Ceo svet u panici zbog korone, a ovog Hrvata još muči jedan Srbin i ono što se desilo pre 10 godina!

Nisam siguran da je itko ikada ovako završio karijeru, no barem ću po nečemu biti zapamćen - rekao je za Večernji.hr 37-godišnji Cibonin kapiten Marin Rozić pošto je, 25 dana kasnije, postao svestan da je još 6. marta u Laktašima odigrao posljednju utakmicu u svojoj dugogodišnjoj karijeri. - Kako sada stvari stoje, ja sam u penziji u koju me je koronavirus pogurao koji mesec ranije nego što sam planirao. Ne znam da li je ovo s pandemijom i potresom u Zagrebu poruka da ostanem još jednu sezonu ili je poruka da je već bilo vreme da odem – našalio se Roza koji se javio iz Sretnica kod Mostara gde se nalazi sa suprugom Martinom, trogodišnjom kćerkom i jednogodišnjim sinom. Za Marina Rozića više neće biti utakmica, treninga, ledenih obloga na kolenu, terapija, mirisa svlačionice... Neće biti ni igračkih radosti, a ovo su one kojih se dugogodišnji kapiten najradije seća:

- Uvek ću pamtiti moju prvu utakmicu za Cibonu u Zadru pri čemu smo čak i pobedili. Sećam se i finala sa Zadrom iz 2010. u kojem su oni vodili 2:1, a mi smo dobili četvrtu u Jazinama, a potom i petu u Zagrebu s više od 20 koševa razlike. Neću zaboraviti ni način na koji smo, u prošlosezonskom finalu, pobedili favorizovanu Cedevitu, i to s 4:0 što je značilo da smo osvojili naslov bez ijednog poraza u plej-ofu.

Još mu je jedna pobeda nad Cedevitom bila neobično slatka i to ona 2014. usred Beograda. U neočekivanom finalu ABA lige.

- I danas mi izgleda nestvarno kako smo mi osvojili taj naslov. Delovalo je nemoguće da bismo mi mogli da pobedimo Zvezdu usred Beograda i to u utakmici koja je donosila plasman u Evroligu. Zvezdaši jesu te večeri šutirali jako loše, no mi smo imali neverovatno poverenje jedan u drugog. Šarić je pak igrao s nekom neverovatnom energijom s kojom je zarazio sve nas. A plejmejker Blesingejm bi svaki put kada je trebalo dao težak koš. Uz to je išla i hrabrost trenera Rimca i Golemca da nam dozvole da igramo šmekerski, opušteno. Nakon pobede nad Zvezdom, u finalu nisam razmišljao ni sekund da ćemo dobiti protiv Cedevite, bez obzira na to što smo protiv sebe imali Nurkića, Smita, Reja i trenera Repešu - rekao je Rozić uz napomenu da nikada neće preboleti onu Kecmanovu trojku.

Uz svaki sport pa tako i košarku idu i oni teški trenuci.

- Najteže mi je bilo kada mi se 2010. dogodila povreda, baš kada sam bio u igračkom zenitu, nakon što sam 2007. i 2009. nastupio na Eurobasketu, a 2008. na Olimpijskim igrama. Moja Ahilova tetiva popustila je baš u vrijeme kada nam je svima postajalo jasno da je i opstanak kluba u pitanju. Kao kapiten bio sam i član uprave, odnosno predsedništva kluba i situacija nije izgledala nimalo dobro, no ipak smo kao klub opstali.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)