EKSKLUZIVNA ISPOVEST VILA MOZLIJA: Prvi put je pričao o velikoj porodičnoj tragediji koja ga je zadesila (VIDEO)

Gost novogodišnjeg Espreso intervjua bio je jedan od omiljenih igrača Partizana Vil Mozli.

Momak koji pokriva pozicije krilnog centra i centra, iako nije visok poput prosečnih "petica" u današnjoj košarci, na svakoj utakmici ove sezone dokazuje da je jedan od najboljih blokera u Evropi, a njegova defanzivna energija pomogla je crno-belima da se domognu mnogih bitnih trijumfa u dosadašnjem delu sezone.

Iako su košarkaška takmičenja u jeku, Mozli je našao vremena da dođe i podeli svoja viđenja mnogih tema koja zanimaju kako celu srpsku, tako i užu grobarsku javnost.

Intervju smo počeli pitanjem o tome kako se oseća povodom kraja prve, tako je nazovimo, polusezone.

- Zapravo, osećam se veoma dobro povodom toga. Igrao sam prilično dobro, čvrsto, uspevao sam da pomognem svom timu i da radim stvari koje je trener znao da mogu da učinim. Sve to se videlo na parketu. Gde god da odem, isto sam uzbuđen, nigde nema neke preterane razlike. Veoma sam skromna osoba, što mislim da se vidi na svim poljima. Pokušavam da zauvek ostanem takav - počeo je Mozli svoj Espreso novogodišnji intervju.

Možeš li da uporediš njihovu košarkašku kulturu sa srpskom?

- Slične su. A1 italijanska liga je veoma fizički zahtevna, brze su kretnje, vidim sličnosti i ovde, posebno jer je Trinkijeri Italijan, a i radio je u Italiji, doneo je nešto njihovo igri Partizana.

Kako je raditi sa Andreom Trinkijerijem?

- Veoma je kul. Čuo sam razne priče pre nego što sam došao, a i sam on me je zvao i rekao mi sve. Znao je štošta o meni, celu životnu pozadinu. Imamo sasvim solidan odnos, odličan je trener, ima sjajnu biografiju, a pored toga sjajan je i tip.

Kakav put neko iz Luizijane sa dobrim brojkama u koledž košarci treba da prođe da bi završio u italijanskoj i srpskoj košarci?

- Kada sam došao u Bolonju, ostavio sam dobar utisak, pa sam odmah dobio neke ponude, a u tom momentu sam promenio i agenciju koja me zastupa. Tokom tog perioda imao sam neke uspone i padove, operacije kolena i slične pehove, ali oni su mi uvek davali šansu da igram, bez obzira na sve, na čemu sam im zahvalan.

Sada moraš da budeš iskren, nema pogrešnog odgovora. Gde ti se više dopada, u Italiji ili Srbiji?

- Nisam bio u Srbiji toliko dugo kao u Italiji, ali za sada, sviđa mi se Beograd. Ljudi su prema meni bili dobri, ima mnogo stvari koje mogu da se vide, mojoj porodici se sviđa ovde. Jedina razlika je hladno vreme, ali i u Italiji temperatura ume da se spusti, posebno je takav osećaj nekom ko je iz Luizijane (savezna država na jugu SAD, prim.aut.), gde i nismo baš navikli na hladnoću. Ne mogu da kažem da sam se i dalje odlučio koja mi se zemlja više sviđa, tu sam negde između.

Šta ti se u Srbiji najviše dopada?

- Moram da kažem da je to košarka. Ona je fantastična. Mlađi grači, stariji igrači, jednostavno obožavam ovaj sport!

A sada ono nepopularno: Šta ti se ne dopada u Srbiji?

- Još uvek nemam ništa što mi smeta osim hladnoće - nasmejao se Mozli, a kada su se ugasile kamere se prisetio da ipak ima jedna stvar koju bi pokušao da izbegne, ali ne bi bilo lepo od nas da prenesemo nešto što je rečeno "off the record".

Nedostaje li ti kuća, Luizijana, SAD, kako ti se dopada život u Evropi?

- U ranim danima mnogo mi je nedostajala kuća, ali sada se već dugo bavim ovim i moja porodica skoro uvek putuje sa mnom. Nastojim da ne budem baš kod kuće čak ni kada se vratim u SAD, i tada koristim vreme da putujem, obilazim različita mesta po celoj zemlji. Trenutno mi ništa ne nedostaje previše, sviđa mi se što viđam i spoznajem ceo svet. Jednostavno, takav sam, stalno u pokretu.

Kako ti se dopadaju saigrači koji su iz Srbije? Da li su ti pomogli kada si došao? Svi oni ističu veoma lepe stvari o Amerikancima koji su došli ove sezone.

- Posebno mi je pomogao Gorda (Nemanja Gordić prim.aut.), on sedi u svlačionici pored mene i MNOGO mi je olakšao kada sam tek došao. Pokazao mi je gde da kupujem hranu, gde da idem u različite prodavnice. Što se košarke tiče, kapiten Nole mi se našao za sve što je trebalo. Uvek komunicira sa svakim igračem u ekipi, to mi se baš dopada.

Kada si već pomenuo hranu, koja ti je omiljena u Srbiji?

- Iskren da budem, nastavio sam da jedem pastu, a-ha-ha. Znam da je to italijanska hrana, ali i dalje mi je omiljena. Svidelo mi se srpsko meso, koje saigrači donose, sasvim je solidno, međutim ostajem čovek veran pasti.

Srbi su poznati po specifičnom smislu za humor. Sviđa li ti se i razumeš li ga u svakoj situaciji?

- Ne baš u svakoj, ali u većini. Imamo jednog saigrača koji se stalno šali, priča viceve, što je nešto što volim. Obožavam komediju, humor, da se ljudi oko mene smeju. To čini da se osećam veoma dobro.

Možeš li da se setiš nekog vica?

- Vicevi kojih trenutno mogu da se setim previše su nenormalni, nisu baš za intervju. Moraću da ih zadržim za sebe, a onih "lepih" nikad ne mogu da se setim.

Ko te je zvao u Partizan i da li si sa nekim inostranim igračem pričao pre dolaska? Šta si znao o klubu pre nego što si došao?

- Razgovarao sam sa nekim bivšim saigračima, kada sam saznao da se interesuju za mene. Čim mi je agent rekao da je Andrea Trinkijeri zvao, odmah mi je preneto sve što očekuje od mene, da zna kakav sam tip igrača, i da samo želi da dođem i igram moj tip košarke. Bio sam spreman, on je verovao u mene, dao mi šansu i evo me ovde danas. Što se tiče kluba, nisam znao mnogo, gledao sam neke utakmice, ali nisam ih redovno pratio. Tek kada sam došao, saznao sam mnogo toga.

Verujem da si za Grobare znao?

- Dobijao sam mnoge poruke od njih pre nego što sam došao, dobijao sam mnoge i kada sam došao, a dobijam ih i dalje. Srećan sam što me vole, čoveče. Dajem sve od sebe i oni to primećuju!

Posle tvog prvog Večitog derbija pričali smo o skandiranju tvog imena i prezimena, tada si rekao da je to na tebe ostavilo snažan utisak. Kako se osećaš sada kada to često ponavljaju?

- I dalje je osećaj sjajan. Obično mi pevaju kada ja nešto dobro uradim na parketu. Takve stvari ti daju više energije, daju ti ekstra povod da nastaviš da igraš iz sve snage.

Da li je pritisak na Rašona Tomasa i tebe bio veliki jer Partizan nema klasičnog centra?

- Bilo ga je dosta, jer znate da sam "undersized big man" (niski centar) i niko nije znao kako ću se snaći u ovim okolnostima. Naravno, i sada ga ima dosta, jer želimo da pobeđujemo, osvajamo titule, ali veoma sam samouveren da to zaista i možemo.

Šta znaš o Virtusu i Trentu, jer ćete igrati protiv ta dva tima u Top 16 fazi Evrokupa?

- I sa jednima i sa drugima sam igrao prošle sezone, tako da ih znam dosta dobro. Imam tu i neke bivše saigrače. U Virtusu igra Dejvid Kornu, koji je bio moj saigrač još u Fortitudu u A2 ligi, imali smo dobar odnos i jedva čekam da zaigram protiv njega. Naravno da se i čujemo, pričali smo o utakmici koja sledi. Što se Trenta tiče, tu je Džastin Noks, sa kojim sam igrao prošle sezone u Trstu, a bićemo u direktnom okršaju, igramo na istoj poziciji, to bi trebalo da bude baš zanimljivo. Sve to na stranu, kada bude bilo potrebno, mi ćemo biti spremni. Malo ćemo raditi na sebi, pogledati neke njihove utakmice i sve bi trebalo da bude okej.

Znaš da je trener Virtusa Saša Đorđević legenda Partizana i Srbije, Miloš Teodosić i Stefan Marković su igračke legende. Šta misliš o njima?

- On je sjajan trener, sjajni su i oni, biće to teška utakmica. Video sam i da su prvi u ligi, pa je logično da nas čeka izuzetan meč.

Kakva su tvoja očekivanja od Evrokupa, od ABA lige, ali i od srpske Superlige i Kupa Radivoja Koraća kada dođu na red?

-.Prvo, želim sve da ih osvojim. Imali smo sjajnu prvu rundu u Evrokupu, druga će biti malo teža, ali smo mi i dalje jedan od favorita za osvajanje i želimo da pokažemo da to možemo da uradimo.

U poslednjoj utakmici ABA lige sa Primorskom, imao si neke sjajne poteze, ali posebno je ostala upamćena ona blokada. Kako uspevaš da skačeš toliko visoko?

- Blagosloven sam, a-ha-ha. Imam dobar tajming, što ne može da se nauči. Uvek sam bio defanzivac, još otkako sam počeo da se bavim košarkom. Imam dobro oko za takve stvari. Saigrači mi govore da je trebalo da se bavim odbojkom zbog načina na koji blokiram šuteve.

Videli smo da možeš da visoko skočiš i bez zaleta. Da li se to vežba ili je i to nešto što si imao urođeno?

- Dok sam bio na koledžu, imali su neke vežbe posebno za mene kako bih uspeo da se što brže odvojim od zemlje, da reagujem u momentu. Posle sam sve manje i manje radio na tome, jer ti se nekako usadi i postane prirodno.

Novica Veličković, koga si već pomenuo, upravo na utakmici sa Primorskom postao je najbolji strelac Partizana ikada kada je ABA liga u pitanju. Šta imaš njemu da poručiš tim povodom?

- To je velika stvar. Sve vreme mu govorim da je legenda, kao i da bi mi bilo baš teško da igram protiv njega kada je bio mlađi. I dalje je veoma dobar.

Šta misliš o ABA ligi kao takmičenju?

- Veoma je dobra. Imamo nekoliko timova koji prolaze kroz određene probleme, ali konkurencija je jako teška ove sezone. Rekli su mi i kakva je bila prošle, no mislim da je i ove više nego dobra.

Da li si čitao o problemima oko neodigrane utakmice Budućnost - Crvena zvezda?

- Čuo sam nešto o tome, ali nemam šta da kažem.

U karijeri si postigao mnogo toga, ali imaš li još neke košarkaške snove?

- Da, velike! Želim da dođem do Evrolige, iako mi je već veliki podvig da dođem iz druge italijanske lige do Evrokupa. Međutim, želim da nastavim da rastem. Nikad nisam osvojio ni titulu, to moram takođe da ispunim. Zaista to želim.

Pretpostavljam da si sanjao i o NBA karijeri?

- Svi koji su se bavili košarkom sanjali su o tome, ali ni ovde nije loše, uspeo sam da napravim sebi i ovde prilično dobar život. Pre, kada sam išao u srednju školu, nisam ni razmišljao o odlasku preko okeana, tek kada sam došao na koledž sve više sam slušao o tome. Mnogo mi se sviđa što možeš da proputuješ ceo svet, upoznaš dosta novih ljudi.

U prošlosti Mozli je doživeo porodičnu tragediju. Kada je bio mladi koledž igrač, u bolnici su mu posle nekoliko meseci mučenja, umrla dva novorođena sina blizanca.

Kako si uspeo da se izboriš sa tako ogromnom ličnom tragedijom?

- Bilo je teško, ali morao sam da budem jak zbog supruge. Uspeo sam da prenesem sav teret na sebe, nisam joj dozvolio ni u jednom momentu da me vidi tužnog. Bilo je prilično teško, jer se dogodilo dok sam igrao utakmicu, a kada ti se desi tako nešto, ne možeš mnogo da uradiš nego da sačekaš da prođe vreme. Kako ono prolazi, postaje lakše - po prvi put je Mozli za naše medije pričao o ovoj tragediji.

Veliki problem je što si bio veoma mlad u tom momentu. Kako si uspeo da se izdigneš iz svega toga?

- Bilo je veoma teško, trebalo mi je mnogo vremena. Pomoglo mi je to što su treneri bili tu za mene, čuvali su mi leđa, pričali smo mnogo o svemu što se desilo. Uvek su mi govorili da ih zovem kad god mi treba nešto. Kad god sam osećao da imam neki problem, to sam i radio, zvao ih, pričao sa njima.

Sada imaš sina, svi pričaju da je veseo dečak koga ceo klub obožava.

- On je veliki deo mog života. Samo što nisam zaplakao kada se rodio, jer mi je praktično to što se on rodio zdrav bilo čudo. Kažu da je pljunuti ja, veoma je smešan, sjajan je lik, mnogo ga volim.

I za kraj, šta bi imao da poželiš mojim čitaocima?

- Nadam se da ste uživali u intervjuu i srećna Nova godina. Nadam se da ćemo osvojiti trofej na kraju sezone.

BONUS VIDEO: