sasuo rafal
OVO JE ŽIVOT I SMRT: Iskusni košarkaš zgranut neodgovornim ponašanjem mladih u jeku pandemije koronavirusa
- Video sam onaj video gde deca prave žurke po Majamiju i viču 'Imam koronu, imam koronu'. Da vam kažem nešto, ta deca nikada nisu bila gladna
Judonis Haslem, jedan od iskusnijih NBA igrača, napisao je vrlo zanimljiv tekst za "Players Tribune".
On je sada napisao veoma zanimljivu priču o svom životu, svojoj karijeri... Dotakao se i aktuelne teme koronavirusa i kritikovao mlade studente koji su se šalili kako su dobili koronu dok prave žurke širom Majamija.
"Video sam onaj video gde deca prave žurke po Majamiju i viču 'Imam koronu, imam koronu'. Da vam kažem nešto, ta deca nikada nisu bila gladna. Oni ne znaju kako je to biti gladan. Najveća briga koju oni imaju su ispiti. Nikada nisam neko ko kritikuje, ali ukoliko se zaje*****e na račun moga grada, e onda ću reagovati. Napiju se dva puta na plaži i misle da su videli Majami. Niste vi videli ništa. Ljudi su ovde bili u problemu i pre dolaska koronavirusa. Odakle će doći sledeći obrok? Gde će spavati? Ovo nije raspust, ovo je pravi je**ni život. Ovo je život i smrt", počeo je priču Haslem.
Iskusni košarkaš Majami Hita poručio im je da se osveste, kao i ostalim ljudima na svetu.
"Svestan sam krize u kojoj smo sada. Ovaj momenat vam se čini loše za vas. Nećete imati raspust, život vam se promenio skroz i razumem vas. I ja bih želeo da uživam, da se prošetam, da treniram, da igram košarku da učim klince nekim sitnicama. Da, deco i ja želim svoj život nazad, ali se ne radi o meni i ne radi se o vama. Radi se o čitavom čovečanstvu. Koga virus napada prvo? Najslabije. Ali tu neće stati. OSTANI KOD KUĆE. Imaš krov nad glavom i tamo te niko ne maltretira? Ostani kod kuće. Imaš gde da spavaš i šta da jedeš? Ostani kod kuće. Nisam lekar i ne znam šta će biti sa koronavirusom, ali sam siguran da će milioni dece, nedužne dece stradati. Deca to nisu tražila i deca to ne zaslužuju"
Objasnio je Judonis još jedan problem samoizolacije i kućnog karantina.
"Kada prosečni Amerikanac kaže karantin i kućna izolacija, on misli na grickalice, Plejstejšn i ostale stvari. Ali nije svima tako. Postoji onaj drugi deo Amerike kome kuća nije najbezbednije mesto na planeti. Neka deca ne ulaze u kuću dok nije vreme za spavanje, neka deca budu zlostavljana čim otvore oči. Škola je toj deci utočište i njih moramo da zaštitimo. Moramo da naučimo da ih zaštitimo"
Nastavlja Judonis priču, koja počinje prilično crno.
"Znam da će ljudi odmah reći kako ovo govori samo još jedan bogati košarkaš. Ali, znate šta, ja nisam oduvek bio ovakav. Nisam video Saut Bič sve do moje prve godine u NBA. Gledao sam stvari koje deca ne bi smela da vide. Droga i zavisnici na svakom ćošku. Beskućnici svuda oko nas. Moja pokojna majka se dugo borila sa zavisnošću. Ja sam bio taj momak kome su drugi kupovali ručak i koji je išao besplatno na izlete. Sve ovo o čemu pišete po društvenim mrežama. Meni je obrok u školi bio sve. Ako pobegnem iz škole ceo dan neću jesti. Ukoliko bi neko imao tri dolara za čips i sendvič gledali bismo ga čudno", kaže Judonis.
Nikako nije lako odrastati u takvoj nemaštini kada se čini da ti je sudbina od samog početka života određena.
"Mi smo znali da nećemo postati doktori, političari, advokati... Ukoliko nam školu zatvore zbog koronavirusa ili ne znam čega, to znači da možda nećemo ništa imati da jedemo. Mnogo dece kod kuće čeka potpuno prazan frižider. Što pandemija duže bude trajala, takvoj će deci biti sve teže. Da li ste vi nekada bili gladni? Ne mislim ono da preskočite obrok, nego da li ste stvarno nekada bili gladni? Svi koji su prošli kroz taj pakao znaju da ništa gore nema od gladi. Sve se tada menja. Kad god vidim suvo grožđe meni se smuči. Jel znate zašto? Kada sam bio mali svako drugo veče smo jeli pahuljice sa suvim grožđem. Smučilo mi se suvo grožđe. Ukoliko nas ova kriza ne probudi i ne urazumi onda ništa neće", iskren je Haslem.
Ispričao je još neke zanimljive anegdote iz svog detinjstva.
"Meni je mnogo ljudi pomoglo da bih došao ovde gde sam sada. Nikada nisam imao ništa. Nikada nisam sanjao snove. Niko mi nije dao par dolara za hranu i rekao evo, idi jedi, ti ne zaslužuješ da gladuješ. Ja nikada nisam imao NBA dres. Jedan stariji momak iz kraja mi je poklonio svoj. Skinuo je dres sa sebe i poklonio mi ga. Bio je to dres Alonza Morninga. Posle izvesnog vremena taj siromašni klinac je srušio njegov rekord po uhvaćenim skokovima... Mi smo preživeli tamo jer smo naučili da pomažemo jedni drugima. Da li možemo sada da se tako ponašamo?"
Ispričao je i kako je zapošljavao klince kojima je novac preko potreban.
"Čak i pre ove krize sam često dobijao poruke u kojima me mole za pomoć. 'Judonise, molim te, jel možeš da mi daš posao. Znam da imaš udeo u Sabvej restoranima, treba mi novac da prehranim porodicu, molim te'. Ja nisam političar, nisam Crveni krst, ali sam pomogao. Zašto? Jer je moja obaveza da pomognem čoveku u nevolji. Pokrenuo sam i fondaciju koja skuplja hranu, pridruži se. Ukoliko nisi u situaciji da pomogneš, razumem, onda sedi kod kuće i ne mrdaj nigde. Je**m ti ja tvoj raspust".
NE PROPUSTITE
Bonus video:
(Espreso.co.rs/B92)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
