POKUŠALI DA SE IŽIVLJAVAJU NA HRVATU U NBA: Šakil me gušio u svlačionici! Jednom su hteli da me ubace u bure!

Tabloidni američki sportski portal "Leri Braun Sports" živi i od pisanja o sportskim pikanterijama, a ovih je dana izašao jedan tekst u kojem se na taj način spominje ime bivšeg hrvatskog NBA igrača Gordana Giričeka.

Zapravo, tekst je o tome kako je Šakil O'Nil imao sa saigračima iz Lejkersa i Sansa tajni znak kad da ne dodaju loptu Kobiju Brajantu i Gordanu Giričeku.

Priču je, zapravo, ispričao bivši Giričekov saigrač iz Jute Radža Bel i to u podkastu "CBS Sportsa" nazvanom "Kenel and Bel".

- Šek mi je ispričao da bi Gordan, kada god bi ušao u igru, gledao samo kako da postigne koš, bez obzira na napadačku postavu. Tada bi Šek saigračima pokazao znak palčevima na obe ruke i to bi značilo da Gordanu više ne smeju da dodaju loptu. Kazao je da je to isto radio i Kobiju Brajantu, kada je ovaj bio mlad i kada bi jurnuo na koš jedan na pet.

Međutim, to nije jedina Giričekova epizoda i "problem" koji je imao sa jednim od najboljih NBA igrača svih vremena. A o tome je govorio za "Večernji list"

- Šek je veliko dete, zabavan tip, ali voli da potkovapa ljude i u tome često nema meru. Za mene je on jedan "bully" (siledžija). U nekim stvarima preteruje, ima milion priča u koje onda uvodi svoje bivše saigrače. Cenim ga kao igrača, ali ne trpi kritiku, ni to kada se neko šali na njegov račun. Kada god neko to pokuša on se vraća na priču o tome kako on ima četiri NBA prstena kao da su prsteni jedini dokaz kvaliteta igrača i čoveka. I ja za njega znam neke priče, ali mi ne pada na pamet da pričam o životu drugog čoveka samo zato da bih ja ispao šaljivdžija, a zato nemam nikakav razlog.

- Bela sam voleo kao saigrača, no upravo mi je on dodavao lopte kada je trebalo da postignem koš. On je bio defanzivno orijentisan igrač koji nije mogao da iskreira šut i kada je trebalo meni da se doda lopta nije se bunio. Istina, svi znaju da sam voleo da šutiram, to nije greh u košarci, pogotovo ako sam video prostor za to, a da li sam u tome preterivao možete proveriti u mojim statistikama iz tog vremena. Mislim da sam imao dobar procenat šuta i da, za drugog beka, nisam bio veliki potrošač - rekao je Giriček.

Osim na parketu, Giriček je sa O'Nilom imao epizodu i u svlačionici.

- Šek se stalno hvalisao kako on trenira "ultimejt fajt" pa mi je tako jednom prišao s leđa i probao zahvat gušenja. Od tog zahvata bilo mi se zamantalo, ali nisam pao u nesvest jer me pustio na vreme. Preneozbiljan je on za svoje godine, očito mu nešto fali, a ja nemam nameru da se igram se psihologa da to proučim. Imao je super igračku karijeru, no karijera ne čini čoveka.

U vreme dok su nosili dres Finiksa imali su normalan odnos.

- Družili smo se u svlačionici i van terena. Ni sa kim ja nisam imao problema koji bi krenuli od mene, ali ja imam svoj stav i svoje mišljenje, a to onda nekima ne odgovara.

To što nije dao na sebe, nije odgovaralo ni Šakilu, ali ni dvojici saigrača u Memfisu, a jedan od njih je bio Lorencen Rajt, centar od 211 centimetara i 120 kilograma.

- Drugom se ne sećam imena, samo znam da smo ga zvali "Big Chisel". Njih dvojica, kao veterani, pokušavali su da se iživljavaju na meni, a ja to nisam dao. Običaj jeste da, kada ste ruki, prva godina u NBA ligi, da vas saigrači pošalju po krofne, da vadite i nosite timske torbe iz autobusa i slično. To sam i ja radio, ali nisam dozvoljavao da mi neko naređuje neke gluposti tipa donesi mi dezodorans, počeši me po leđima... Ta individualna maltretiranja nisam dozvoljavao, pa makar s druge strane bio neko duplo jači od mene, jer u zdravom razumu za takve stvari nema mesta.

- Sećam se da mi je Rajt u avionu stavio svoju privatnu torbu da mu nosim u hotel. Pitao sam ga da li ga nešto boli, da li je zdrav, rekao je da jeste, i ja sam mu rekao onda torbu nosi sam i ostavio sam je u avionu. Bio sam spreman sve da uradim za tim, no kada se pređe granica dobrog ukusa ja na to ne pristajem. Naravno da je tada krenula priča o meni, da su me počeli ogovarati, a jedini koji mi je rekao da sam dobro postupio bio je Michael Dickerson, ali tiho- ispričao je Giriček.

Kada su ga Memfisovi veterani pokušali naterati na još neke stvari, došlo je i do fizičkog obračuna.

- Hteli su da me ubace u neku bačvu, ali ja sam ih odgurnuo. Jedan mi se bacio u noge, kao što to čine igrači američkog fudbala, pa smo pali na pod, no tu je stalo. Mogu ja da dobijem batine, ali budi siguran da ću ti to vratiti. Na kraju je klub stao na moju stranu.

I pre su se znale pojavljivati slične pričice o Giričeku. Zašto?

- Ja bih ispao crna ovca jer sam imao muda da kažem šta mi smeta. Svakako, i ja bih nekad pogrešio, možda bih kad-kad i previše rekao, ali imao sam snage to i da priznam i da se izvinim. Ja znam ko šta priča o meni, pogotovo tu u Hrvatskoj, a oni neka se zapitaju zašto ih ja uopšte ne spominjem u svojim razgovorima. Onaj ko to radi, stavio bih ruku u vatru, očito nije zadovoljan čovek. Imam svoj život, kvalitetno ga živim, imam i problema ali ih i rešavam. S druge strane, dobro je dok se priča jer postoji i ona koja kaže "za dobrim konjem prašina se diže", a kada se o tebi prestane pričati onda znači da si propao. Jer, Hrvat najteže prašta uspeh i čoveka koji razmišlja van okvira. Ovo je prvi intervju u kojem se ja opravdavam na razne izjave pojedinaca i kuloarske priče, ali moram zaštiti svoju sebe kao osobu, kao sina, prijatelja i roditelja, jer ovakvim neumesnim komentarima frustriranih pojedinaca ne treba i ne sme se ostati dužan. I zato, od sada pa nadalje, na svaku klevetu koja se dotiče mog imena, ili iznošenje neistinitih činjenica, braniću sebe kao osobu. Pogotovo što ti pojedinci pokušavaju stvoriti od sebe moralnu vertikalu ponižavajući nekoga drugog kojeg zapravo istinski ne poznaju. Jer, onaj koji priča, zapravo govori o sebi, a ne o onome o kome priča - zaključio je Giriček.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)