UDARILI SU BRZINOM 270 KM/H! PILOT JE IMAO OPCIJE, IZABRAO JE NAJGORU! Rekonstrukcija pada helikoptera

Američki stručnjaci izneli su detaljnu rekonstrukciju leta helikoptera u čijem je padu poginulo devet osoba, uključujući i jednog od najvećih košarkaša u istoriji, Kobija Brajanta i njegovu ćerku Đianu (13).

Za sada su ovo činjenice:

Helikopter Sikorski S-76B, napravljen 1991. godine, poleteo je u nedelju ujutro po američkom vremenu sa aerodroma udaljenog oko 55 kilometara od centra Los Anđelesa.

Kobi Brajant i još osam osoba poletelo je ka sportskoj akademiji čuvenog košarkaša, na utakmicu ekipe koju je Brajant trenirao, a u kojoj je igrala njegova kćerka "Điđi" (13).

Let je trebalo da traje oko 40 minuta, jer ih je čekao put od oko 112 kilometara na severozapad. Planirano je da helikopter preleti centar Los Anđelesa, potom preko doline San Fernando severno od grada, a zatim do krajnjeg odredišta preko brdovitog predela koji vodi zapadno, preko Tauzend Ouksa.

Na ogromnu žalost, letelica se tu srušila i niko nije preživeo.

"Njujork Magazin" je u stručnoj analizi kobnog leta pokušao da rekonstruiše kako su se stvari odbijale i šta je dovelo do toga da pilot Ara Zobajan (na slici) izgubi kontrolu.

Autor Džef Vajs objavio je da se pilot tokom leta oslanjao na svoj pogled iz kabine ka terenu i da je zato morao da ostane ispod oblaka. U suprotnom, morao bi da se prebaci na "instrumentalna pravila leta", kojom bi elektronski dobio smernice kako da se sačuva od opasnog terena, komplikovanog vremena i drugih letelica.

- Međutim, vazdušni prostor nad Južnom Kalifornijom je veoma zauzet i možda bi vam rekli da čekate sat vremena. A, ako zatražite to, onda ste samo jedan od mnogih koji čekaju, bez obzira na to što ste Kobi Brajant - rekao je autoru Pol Klajn, profesor-asistent avijacije na Gradskom univerzitetu u Njujorku.

Dakle, oslanjajući se na svoj vid, pilot je podigao helikopter na visinu od 243 metra i krenuo je na severozapad brzinom od 280 kilometara na sat.

- Dok je leteo nad centrom Los Anđelesa preleteo je i preko dvorane u kojoj je Brajant proveo svoju 20-godišnju karijeru. Nastavio je prema planu i mogao je da prati auto-put, jer i pilot bez orijentacije može da se snađe u El-Eju samo prateći saobraćaj - objašnjeno je.

A, onda je ipak morao da zatraži dozvolu.

- Pre nego što uđe u dolinu San Fernando, u blizini aerodroma, mora da dobije dozvolu kontrole leta. Tu je usporio i počeo seriju skretanja ulevo. I posle 11 minuta dobio je odobrenje i nastavio.

Sledeći planirani put, helikopter je stigao nadomak cilja - "Mamba sportske akademije". Bila je udaljena samo 27 kilometara zapadno.

- Prvi put helikopter nije leteo nad širokim prostranstvom urbanog Los Anđelesa. Ovde je tlo bilo brdovito i strmo. Magla je nadvila teren i vidljivost nije mogla da bude veća od 50 do 100 metara, a do 9.45 ujutru rastuća temperatura je sklonila maglu iz većeg dela područja, ali su debeli niski oblaci i dalje bili tu - objašnjeno je.

Dok se helikopter približavao krajnjem odredištu, bio je na visini manjoj od 150 metara.

- U želji da napravi sigurnosni pojas između sebe i sve brdovitijeg terena, pilot je možda započeo brzi uspon, penjući se skoro skoro 300 metara za 36 sekundi. To ga je dovelo veoma blizu dna oblaka koji je u to vreme bio registrovan u blizini lokalnog aerodroma.

Možda nikad nećemo saznati da li je helikopter zaista ušao u oblak, ali ako jeste, onda je naišao na neku vrstu nevidljive linije. A, tada piloti koji upravljaju letelicom na osnovu vizuelnog pregleda terena više ne mogu da vide tlo.

Zato je moguće i to da je pilot veoma brzo postao potpuno dezorijentisan.

- Kada uđete u takvu situaciju, onda vaša čula ne rade. Ja uvek imam osećaj da padam udesno. Neki imaju osećaj da padaju u suprotnu stranu ili da idu na gore - tvrdi profesor američkog univerziteta.

Uz to, Brajantov pilot imao je još jedan problem, jer je znao da je pred njim strmovit teren, a nije mogao da ga vidi. Da bi izbegao udarac, mogao je da nastavi da se penje i da se uz to nada da dostigne određenu visinu brže od zemlje koja je bila ispod njega. Ili je mogao da uspori, da stane i da se spušta vertikalno sve dok ne izađe iz oblaka.

Prema kretnji letelice, utvrđeno je da je pilot odabrao treću mogućnost.

Tačno 15 sekundi posle 9:45, on je napravio nagib na levu stranu, a onda je zaronio.

- Zašto? Nikad nećemo moći da uđemo u njegovu glavu i da znamo sigurnu istinu. Ali na osnovu mog letačkog iskustva, znam da iznenadno i intenzivno osećanje opasnosti stvara osećaj psihološkog preopterećenja, u kojem je skoro nemoguće racionalno proceniti opcije. Umesto toga, biraju se trenutni i najočigledniji izbori. U ovom slučaju, to je značio da pilot pokuša da se vrati na čist vazduh tako što bi zaronio ispod oblaka, uz nagli zaokret, kojim bi pobegao sa opasnog terena.

Tačno 18 sekundi nakon što je počeo da se okreće, helikopter je izgubio oko 250 metara visine i vratio se u smer ka istoku. Ali pilot nije uspeo da uzme u obzir da se tlo nije izdizalo samo ispred njega, već i sa strane. A, letelica S-76B, u kojoj su bili Brajant i još osmoro putnika, udarilo je u obronke brzinom od 270 kilometara na čas.

Profesor sa univerziteta se ogradio od ove detaljne procene i naglasio da je sve ovo samo mogućnost, jer nije isključeno i to da je helikopter doživeo iznenadni mehanički problem, koji ga je primorao da padne.

Ipak, on ne može da se otrgne utisku da bi putnici ostali živi da je odlučio da leti na osnovu korišćenja svojih instrumenata i elektronskih signala, a ne na osnovu svog vida.

Nažalost, znamo kakav je bio epilog...

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs / Mondo.rs)