BIO SAM NA KROVU ZGRADE, PIO ALKOHOL I GLEDAO U SMRT: NBA superstar hteo da se ubije, a priča o tome je strašna!

Bivši košarkaš Čikago Bulsa, Detroit Pistonsa i Šarlot Bobketsa Ben Gordon, koji je tokom karijere beležio sasvim solidne uspehe, osvojio NCAA ligu, bio najbolji šesti igrač u "ruki" sezoni 2005 godine, kada je uveo Čikago u plej-of po prvi put od 1998. godine kada je franšizu napustio Majkl Džordan, imao je poprilično turbulentnu, umalo i samoubilačku prošlost.

O svemu što ga je tokom godina mučilo pisao je za "Players Tribune" u veoma emotivnom blogu, koji je njegova životna ispovest, i u kom se osvrnuo na najgore stvari koje individuu, posebno sportistu, mogu da zadese...

- Upao sam u takvo stanje da sam svakodnevno tokom šest nedelja razmišljao o samoubistvu. Bio sam na krovu zgrade u četiri ujutru, pio alkohol, gledao dole i razmišljao kako ću da se ubijem. Želeo sam da napustim sva s*anja. Sve je počelo kada sam završio fakultet i živeo u Harlemu, a zbog problema koje sam imao upao sam u depresiju. Nisam jeo, nisam spavao... To je bio potpuno novi nivo insomnije i tada su demoni počeli da iskaču. Kada si sam noću tada tvoje najmračnije misli izlaze na površinu. Tada te paranoja i anksioznost zagrle. Imao sam toliko snažne napade panike da su me fizički gušili i tokom tih napada sam se drao iz petnih žula, poput životinje.

Bio sam mrtav čovek koji hoda. Ne šalim se, bio sam ubeđen da sam mrtav. Nisam znao šta mi se dešava jer nikada ranije nisam razgovarao sa psihijatrom... Samo sam želeo da pobegnem od svega i jednog dana sam uzeo vijaču i obmotao je oko vrata. Uzeo sam stolicu i stao na nju spreman da se obesim. Tek tako. Ej, Bene, umireš. Nisi ozbiljan, nećeš stvarno da umreš. Hej, ti želiš da živiš, spasi se! Govorio sam sebi da je Bog stvorio svet i sve što vidim i na momenat mi je laknulo, a onda sam sebe upitao. A ko je stvorio Boga? I za tren oka našao sam se u tamnici koja nema prostor, vreme ni realnost.

Moji problemi su moji i ničiji više, mislio sam da sve mogu sam, a zapravo sam bio ovca u vučijoj koži. Imao sam pesme Kanje Vesta i svoje drugare kao terapeute, pa se insomnija pretvorila u paranoju, paranoja u iluzije i za tren oka me izbacuju iz hotela zbog nenormalnih zahteva, pa se te iluzije pretvaraju u napade panike. Imao sam dane kada mi je i termostat smetao. Pogledam 72 stepena Farenhajta, alo Bene, umrećeš sa 72 godine. Ponovo ne jedem, ponovo ne spavam.

Počeo sam da haluciniram i da čujem glasove, kao da mi se Bog obraća. Tada sam počeo da aktiviram protivpožarne alarme i uhapsili su me. Situacija se toliko pogoršala da sam morao da budem premešten u duševnu bolnicu. Bilo je to kao na filmu. Ja u beloj sobi... Doktori i sestre koji me vezuju za krevet, razne igle mi vire iz ruku i seku mi pantalone kod kukova. Bio sam prestravljen. Samo se sećam da sam ih molio da me ne povrede i bio sam ubeđen da je sve neka greška i da se dešava bez razloga i da oni traže nekog drugog.

Pogledao sam se u ogledalo i upitao se kako je moguće da me ne prepoznaju, a onda sam shvatio da ni ja samog sebe ne prepoznajem. Gde je Ben? U ogledalu je čovek sa raščupanom kosom, sav pocepan koji leži na krevetu dok igle vire iz njega. Ej, čak ga ni policija nije prepoznala. To nije bio Ben Gordon, a ko sam onda ja...

Uspeo sam da ubedim sebe da je u pitanju bio moj klon koji je zarobio moju dušu i da sve to posmatra sa strane, a to me je izjedalo. Kreirao sam potpuno drugu ličnost sa novom imejl adresom i brojem telefona i javljao se ljudima objašnjavajući im ko je u pitanju. Moja duša i telo su se u potpunosti razdvojili i znam da to ljudima deluje smešno, ali verujte da uopšte nije. To se vama ne može dogoditi, jel’ da? Vi ste normalni.

Svakodnevno na ulici vidite ljude kojima je potrebna pomoć i samo prođete pored njih, jer su iz materice izašli na pogrešan način i nisu kao vi. Jel’ tako? Ne. Mentalne bolesti su ozbiljna tema i mogu da pogode svakoga.To je spor proces koji za tren oka može da se otrgne kontroli jer ne znate kako da potražite pomoć. Oduvek sam imao u sebi seme ovog zla, ali sam kao odrasla osoba po prvi put osetio ukus njegovog ploda.

Nisam znao šta da očekujem i nisam znao da to već postoji i da neko može zapravo da mi pomogne. Brinuo sam se šta će mi majka reći na sve ovo. Znate šta je rekla? Ništa. Sve je bilo u redu. Hapšenje mi je spasilo život, ma koliko čudno zvučalo. Uhapšen sam četiri puta u pet meseci i sudija mi je prepisao hitnu terapiju od 18 meseci. Terapiju, je*ote. Verovalo ili ne odradio sam dodatnih šest meseci terapije na svoju odgovornost.

Savršenstvo ne treba da bude cilj, već mir i spokoj. Znam da će mnogi sportisti reći da je ovo glupost i to razumem... Mozak nam je ispran moramo tako da razmišljamo. Igrači, znate šta? Ne brinite. Tražite pomoć ako treba, sedite na stolicu i pričajte. Sada po društvenim mrežama pričaju da sam poludeo. Pa šta ako jesam? Ali nisam trajno bio lud, imao sam momenat. Nadam se da će ovo pomoći nekome tamo. Ako te ova priča je*eno pogađa nemoj da uradiš ono što sam ja uradio. Potraži pomoć. Nisi lud, brate moj, samo si oštećen. Ti si čovek kao i svi mi - napisao je rečiti Gordon.

Ukoliko pomišljate na samoubistvo ili sumnjate da na njega pomišlja neko vama blizak, možete pozvati Nacionalnu SOS liniju za prevenciju suicida.

Razgovori nisu ograničeni, a linija radi neprekidno - 24 časa, sedam dana nedeljno.

Broj kol-centra je 011/7777-000

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Players Tribune)