BRONZANE KOŠARKAŠICE U POSETI ESPRESU: Neca bi i sad zaplakala zbog Španije, a Daja se divi kapitenki!

Najbolje srpske košarkašice su ponovo obradovale naciju osvajanjem bronzane medalje na Eurobasketu koji se održavao u Srbiji i Letoniji. U borbi za treće mesto pobedile su Veliku Britaniju u Beogradskoj areni i tako stigle do novog odličja sa velikih takmičenja. Samo dan nakon pobede i penjanja na pobedničko postolje Dajana Butulija i Nevena Jovanović bile su u poseti Espresu i sa nama podelile prve utiske. - Slažem se sa time o neprospavanoj noći. Daji sam rekla da smo prilično ispražnjene i da smo potrošili mnogo emocija u ove dve utakmice, posebno u polufinalu. Srećne smo, iako se to možda ne vidi na nama. Ovo je ogroman uspeh i zbog njega smo zaista srećne - rekla nam je Jovanovićeva. Da li se isto jako slavilo kao što ste se jako borile na terenu u prethodnih 6 utakmica? - Nije se slavilo tako jako zato što je ovo ogroman uspeh, bronzana medalja, svi na ulici nas pitaju kako nismo pobedile Španiju. Isprazni se čovek. Mi smo mnogo bodrile jedna drugu, ložile, ma dale smo sve od sebe, iako to mrzim da kažem. Prosto je teško sad slaviti u tom ritmi. Potrebno nam je par dana odmora da mi shvatimo da smo postigle ogroman uspeh. Verovatno ćemo kasnije da slavimo - kaže Butulija.

Ono što je većinu javnosti impresioniralo jeste neverovatan oporavak posle bolnog poraza od Španije u polufinalu, a onda manje od 24 sata kasnije ste izašle na teren i odigrale protiv Britanki kao da je to prva utakmica na prvenstvu. - Kad smo kod tih suza, ja bih sada mogla da zaplačem zbog te utakmice protiv Španije. Ali nismo imale vremena. Znale smo da moramo da se borimo za tu medalju i da je zaslužujemo. Oporavile smo se brzo i videli ste kako smo odigrale utakmicu. To je pravi prikaz kako se mi borimo, što Daja kaže mrzim to da izgovaram, ali kako ginemo jedna za drugu, ali to smo mi i to narod prepoznajemo - objašnjava Jovanovićeva. Kad pominjemo to polufinale sa Špankinjama, da li ste pomislile u jednom trenutku kada je Dajana ubacila onu prvu trojku za preokret da je to taj momenat koji će prelomiti utakmicu i doneti nama pobedu, što se nažalost nije dogodilo? - Ja sam iskreno mislila i nekako smo se sve ježile posle svake reakcije publike i tada to jesmo pomislile. Tada smo se digle i pomislile da ćemo da preokrenemo kao 1000 puta do sada, ali eto, možda nije bilo suđeno sada. Kao što si pitao kako smo se digle, mi smo imale fenomenalnu atmosferu, toliko smo se bodrile i kada je najteže svaki dobar sportista, kakvima nas smatram, treba da ustane odmah i obriše te suze. Ja sam se trudila da ni tada ne zaplačem, jer sam znala da posao još nije završen. Jeste bilo teško, ali smo odmah ustale i rekle jedna drugoj "Sutra idemo da grizemo" - kaže Butulija.

Atmosfera među vama je zaista fenomenalna, pa čak bi se reklo i da je retkost u kolektivnim sportovima da postoji baš tako dobra atmosfera i drugarstvo, to se vidi iz poslednjeg reda tribina. Koja je tajna toga? - Nema tajne, to smo mi. To nas prati godinama unazad. Mislim da mi što smo više starije više slavimo i više nam je drago. - Iskreno smo bodrile jedna drugu, podizale. Imale smo puno problema, ali znali smo da samo tako možemo da ih prevaziđemo. Imale smo tek porođenu majku, imale smo Sonju koja igra u ko zna kakvom stanju, što Marina kaže "na sopstvenu odgovornost". Ima i nas u godinama, ozbiljnim, tako da je to bio jedini način, osetile smo jedna drugu, držale smo se i zaista smo bile nikad jače - dodatno pojašnjava Butulija. Kao što reče, vi ste imale i pridruženog člana tima, malog Matea, bebu Jelene Bruks. Koliko ste joj vi bile od pomoći i u timu, ali i sa obavezama oko bebe? - Verujte, ona je toliko jaka da je ona više u nekim situacijama nama pomagala. Mateo nam je bio melem na rane, na teške treninge. Kada vidite ono malo stvorenje, činio nam je da nam sve pada lakše, a mogu samo da zamislim kako je bilo njoj. Videli ste na kakvom nivou i kako je igrala. Stvarno veliki respekt za nju - divi se Jovanovićeva svojoj kapitenki.

Da li je neka od vas već skupljala savete od nje oko bebe? - Nismo, bavile smo se košarkom. Ona kakvu glavu ima i odigrati prvenstvo samo meseca posle porođaja je neverovatno. Stvarno nam je bila pravi kapiten i uzor - dodaje Butulija. Sledi kvalifikacioni turnir za Olimpijske igre i nadamo se plasman u Tokio, priča se da će Beograd biti domaćin turnira. - Ne znam za to - kaže Butulija. - Mi stvarno ne razmišljamo unapred. Samo nam je sada najbitnije da se odmorimo i da sve budemo zdrave tada, pa ćemo videti - dodala je Nevena.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)