KOJA MUKA MUČI BOGDANA? Šta je krenulo po zlu u sezoni koja je trebalo da bude najbolja za Bogdanovića?

Ljudi s kojima volim da razglabam o košarci (pozdrav za Zvonka, Dekija, Džordana i ostale) svedoci su da sam još pre Svetskog prvenstva u Kini, a posebno nakon njega, danima dramio kako puno toga može da krene po zlu za Bogdana Bogdanovića u njegovoj trećoj sezoni u NBA.

Da parafraziram Dobricu Ć: strepnja mi je bila dublja od nade. Naravno da niko nije prizivao da se Bogdanu bilo šta loše desi (posebno ne povreda), ali gomila indikatora ukazivala je na to da stvari neće biti najidealnije složene po najboljeg srpskog igrača na SP, a verovatno i najboljeg igrača pomenutog Svetskog prvenstva.

Leto je, sudeći po prelaznom roku koji je odradio generalni menadžer Sakramento Kingsa Vlade Divac, bilo najava čupave sezone. Divac, kome se često spočitavalo da vuče nelogične poteze u trejdovima, ali i na NBA draftu, konačno je dobio kredit i odrešene ruke od vlasnika Kingsa Viveka Ranadiva.

Ključ poverenja leži u jednom od u to vreme najčudnijih trejdova koji se pokazao kao pun pogodak. Vlade je trejdovao najdominantnijeg centra lige u tom trenutku DeMarkusa Kazinsa u Nju Orleans, odakle je u suprotnom smeru krenuo Badi Hild. Badi je trenutno prvo lice franšize iz prestonice Kalifornije, a zna se kako je završio gorostasni centar.

Vlade je složio tim koji je prošlu sezonu završio na 9. mestu na ultra jakom Zapadu, ispustivši zamalo plej of posle mnogo sušnih godina. Profilisan je kostur tima koji, uz Hilda, čine plej Dieron Foks, centar Marvin Begli i naš Bogdanović, uz još par jako dobrih igrača poput Harisona Barnsa, te nekoliko solidnih u koje ubrajamo i Nemanju Bjelicu.

Onda je došao prelazni rok u kome je Sakramento imao više od 50 miliona dolara da privuče nekog superstara. Nije došao niko. Umesto toga, ogromni novci spucani su na u najmanju ruku prosečne igrače poput Trevora Arize, Korija Džozefa, Dvejna Dedmona (sva trojica će ove sezone zaraditi 37 miliona dolara!).

Divac, prosto, nije dobro uradio svoj posao, preplatio je igrače koji nigde ne bi dobili tolike pare.

Uz to, pozicije na kojima Bogdan može da pruži maksimum odjednom su postale prepune igrača koji traže loptu, jer:

- imaju masne ugovore koje treba opravdati da ne bi bili trejdovani (Barns)

- orobili su kasu novog kluba shodno njihovim skromnim igračkim kapacitetima (Džozef, Ariza, Dedmon)

- tek su zakoračili u Ligu, a bili su koledž zvezde i imaju odličnu Letnju ligu za sobom (Kajl Gaj).

Dodajte tome da je sezona krenula, a da sva trojica nosećih igrača franšize nisu plaćena koliko misle da treba da budu plaćena, a među njima nije Bogdan (Hild, Foks, Begli) i dobijate dramu u svlačionici. Napetost, nervoza, vrlo verovatno i ljubomora i ljutnja kad pogledaš onog pored sebe koji zarađuje mnogo više, a i ti i on znate da si bolji igrač od njega.

Tu je svojim nezadovoljstvom prednjačio Badi Hild. U "show me the money" maniru predsezonu Kingsa obeležilo je njegovo prepucavanje s upravom Sakramenta.

Pokazivao je Badi karakterističan potez rukom u stilu: "Ovo ćeš morati da platiš" ka Divcu:

Oglašavao se i novi trener Luk Volton, da bi na kraju Ranadiv duboko zavukao ruku u džep i Badi je konačno imao razloga da razvuče svoj karakterističan veliki osmeh - 94 miliona za 4 sezone + 12 miliona u bonusima. Ukupno: 24 milke godišnje, potencijalno 26,5.

Već mogu da čujem kako zubima škrguću Dieron Foks i Marvin Begli, ali junak ovog teksta je naš Bogi. Njemu je uprava matičnog kluba ponudila 52 miliona za 4 sezone, duplo manje nego Hildu, a Bogdan nije duplo slabiji igrač. Kad odbiješ pola na porez ostane ti čistih 6,5 miliona dolara godišnje.

Nije malo, naravno, a i sasvim je legitimo da u ligi u kojoj mnogi slabiji igrači od Bogdanovića uzimaju sumanute pare (eno Korija Džozefa, za NBA prilike vrlo prosečnog beka, kome su Ranadiv i Divac iskrcali 12 miliona godišnje), Bogdan očekuje više. Nije to stvar menadžerske gramzivosti i pohlepe, već suvog Bogdanovićevog kvaliteta, kog je surovo demonstrirao pre svega mesec dana u Kini.

Posle onakvog Svetskog prvenstva logično je da dođeš pun samopouzdanja u klub, s očekivanjima od 150 odsto.

Iako Bogdanović i Hild imaju sjajan odnos (Badi mu je pretprošlog leta bio gost na košarkaškom kampu u Beogradu), može se pretpostaviti da i odnos među njima dvojicom nije kao što je bio.

Uglavnom, Bogdan je odbio tih 52 miliona dolara. Doduše, ostavio je ogradu da uvek može da se dogovori s klubom. Kako je vreme proticalo, a dogovora nije bilo, očigledno je i rasla nervoza u mentalnom sklopu igrača za koga smo svi mislili da je od čelika.

Jer, od dana kad je u Partizanu dominirao i maltene sam doneo titulu u onom spektakularnom finalu s Crvenom zvezdom (123 poena u 4 utakmice), preko sjajne tri sezone u Fenerbahčeu s kojim je osvojio i titulu prvaka Evrope, do dve više nego dobre ruki sezone u NBA, Bogdanović je iznovao dokazivao da je "retka zverka" i uz Novaka Đokovića, verovatno mentalno najčvršći sportista koga Srbija ima.

Da li se Bogdan prevario kad je odbio ovaj ugovor?

Da li je precenio sebe i potcenio objektivne prepreke u sredini u kojoj se trenutno nalazi?

Odgovor će, kao i uvek, dati sam Bogdan, u onim satima pre i posle treninga kad su u hali samo on, lopta i trener koji mu je dodaje. Za ovog momka ludački rad uvek je bio izlaz iz teških situacija.

Legenda o njegovoj radnoj etici sad je sasvim blizu da se približi onoj kultnoj Dražena Petrovića. I jedan i drugi su dostizali vrhove, ali i dno, i uvek bi se vraćali jači.

Draženov dželat zvao se Rik Adelman, koji mu nije davao minute u Portlandu, pa je tek u Nju Džersiju pokazao koliko je dobar (treća petorka NBA u svojoj poslednjoj sezoni pre nego što će tragično poginuti).

U Bogdana poverenja nije imao Vlade Jovanović, pa je bilo potrebno da se vrati Duško Vujošević, koji ga je nenormalnom posvećenošću nakalemljenoj na Bogdanovu volju za rad i želju da uspe, lansirao u zvezde.

Sad Bogdan pored sebe ima igrača na istoj poziciji na kojoj je i on, za koga je uprava procenila da je bolji i to izdašno platila (Hild), istog igrača koji ima 12 miliona dolara obećanih bonusa koji verovatno zavise od timskog uspeha, ali i od lične statistike (pa će logično juriti te iste cifre kako bi opravdao ogroman ugovor).

Na krilnoj poziciji koju takođe može da pokrije, Bogi ima drugog najplaćenijeg igrača u timu (Barns s 24 miliona po sezoni), a tu su i lopte (i maksimalnog ugovora) željan Foks (uz njega u paketu ide i Begli, koji će takođe očekivati max), kao i sve ostale koji zubima grizu kako bi dokazali da im je mesto u NBA.

Suma sumarum: Bogdan je tek četvrta opcija u napadu, ponekad i peta.

Rasan napadač njegovog kalibra zaslužuje bolje. Toga je svestan Bogdan, toga je svestan i Divac. I zato će ovaj dvojac, nadamo se u najboljem interesu sjajnog igrača, naći rešenje optimalno za Bogdana.

Otežavajuća okolnost je što se za očuvanje posla bori i trener Volton, kome će prvom "pasti glava" ukoliko ekipa projektovana za plej of ove godine razočara.

Ako je dozvoljeno potpisniku ovog teksta da, bez ikakve zle namere, sugeriše bilo šta: Bogdan treba da traži trejd. U Sakramentu je trenutno previše zle krvi (a tek će je biti), a premalo znanja da izlaz iz ove situacije bude povoljan po njega.

Cifre su neumoljive: u prvih pet utakmica ove sezone Bogdanović beleži 9,2 poena (naspram 14,1 iz prošle sezone), iz igre šutira preslabih 27,8% (prošle godine 42%), za tri je još slabiji - ove sezone tek 8 pogođenih od 30 šuteva (26,7 naspram 36%).

Da nešto definitivno nije OK pokazuju i slobodna bacanja - za njega preskromnih 66,7 procenata.

I zato: trejd što pre.

Divac je evidentno naklonjen našim igračima i zato nema sumnje da će Bogdana, ako do toga dođe, poslati u neki klub u kome će imati minute i loptu u rukama kad se odlučuje.

Samo takav Bogdan može da isporuči igre na nivou onih sa Svetskog prvenstva u Kini, kad je bio killer u rangu Dražena Petrovića iz zlatnih dana, s kojim ga mnogi porede.

A onda se opet vraćamo u istu onu salu, u kojoj su samo Bogdan, lopta i trener koji mu je dadaje.

I hiljade šuteva po treningu...

BONUS VIDEO:

KORTEO GROBARA PREMA PIONIRU: Navijači Partizana grme uveliko kroz Beograd