemo, jer ja nisam imao dovoljno godina da uđem unutra. U Splitu se sećam susreta sa Mokom i Petrovićem, koga nisam poznavao, ali sam čuo za njega. Imao je 15 godina i bio je godinu mlađi od mene".

Dodaje Vilakampa da je Slavnić uspeo da razbije stereotip koji je važio za igrače Huventuda.

"Bio je potpuno drugačiji od onoga što očekujete od igrača Huventuda. Svi mi smo bili više okrenuti samoj tehnici. Gledali smo na Boša, Margala, Santiljanu... Sa druge strane, Slavnić je 'najhladniji' čovek kojeg sam ikada video na terenu. Znao je da komanduje kao niko drugi".

Igračku karijeru, Moka Slavnić je okončao u Kazerti 1983. godine. Kao trener, vratio se u Huventud za sezonu 1995/96. godine, kada se Vilakampa bližio kraju karijere. Ovo nije bio dobar period za tim iz Badalone, koji je prolazio kroz krizu, a samim tim nije bio ni za Slavnića. No, niko u Badaloni nikada neće zaboraviti način na koji je jugoslovenski košarkaš uspeo da razbije desetogodišnju hegemoniju Real Madrida i učini grad ponosnim.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)