IZABRAN KAO 2. PIK, A NIJE IMAO ZA KIFLU JER JE PUKAO NA RULETU: Miličićeva ispovest koja ostavlja bez teksta!

Kada god se Darko Miličić odluči na intervju, cela država je na nogama. Uvek otkrije neku novu pikanteriju

Kada je izabran kao drugi pik na draftu NBA, Miličić je bio maloletan i nesvestan šta to znači za njegovu karijeru, jer ono o čemu su mediji pisali i kako je pričala javnost, nije se podudaralo sa stanjem u njegovom životu.

- Nisam bio svestan šta se izdešavalo u kratkom periodu. Bio sam u Srbiji kada su mediji počeli da pišu o mom odlasku u Ameriku i meni je sve to bilo smešno. Idem kao neki drugi pik, slušam o milionima. A ja tražim 50 dinara da kupim kiflu, ostavio sve pare na ruletu. Sve je to meni bilo nerealno, međutim, to se izdešavalo u tren oka i ja sam stvarno otišao tamo. To zvanje drugog pika i sva ta medijska pažnja, gde te svi prepoznaju na ulici, meni je kao klincu bilo jako zanimljivo. Međutim, kao i sve u životu, i to dosadi, malo čovek hoće da se skloni iz svega toga i dođe period kada vam dođe preko glave i medijske i ljudske pažnje - rekao je Miličić za Blic.

Na početku NBA karijere veći deo vremena Darko je provodio sam. Roditelji su mu dolazili nekoliko puta nakratko, ali je uglavnom bio usamljen i nostalgičan.

- Nedostajalo mi je sve iz Srbije! Nisam mogao da se priviknem na njihov mentalitet života i funkcionisanja. To je sigurno jedan od razloga zašto nisam maksimalno iskazao svoj potencijal, jer šta god u životu da radiš, ne može da uspe ako si nezadovoljan. A bio sam ekstremno nezadovoljan. Od mog dolaska tamo pa do polaska kući, samo sam brojao dane, pa kad jedan prođe, ja ga prekrižim i brojim jedan manje. Kada se nalazite u takvom ambijentu gde niste srećni i zadovoljni, nikako ne možete da budete uspešni u tome što radite. Imao sam odbojnost, ne prema Amerikancima, ali generalno prema tom sistemu i načinu kako oni žive i kakvi su im pogledi. Previše su im bitne materijalne stvari, nema druženja. Sve se svodi na to „ja, ja, ja”, stalno neki planovi, nema neobaveznog druženja, ne možeš da se nađeš s nekim da dogovoriš za neko piće, druženje, to ne postoji. Sve im se svodi na neku plansku organizaciju za sledeću nedelju, pa mi kažu „hajde, ubaciću te možda za dve nedelje”. Šta da me ubacuje, treba samo da popijemo piće. Oni žive u tom sistemu da dočekaju penziju, pa ko umre - umro je, a ko je dočeka, uživa u tim blagodetima. U međuvremenu se manje-više ništa ne dešava, oni ne žive život.

Darko za sebe kaže da je dosta zatvoren, da je vremenom naučio kako da se otvori, ali kada je bio mlađi nije dozvoljavao da mu se priđe i objasni.

- U glavi sam rešio da sam tu samo da odradim to, ne razmišljajući da sebi i svojoj karijeri nanosim zlo. Nisam uopšte razmišljao o posledicama, već samo da odradim taj period života i da se vratim nazad. Međutim, taj period se odužio, mnogo više nego što sam planirao, u par faza sam hteo da se vratim nazad da spasem karijeru igranjem u Evropi, ali mi oni nisu dozvoljavali. Imao sam faze dobre i loše igre. I uvek se dešavala faza dobre igre pred kraj sezone, na to su se oni pecali i zadržavali me, ali ja mislim da je to bilo pogrešno.

Desetogodišnji sin Lazar pokazuje talenat za košarku.

- Na terenu ne gledam samo njegovu igru, više puta me pozitivno iznenadio ponašanjem, što mi je drago, budući da sam ja bio usijana glava dok sam igrao. Često mu kažem: „Ljubavi, nemoj da budeš budala kao što ti je tata bio, kada budeš porastao, znaćeš zašto ti kažem. Tata nije dostigao svoj neki vrhunac, a mogao sam da ih razbijam tamo po NBA s obzirom na to kakav sam potencijal bio - kaže Darko.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Blic)