PARTIZANOV CILJ OVE SEZONE JE ULAZAK U EVROLIGU: Ostoja Mijailović o Trinkijeriju, Vujoševiću, navijačima (VIDEO)

Ostoja Mijailović je pre dve godine preuzeo vođenje KK Partizan s pozicije predsednika kluba kad to niko nije želeo.

Institucija srpske košarke u tom trenutku pomerala je granicu dna, titule su se preselile u komšiluk, na Mali Kalemegdan, mladi igrači su izbegavali klub u koji su nekad dolazili znajući da je to najbolja sredina za njihov napredak, a dug Partizana vrtoglavo je rastao zaustavivši se na preko 7 miliona evra.

Crno-beli više nisu bili avangarda domaće košarke, već klub koji krade bogu dane i u najkraćem, predstavlja džak na kome je Crvena zvezda prethodnih pet godina testirala svoju milost.

Gde se Partizan nalazi danas, zašto je ovo ta sezona posle koje Mijailović, njegovi saradnici u klubu, ali i stručni štab očekuju povratak u Evroligu, da li su crno-beli zaboravili da razvijaju mlade igrače i pretvorili se u legiju stranaca, zbog čega Pecarski nije uspeo, koliko će još Trinkijeri ostati u klubu, ko je rovario među prvotimcima, koliki je zaista dug, zašto je Pionir, višedecenijski dom, zamenjen Arenom, kako će pomiriti frakcije navijača, gde je u svemu tome Duško Vujošević, ko to ne dozvoljava domaćim igračima da zaigraju za crno-bele, šta zaista misli o Zvezdi i o Nebojši Čoviću, šta se dešava s Pažinom, zašto su pušteni Lendejl i Si, da li ima poverenja u Nikolu Lončara, kako ide borba kroz institucije sistema i šta ako Partizan osvoji ABA ligu, a Evroligu bude igrala Zvezda ili neko drugi, odnosno kako gleda na plasman FK Partizan u Ligu Evrope, sve su to teme i pitanja na koja je bez pardona odgovarao prvi čovek crno-belih.

Intervju ćemo objaviti u dva dela, danas i sutra.

Ipak, dok se Parni valjak zahuktava, cela zemlja diše za reprezentaciju Srbije na Svetskom prvenstvu u Kini, pa je logično da intervju počnemo s tim pitanjem.

Šta očekujete od reprezentacije Srbije na Svetskom prvenstvu, s obzirom na to da su očekivanja da ćemo se prošetati do finala?

- Većina nacije očekuje puno od tih momaka, oni imaju određeni teret zato što su velika očekivanja svih nas da naprave rezultat. Sadašnja generacija koju vodi Sale Đorđević stvarno je jedna od zdravijih ekipa koje su se pojavile proteklih godina. Meni je drago da svi ti momci, koji su iz naše nacije, a među najkvalitetnijim igračima na celom svetu, prihvatili poziv svoje zemlje i došli da se bore pod zastavom Srbije. Ja 11. septembra idem u Peking da gledam utakmice i iskreno očekujem da gledam Srbiju u polufinalu i u finalu. Jako bih voleo i sve bih dao da igramo finale i da uzmemo zlato, jer to za našu zemlju i košarku znači mnogo. Srpska košarka je na neki način kolevka košarke u Evropi, ali nemamo baš takve tretmane kad su u pitanju Evroliga i neke druge sportske organizacije, a nama je to takođe uticalo na vraćanje ugleda kojeg smo izgubili, ne znam ni ja kako. Možda u nekim međusobnim ratovima i sukobima. Stvarno očekujem da osvojimo zlato i želim im puno sreće, momci se zaista bore. Videli ste i u ovim lakšim utakmicama, gde je trebalo da se prošetamo, borbenost je bila kao da smo igrali u finalu i to je ono što je ohrabrujuće. Posebno me raduje što imamo dosta naših partizanovaca u 12. To je velika stvar za Partizan.

S kakvim očekivanjima Partizan ulazi u sledeću sezonu? Šta je ono što ste, kao predsednik, postavili ispred stručnog štaba, trenera i igrača?

- Mislim da svi znaju šta su očekivanja ove godine. Ne bih da previše govorim o tome, da ne stavljam ekipi, igračima i stručnom štabu preveliki teret za vrat. Mi smo protekle dve godine radili na plaćanju nekih trofeja kojima smo se radovali pre 7, 8, 9 ili 10 godina. To mnogi nisu želeli da primete - da smo nekadašnju našu radost plaćali u protekle dve godine. Ali prosto, da bismo stekli mogućnost i uslove da se radujemo nekim novim stvarima, morali smo da ispeglamo mnogo toga iz prošlosti. Jako sam srećan zbog ove sezone i ovog trenutka, što smo konačno došli u situaciju da većinu svojih sredstava, po raznoraznim osnovama, možemo da unosimo u klub, možemo da ulažemo u budućnost. I nisam ni želeo, niti mi je bio plan kad sam došao u Partizan, da mandat od pet godina, koliko traje mandat ovoj ekipi ljudi koja je sa mnom u klubu, dakle, da nam to vreme protekne i da ostanemo zapamćeni samo po tome što smo uradili veliku stvar, što smo spasili klub stopostotnog gašenja, jer tako je bilo 2017. godine kad smo ga preuzeli. Mi želimo da imamo i jedan period u kome ćemo da uzmemo neke trofeje, neke titule, da vratimo našu ekipu u Evroligu, tamo gde Partizan pripada i koju zapravo nikad nije trebalo da napusti.

Tako da stručni štab ima jasan zadatak i jasan cilj od Partizana šta je interes kluba u ovom trenutku. Mi ulažemo.

Puno smo više uložili prošle godine u odnosu na pretprošlu, a ove godine naša ulaganja su skoro dvostruko veća od prošlogodišnjih ulaganja, i u ekipu, i u stručni štab. Mi kao klub moramo to ispoštovati, moramo ispoštovati sve ugovore koje imamo, to se ne dovodi u pitanje. A na stručnom štabu i na ekipi je da daju sve od sebe da Partizan vrate u Evroligu.

Koliki je budžet Partizana ove sezone?

- Ja ne bih govorio o ciframa, jer kad govorimo o ciframa uvek se nakon toga postavlja pitanje koji su izvori. Izvori su potpuno jasni, budžet je veći nego što je bio prošle godine. On je dosta veći zato što ćemo veliki deo para trošiti na ekipu, na stručni štab i na servis ekipi, na Arenu, na uslove koje danas imamo u Partizanu.

Prošle godine smo vratili milion i dvesta hiljada evra starih dugova.

Da smo milion i 200 hiljada evra potrošili na ekipu imali bismo ne tri-četiri kvalitetna igrača, nego dosta kvalitetniju ekipu. Videli ste da smo prošle godine bukvalno na dve lopte izgubili mogućnost da se borimo za dva trofeja, u Evrokupu i ta greška koja je napravljena, namerno ili nenamerno, u domaćem šampionatu. Da je bio možda jedan kvalitetniji igrač više, u tom trenutku kad je trebalo malo više snage, možda bismo osvojili još dva trofeja. Realno, možda bismo prošli u polufinale ili finale Evrokupa. Kasno je sad govoriti o tome, ali nam je falilo malo kvaliteta. Ove godine imamo puno kvaliteta i u taj kvalitet ulažemo. Taj budžet je drugačije raspoređen. Ove godine imamo da vratimo svega 350.000 evra starih dugova koji nam dolaze po reprogramima. I polako dolazimo na zelenu granu, da ono što dolazi u klub to trošimo. Jako važno je objasniti, mislim da neki ljudi i ne žele da govore, od ostalih predsednika klubova, i fudbalskih i košarkaških, kako se pune budžeti. Pa, budžeti se pune jednim delom od državnih sponzora, jer smo mi državni klubovi od nacionalnog značaja. Drugim delom smo mi značajno povećali prihode od prodaje karata, od privatnih sponzora. Jako je važno to što pre svega štedimo, što ne trošimo tamo gde ne treba, što ne pravimo štetne ugovore, što nemamo igrače koji izlaze iz ugovora i ne ostajemo stotine hiljada evra dužni, kako sam nasledio obaveze prema pojedinim igračima, i onda plaćamo kroz reprograme i imamo blokade.

Mi smo poslednjih mesec dana posle završetka prošle sezone 200.000 evra isplatili na nekoliko adresa: Dušku Vujoševiću, zaostala potraživanja Čakareviću, Beravsu koji je radio u klubu pre 15 godina, po sudskoj presudi 50.000 evra.

Dakle, ukupno gotovo 200.000 evra. Vujošević je imao određena potraživanja prema klubu pre nego što sam došao u klub. Više od 50% je isplaćeno u ovom trenutku. On je stvarno bio korektan u tim dogovorima. Napravili smo sporazum s njim, sad taj ostatak plaćamo po mesečnim ratama, kako plaćamo i plate. Bilo je tu raznoraznih dilema da li treba ovako ili onako, ali ja sam se opredelio da idemo na fer varijantu i da sve pošteno platimo, što je on prihvatio. Ali kažem, 200.000 evra za ovaj klub u jednom trenutku da potrošimo, gde se neko prethodno ponosio za neke stvari koje je radio, jako je teško. Nije lako naći novac danas. Nama novac ne donose u džakovima. Mi novac moramo da stvorimo, da zaradimo. Ovi ljudi ovde u klubu danonoćno vredno rade da prodamo što više karata, da napravimo što više aktivacija, da Partizan održimo u životu.

Kad podvučete crtu posle dve godine u klubu, čime ste najzadovoljniji?

- Prvo, ponosan sam na ljude koji rade u klubu i koji su izdržali teška vremena. Kad sam došao, čini mi se da je bilo preko 20 zaostalih plata. Dakle, skoro sam 22 meseca tu, nijedna plata nije kasnila, čak smo i zaostale plate, bar neke, isplatili. Ponosan sam na te ljude koji su izdržali, ostali verni Partizanu, iako su mogli da nađu druga radna mesta. Time sam jako zadovoljan. Zadovoljan sam i što smo za dve godine uspeli da vratimo većinu dugova i da vratimo, kroz vraćanje dugova, ugled Partizanu.

Kad smo mi došli igrači nisu želeli da dođu kod nas, jer su sumnjali u to da li Partizan hoće da im isplati ugovore, sumnjali su da će biti prevareni.

Ponosan sam na to što smo uspeli da napravimo kvalitetan stručni štab, što danas imamo trenera koji ima evropske kvalitete. Partizan igra Evrokup, ali ima evroligašku ekipu i evroligaški stručni štab. Da, to sve košta. Ali nekad tim ljudima i igračima nije imperativ novac. Oni žele da imaju nivo na kome se nalaze i da s tog nivoa odu na viši nivo. Mi smo ove godine imali veliku borbu oko dovođenja igrača, ali sam video koliko znači ugled kluba, da kroz vraćanje tih obaveza, kroz pozitivni PR koji širimo s razlogom, mi možemo puno. Ne s neistinama, kako neki drugi pričaju u javnosti, da manipulišemo podacima. Svaki dan ću da primim koga god hoćete od njih da im pokažemo papire, obaveze, šta smo naplatili, jer sve ovo nije izmišljeno, nije virtuelna stvar. Ovo je stvarnost, i Arena je stvarnost, i ovako kvalitetna ekipa je stvarnost, i ovaj stručni štab je stvarnost, i to što nas niko danas ne blokira je stvarnost. I to što više nemamo BAT-ove za vratom, da smo banovani svakih sedam dana, to je stvarnost i realnost. Napravimo događaj gde se pojave sve bivše legende kluba, i to je stvarnost, to nije virtuelna slika, kako je neki predstavljaju. Mnogi sportski radnici treba da se ugledaju, ne na mene, nego na način kako posluje danas Partizan.

Čime niste zadovoljni?

- Nisam zadovoljan, iskreno, što za ove dve godine nismo uspeli više kad su u pitanju trofeji. Jako je teško bilo napraviti balans da levu stranu peglate, koja vam pravi teret, a desnu stranu podižete i da ti trofeji na neki način dolaze lakše. Bilo je tu puno nepravde, od strane pojedinaca, da Partizan uradi ono što je uradio sad. Uzeli smo dva trofeja, dva Kupa Koraća posle nekih 5-6 godina, i nama u klubu je to značajno, kao i crno-beloj javnosti. Ali me nepravda boli, koja je očigledna. Ne želim da uzmem bejzbol palicu i da se tučem s drugima za poziciju Partizana u javnosti. Želim da se borimo na parketu. Mi iz kluba treba da stvorimo uslove, imamo stvarno iskrenu podršku države i hvala joj na tome, sve što su nam obećali u protekle dve sezone oni su i ispoštovali, a sigurni smo da će tako biti i ove godine. Naše je da servisiramo obaveze, a ekipa treba da se bori na parketu i ko bude bio bolji neka uzme trofej. A ne da dođemo u situaciju da brojimo korake, da li je neko bio na nečijoj strani.

Sudije ne treba da budu ničiji alat. Oni treba da budu ljudi koji su došli iz realnosti i neka sude po pravdi i po istini.

Ove godine ćemo svi posmatrati to. Ove godine imamo dosta veći kvalitet. Uvek kad se negde lomi, neko može da prevagne i uvek može da bude to nekako drugačije. Kad imate dobar kvalitet, ne može niko to da navuče na drugu stranu. Ne govorim o tome da neko iz nekih drugih krugova učestvuje u tome. To prosto rade pojedinci koji vode pojedine klubove, koji žele da ostvare benefit na nesportski način. I to je ona stvar koja me, ne samo ljudski, boli, nego prosto to boli sve nas koji smo partizanovci i boli ove ljude koji svaki dan rade i nalaze mogućnost da Partizan ode na viši nivo. I onda dođete u situaciju da se u nekom trenutku desi nešto što nije sportski i da dođemo u problem.

Vratićemo se još na to, ali bih hteo najpre da vas pitam koliki je bio dug Partizana u momentu kad ste preuzeli klub, a koliki je na današnji dan?

- Bio je 7.136.000 evra. U ovom trenutku imamo zaostala potraživanja u visini od oko milion evra, a imamo i poreski dug koji je nešto manji od dva miliona evra. Podelio bih to na dve vrste duga, zato što smo mi taj poreski dug nasledili. On se vuče od 2006/07. godine i on je s kamatama danas nešto više od 200.000.000 dinara. Tu smo u razgovorima s Poreskom upravom.

To je porez za šta?

- To su opšti porezi. U tome su sadržane sve vrste poreza. Sad smo u pregovorima i imamo podršku i od Poreske uprave i od države da uđemo u reprogram. Tražimo način kako ćemo da obezbedimo kolateral, i ona priča koja je došla iz fudbalskog kluba da ja podižem kredit za košarkaški klub Partizan je čista neistina. Mi smo razgovarali sa svima, i sa sportskim društvom, da li neko može da nam da bilo kakvu hipoteku, odnosno sredstvo obezbeđenja da uđemo u reprogram poreskog duga. Time bi nam se otpisalo 50% kamate, time bismo dobili dve godine grejs perioda i ne bi nam rasla kamata, a onda bismo narednih 60 meseci vraćali taj dug. Dakle, živa je neistina za kredit, mi smo tražili kolateral za poreski dug i tražimo i dalje za kolateral. Mislim da ćemo nešto uraditi i da kad budemo rešili taj poreski dug, mi smo jedan od zdravijih klubova u zemlji.

Dakle, dug je 3 miliona evra. Dva miliona za porez i milion za potraživanja igrača?

- Tako je. Postoji sporno potraživanje od Marfin banke od milion i 400 hiljada evra. Razmišljao sam kako ću to u dve rečenice da objasnim da bi svi razumeli. Dakle, mi danas ne dugujemo banci, jer da dugujemo banci, banka bi nas blokirala. Mi smo ih tužili kod Privrednog suda u Beogradu, kad smo radili veštačenje ustanovili smo da ta njihova potraživanja nisu realna. Oni nama duguju određen novac i mi smo njih tužili za povraćaj viška uplaćenih sredstava. To se nalazi u Privrednom sudu, sudski spor traje, veštačenje je urađeno, oni su tražili ekspertsko veštačenje, to je u postupku i dva veštačenja su pokazala da oni imaju obavezu prema nama. Nema tu nikakvog junaštva, nema nikakve nauke, samo ljudi koji su pismeni, seli su, pogledali, ustanovili i to ide nekim svojim tokom.

Dakle, sad se čeka Privredni sud da da konačan sud?

- Tako je, ali mi nemamo suđenje da oni nama nešto potražuju, već mi njima potražujemo.

I kad se očekuje konačna odluka?

- To je stvar Privrednog suda.

Možete li navijačima da obećate, evo još tri godine rada vas očekuje u prvom mandatu, da će u tom periodu Partizan igrati Evroligu, odnosno osvojiti ABA ligu?

- Realno, mi ove godine moramo da pronađemo način da se vratimo u Evroligu. Postoji puno puteva - preko Evrokupa, ABA lige. Nije uslov svih uslova, pa da sad kažem - život je ako igramo Evroligu, a smrt je ako ne igramo. Naravno da je to plan. I kad sam pričao o planovima pre dve godine prioritet je bio klupska stabilizacija, da klub nastavi da živi s jedne strane, a s druge strane da se vrati u Evroligu. Realno, mislim da smo sad zreli za to. Kako organizaciono, tako i igrački, mislim da smo zreli za povratak u Evroligu, i to jeste naš cilj. Za to radimo.

Jedna od većih odluka koje ste doneli ovog leta jeste da se, posle 20 i kusur godina, Partizan iz svog doma, hale Pionir, preseli u Arenu. Otkud ta odluka?

- Vidite, ja sam dugo razmišljao o tome. Na neki način, svu odgovornost za tu odluku prihvatam na svoja leđa. Niko me na to nije nagovarao, ni od koga nisam tražio podršku, ni konsultacije. Ja sam želeo da pređemo u Arenu, po mnogo osnova. Ako želimo da budemo rame uz rame s najvećim evropskim klubovima, moramo da imamo uslove kakve imaju oni. Ne možemo da govorimo da je Partizan klub koji nesporno ima jako dobre navijače, ima jako dobru ekipu, veliku istoriju, a takmičimo se na mestu gde ne možemo da obezbedimo utakmicu, u hali u kojoj plaćamo 50.000 evra kazni godišnje za neobezbeđenje, gde neće roditelji da dovode svoju decu u Pionir, jer im nije bezbedno. Da dolazimo u situaciju da se takmičimo kao jedan veliki klub na jednom takvom nivou, ja to nisam želeo. S druge strane, mi smo morali da pronađemo prostor da zaradimo novac.

Ovaj klub može da zaradi novac po tri osnova: preko sponzorskih ugovora, od marketinga i prodaje karata i od transfera.

Transfera je sve manje i toga ste svi svesni. Kad se desi transfer to je ne sedmica, ali je šestica na lotou. A kad pogledate da li ima prostora kod sponzora, ima prostora i na tome radim. I najviše prostora ima u marketinškim aktivnostima i na prodaji karata. Kad je Partizan igrao u Evroligi, u tim nekim najjačim godinama, gledao sam finansijske rezultate tada, imao je oko 400.000 evra prihoda od karata, i to kad je Pionor maltene stalno bio pun. Mi smo u ovom trenutku, i to nije nikakva tajna, prodali oko 3.000 sezonskih karata u Areni. Naš sadašnji prihod je već negde oko 400.000 evra.

Ove godine postavili smo target da nam prihod bude 800.000 evra, a sigurno ćemo i preko milion evra uzeti za karte.

To su karte, i u donjem i gornjem nivou, u parteru, VIP lože i stolice pored parketa. Šta je još bila moja želja? Da Partizan ima 200 malih sponzora. Ne da ima samo dva velika i da živi od njih. Nama je Arena stvarno izašla u susret. Za njih je ovaj ugovor komercijalno dobar, a i za Partizan je komercijalno dobar. Želim da ovom prilikom stvarno pohvalim Gorana Grbovića sa svojim menadžmentom, jer su nam stvorili uslove kakve danas ima Alba iz Berlina i svi ostali klubovi koji su za uzor. I ljudi koji rade u Areni se drugačije osećaju. Mi imamo ekskluzivu u maloj Areni, tamo su zamenili parket za nas, kupili su nove koševe za nas, napravili su svlačionice u bojama Partizana za nas. Morate da znate da smo trošili preko 50.000 evra za zamenu onih grbova u Pioniru, a platili smo i 50.000 evra prošle godine zbog kazni, zbog toga što nismo mogli da obezbedimo utakmice. Dakle, 100.000 evra samo po dva osnova koji nisu realni da budu rashodi. A šta godišnje možete da uradite u košarci sa 100.000 evra? Jako puno. Nas je Arena podigla na dosta viši nivo, očekujem da će publika to podržati, što je i pokazala kroz kupovinu sezonskih karata. Preko 60% novih kupaca sezonskih karata izjasnilo se da su kupili karte upravo zbog Arene, zbog bezbednosti, zbog komfora... Želja marketinga, ali i moja želja jeste da utakmica Partizana bude nezaboravni događaj. Da se organizuju neke druge stvari za ljude koji će doći tu. Da to stvarno bude spektakl. Jer Partizan sa svojom publikom i načinom navijanja može od utakmice da napravi spektakl kakav ne može nijedna evropska ekipa. Vi ste videli rezultate Evrolige, 8.200 navijača, ako se ne varam za cifru, je bila prosečna poseta jedne evroligaške ekipe kad su domaćini. U Areni, ja mogu da potpišem u ovom trenutku, da će Partizan imati veći prosek posete čime se pokazuje veličina kluba. Znam da pojedini imaju strah, jer će se sad izmeriti veličina kluba. S našom organizacijom, s Arenom, s ovim kvalitetom ekipe, sad će se klubovi pozicionirati. Mi smo često imali pun Pionir, bez obzira na ograničenje, ali pojedini ljudi nisu želeli da dođu tamo. Ja znam da je Pionir istorijsko mesto Partizana i znam da mnogima ne prija Arena, ali prosto mi moramo da živimo u realnosti. Moramo da živimo delom od sopstvenih prihoda, ako hoćemo budućnost, ako hoćemo da ovaj klub ne propadne, moramo nešto da platimo. Cena mora da se plati.

Jasan je taj ekonomski momenat, ali ja sam vas pitao za jednu drugu stvar. Svi smo svedoci istorijskih utakmica, atmosfera pred 8 ili 9 hiljada ljudi, koliko će sad biti kapacitet ovog renoviranog Pionira. To ne može da se uporedi ni sa jednom dvoranom u državi, koliko god Arena bila velika. U Areni će navijači teško izvršiti tu vrstu pritiska, treba da ih bude 18-20 hiljada na utakmici protiv Mornara na primer. Pun Pionir, drugačija je to vrsta pritiska i na protivničku ekipu, drugačiji je vetar u leđa domaćoj ekipi.

- Vi ste u pravu 100%, o tome sam dugo razmišljao. Samo jednu stvar uzmite u obzir, 2017. godine, pre nego što sam došao u klub, prihod od karata je bio 5.000.000 dinara. Pionir je nemoguće obezbediti da ne uđu ljudi bez karata. Jako je teško organizovati utakmice tamo. Sad imate mogućnost da dobijete milion evra od prihoda od karata, što ćemo mi imati ove godine i uporedite to s 2017. godinom gde imate 50.000 evra. Onda uzmite u obzir da menjanje grbova na parketu košta 50.000 evra i da su kazne zbog bezbednosti bile 50.000 evra. Dakle, imate minus 100.000 s jedne strane i imate plus milion, s druge strane. Moramo da napravimo održivu situaciju, jer klub ne može da živi od vazduha.

Mi prvog moramo da pustimo plate, jer već petog kreće nervoza. Treneri ne mogu da rade ako plate nisu na vreme.

Igrači, ako zakasnite s reprogramima koje mi imamo iz 2010. i 2011. godine, isti dan vas blokiraju i banuju. A već sutradan mediji pišu kako dugujete milione. I to utiče na reputaciju. Mi smo neku cenu morali da platimo da bismo otišli na viši nivo. Pogledajte celokupnu organizaciju sad. Stručni štab ima kancelarije u Areni, ima salu za sastanke, imaju ekskluzivu u maloj Areni i imamo takmičenje u velikoj Areni. Imamo parkinge za one koji žele da kupe sezonske karte, imamo servis da im pružimo, imaju bezbednost, imaju komfor. Sve je drugačije, sve je na drugačijem nivou. Da li evroligaške ili evropske ekipe imaju sistem takmičenja, odnosno organizaciju kakvu smo mi imali u Pioniru? Pa, nema niko. To jeste bio vetar u leđa Partizanu, ali to je taj nivo i vi taj nivo ne možete da pomerite nigde s mesta, da omogućite da klub ode na viši nivo.

Krajem meseca imamo sastanak s Evroligom, dolaze u Beograd. Prva tema sastanka je bezbednost utakmica.

Mi nismo mogli da kažemo da imamo bezbednost u Pioniru. Apsolutno je to bio veliki problem za nas.

Pomenuli ste da je Partizan prodao do sada 3.000 sezonskih ulaznica. Koji je broj kojem se nadate do početka sezone?

- Možda je ovo put da pošaljemo poruku, s obzirom na to da ste vi naš medijski partner i neće se to pogrešno shvatiti. Nama je Arena dala mogućnost za 45 staklenih loža s po 12 mesta. Šta je moj cilj? Da Partizan proda 45 loža. Da 45 srpskih kompanija koje poštuju Partizan i sve ovo što mi radimo, da kupe 45 loža i tako uz određene benefite dobiju pun ugođaj. Pravićemo pakete kad budemo uzimali čartere za Evrokup utakmice, ti paketi će sadržati još neke druge stvari. Da nađemo i 45 malih sponzora kroz to. U prodaju ćemo pustiti još verovatno 2.000 karata uz ovih prodatih 3.000.

Cilj je da prodamo 5.000 sezonskih, a ostalo da budu dnevne karte.

Kad smo pre godinu i po dana radili intervju, rekli ste da je jedan od prvih vaših ciljeva u ovom mandatu izgradnja trenažne hale. Sad ste to pitanje rešili kroz malu Arenu. Da li ste odustali od izgradnje trenažne dvorane ili je to pitanje ostavljeno za neki naredni period?

- To jeste prioritet Partizana i ja smatram da to treba da uradimo. Nadam se da ćemo taj projekat započeti u mom mandatu, a kad se nešto započne i kad se nešto utemelji, neko će to završiti. Da li ćemo završiti mi ili neko posle nas, to nije pitanje za mene.

Meni je uvek bilo nejasno kako Partizan nema kvadrat svog poslovnog prostora.

Nije važno da li su to kancelarije ili hala, pored istorije koju je napravio, pored svih transfera i igrača, pored sve pomoći države i privrednika, niko nikad nije ništa izdvojio da napravi svoj trenažni centar. Mi smo dvojicu članova Upravnog odbora, koji su privrednici, zadužili da se bave tim projektom. Istina je da to sad nije prioritet, jer mi u Areni imamo potpisan ugovor na nekoliko godina, želeo sam da napravimo kontinuitet u radu. Da kad napravimo neki nivo mi njega unapređujemo kroz godine, a ne da ga rušimo svake godine. Mi smo 2017. završili u Pioniru i po nekim školicama, pa smo prešli u Korn. Sad smo prešli u Arenu. Nama je organizacija u Areni i novi sistem organizacije odneo 2-3 meseca rada. Sve je to jako teško ponovo postaviti, pozicionirati mesta i zbog naših grupa navijača jako je teško sve to uklopiti da budu svi zadovoljni. Želim da napravimo kontinuitet, da ne gubimo vreme na organizaciju, ali prioritet ostaje naša dvorana.

Jedno od većih pojačanja Partizana ove sezone je kondicioni trener dr Vladimir Koprivica. Da li će on ostati u klubu do kraja sezone ili samo do oktobra, kao što se pominje?

- Meni je pre svega čast da profesor doktor Vladimir Koprivica radi u Partizanu i to je čast za ceo stručni štab. Period kroz koji je prošao profesor Koprivica i s Duškom Vujoševićem i s mnogim prethodnim trenerima je od velike važnosti za klub. To isključivo zavisi od profesora. Ja sam razgovarao s njim pre nekoliko dana i to zavisi od njegovih obaveza prema fakultetu koji je inače jedan od naših sponzora. Ja bih lično voleo da on ostane u Partizanu i da napravi kontinuitet.

Kad smo već kod ostanaka, dosta se spekuliše da je ovo sezona "biti li ne biti" za trenera Trinkijerija. On ima ugovor na tri godine, da li očekujete da ostane i sledeće godine i ispuni taj ugovor ili može da se desi nešto nepredviđeno?

- Kako da vam kažem, mi smo potpisivanjem ugovora na tri godine s kvalitetnim trenerom želeli takođe da napravimo jedan kontinuitet. Andrea je ove godine selektirao ekipu s našim stručnim štabom, jeste sve to prošlo kroz naše ruke, gledali smo kakvi su ugovori i s finansijske strane i gde možemo i kako možemo da ispoštujemo i kakve klauzule da stavljamo da zaštitimo klub, da ne dolazi do grešaka. Ovo je njegova prva prava sezona, to je stvarno njegovih ruku delo.

Da li će Trinkijeri ostati posle ove sezone - to zavisi i od njega i od nas.

Ja ne bih u ovom trenutku govorio da ako bude ovo, on će ostati, ako bude ono, on neće ostati. Prvo, to nije uopšte način da razgovaramo. Andrea je posvećen poslu i Partizan zaslužuje trenera kao što je on. Videćemo kakvi će biti rezultati, kao što smo napravili sastanak prošle sezone i doneli smo odluku da ostaje, da nastavimo zajedno da radimo. Ja sam mu preneo koji su naši ciljevi, on je shvatio koji su prioriteti kluba. Rekao je: ja mogu da ispunim te ciljeve, meni su potrebni ti i ti uslovi. Ono što je tražio, i mesto za treniranje i budžet za igrače i budžet za stručni štab i neke druge stvari, od strane kluba sve je maksimalno ispoštovano. Sad je trenutak da naprave nešto najkvalitetnije.

Beograd je, iako milionski, ipak mali grad. I do nas i do vas dolaze neke priče, pa me zanima kako vi gledate na to ko plasira takve priče. Dakle, priča se da je on lenj trener, da ne dolazi često na treninge, da je u zavadi s pola tima, da su neki igrači otišli iz Partizana, da ga neki igrači nedovoljno respektuju... Šta mislite, ko plasira te priče i s kojim ciljem?

- Uvek takve priče plasiraju oni koji imaju interes da ih plasiraju. Oni koji žele da zamute vodu. Dug red je bio ispred Humske 1, ispred košarkaškog kluba, ljudi koji su čekali da klubu stave svilen gajtan oko vrata. Mi smo jednog po jednog sekli, sklanjali... U ovom trenutku ih ima dosta takođe, ali ih nema oko kluba. Udaljeni su. Dakle, te dezinformacije dolaze od naših rivala preko puta, dolaze od naših rivala iznad nas, od nekih drugih sportskih sekcija... Da li je to sve istina što govorite, neka pokaže vreme. Svaki trener ima svoje metode. Ja se u metode trenera ne mešam. Meni su važni ciljevi kluba, prioriteti...

Dokle god Trinkijeri ostvaruje ciljeve i dokle su mu prioriteti košarka u Partizanu, on ima klupsku podršku.

Kad budem ustanovio i imao dokaze da je to što vi govorite istina - da domaći igrači odlaze zbog njega, da ne dolazi na treninge... Nikad nisam dobio informaciju da se nije pojavio na treningu. Nisam nikad primetio da je lenj. Štaviše, on je hiperaktivan, aktivniji od ostalih trenera u Srbiji koji izgledaju mrljivije od njega šest puta, ali verovatno iz tih krugova dolazi informacija da je lenj. On je prošle godine izvukao maksimum iz ekipe, realno. To nije moglo da se izvuče neradom, nego samo radom. Da li se on nekom ne dopada kao trener? Pa verovatno postoji grupa ljudi kojoj se ne dopada, a postoji grupa ljudi kojima odgovara njegov rad. Danas su u Partizan došli neki igrači koji su potpisali ugovor, da nije bilo njega možda ne bi ni potpisali. On je pomerio tu granicu. Da li su neki otišli iz kluba zato što im se nešto kod njega nije dopadalo? Možda postoje i takvi. Ali svako bira svoj put. Uvek će kad neko radi nešto dobro, kad neko ima velike ambicije, biti raznih priča. Jer vi da biste nešto postigli u životu tamo gore nema prostora previše, vi morate da zauzmete nečiju poziciju da biste došli na taj nivo. Taj čiju poziciju biste da zauzmete, on ima problem s vama.

Mora da kaže da Ostoja ne radi svoj posao, da je trener neradnik, da je, kako rekoše, Tintoreto iz Italije. To su glupe priče.

Mi se bavimo košarkom. Imamo naše prioritete, držimo se zajedno, ovde situacija funkcioniše baš kako treba da funkcioniše. Meni je važno da postoji klupska hijerarhija. Da se zna nivo odluke, i trenera i sportskog direktora i direktora ostalih stvari, a da se zna otprilike trenutak kad oni treba da pitaju, a da odluku treba da donese upravni odbor, odnosno ja kao predsednik. Mi nemamo nikakav problem u klubu. Da li će biti gradskih priča? Uvek će ih biti i bilo ih je. Za vreme Duška Vujoševića su raznorazne priče kružile, ali on je imao trofeje i rezultate. On je pronalazio način da ostvari rezultat. I sve ono što je radio prethodno je palo u vodu, zato što je našao način da postigne rezultat.

Jedan od tegova oko vrata i vas, a i kluba, jeste rat takozvanih frakcija navijača. Da li je iz kluba potekla neka inicijativa da se te frakcije izmire, da bude malo kohezivnije navijanje u predstojećoj sezoni ili ćemo i dalje biti svedoci da tri grupe navijača pevaju svoje pesme, što utiče i na momke na terenu? Da li ste kao klub povukli neki potez da eventualno približite te suprotstavljene strane?

- Pre svega, meni je ljudski krivo kao partizanovcu, zaboravite i funkciju koju imam, što je tako. Mislim da navijačke grupe treba da budu ujedinjene, jer jedan je grb Partizana, i jedan je brend Partizana. Nije važno da li se igra tenis, košarka, vaterpolo, fudbal, jedan je grb i ko voli Partizan, on voli svaku granu u sportskom društvu i svi moramo da budemo pod jednim kišobranom. Nas je premalo, i kao nacije, ne samo kao partizanovaca, da bismo se razdvajali i da bismo se delili na pojedine grupe. Da mogu da utičem na to, već bih reagovao. Ne mogu da rizikujem položaj kluba, položaj ljudi u klubu, da se mi mešamo i sastavljamo te frakcije.

Navijačima mogu da pošaljem poruku da bi Partizan želeo da imamo jednu navijačku grupu, da razgovaramo s jednom grupom ljudi.

Mi u ovom trenutku nemamo nikakav problem, mi imamo odnose sa svim navijačkim frakcijama. Meni je jako važno da oni podržavaju klub i ne prave probleme na utakmicama. To je interes ovog kluba. Igračima je jako teško što na parketu čuju dve ili tri grupe u isto vreme. Oni bi bili mnogo korisniji našem klubu, malopre ste spominjali vetar u leđa, da kad bodri celokupna hala jednom pesmom igrača, a ne kada igrači čuju tri tona na parketu. Ali realno mislim da je interes nekih drugih klubova ili ljudi drugačiji. Možda je neko želeo da ubaci "žišku", možda se nešto desilo, to je pitanje svih pitanja. To je problem za sve nas koji radimo u klubu. Moramo stalno da hendlujemo, stalno da vodimo računa, merimo, da li smo jednima učinili malo više ili drugima.

Da li ima ucena od strane tih navijaćkih grupa prema klubu, da npr. traže karte, traže da ih vodite na gostovanja?

- Nikad toga nije bilo. Organizovane navijačke grupe s određenim popustom od prošle godine kupuju i plaćaju kartu KK Partizan. Mi ove godine imamo nula podeljenih besplatnih sezonskih karata. Znam da nekim legendama Partizana i nekim ljudima pripada besplatna karta, oni će je i dobiti. Ali velika većina onih koji očekuju besplatnu kartu moraće da je plate. Jer klub živi od karte i svi klubovi u Evropi žive od karte.

Ako neko ne shvata da karta mora da ima vrednost zato što klub živi od nje, iz mog ugla, ne treba ni da gleda utakmicu.

Ako ne može neko da izdvoji 100 evra godišnje za klub koji voli i da mu je mnogo jednostavnije da uđe na telefon na neki portal i da kuca komentare, negativne ili pozitivne, nije važno, a ne može da kupi sezonsku kartu i time da pomogne klubu s 10 - 15 hiljada dinara, o čemu onda pričamo? Postoji grupa ljudi koja ne može da kupi karte, mi radimo analizu tih ljudi i pred početak sezone ćemo deliti jedan broj besplatnih karata za one koji su veliki navijači Partizana, gde ćemo im pokloniti karte, ali to je isključivo za ljude koji nemaju mogućnosti da kupe karte i da dođu na utakmicu. Organizovaćemo i prevoz naših navijača, koji nemaju da plate prevoz, da mogu da putuju do Beograda da gledaju utakmice i dobiju besplatnu kartu. To oni koji nemaju zaslužuju, jer su iskreni partizanovci. A oni koji imaju treba da izvade novac iz džepa i da kupe kartu. Jer tako klub živi. Karta mora da ima vrednost.

SUTRA: O timu, igračima, legiji stranaca, Nikoli Lončaru, Gaudloku, Dušku Vujoševiću, Nebojši Čoviću, Mačvanu i Raduljici, Pecarskom i Pažinu, Novici Veličkoviću, Nikoliću i Jankoviću, Lendejlu i Siju, Beronovim koracima, borbi kroz institucije, Evroligi, FK Partizan...

BONUS VIDEO:

ESPRESO.CO.RS NA LICU MESTA: Andrea Trinkijeri pred novinarima na Partizanovim terenima