Zašto Lebron nikad neće biti GOAT, ma koliko još rekorda da obori?

Na kraju najmučnijeg dana ove sezone za jednu od najobasjanijih NBA franšiza na svetlosti velikih pozornica ostala je ova slika:

Ona tužno svedoči o dnu koje su upravo dotakli Los Anđeles Lejkersi, druga najpoznatija košarkaška ekipa na svetu. Dok je semafor pokazivao minus 42 (ni najstariji se ne sećaju kad su Lejkersi poslednji put tako isprašeni), a jaz postajao toliko veliki da je pretio da proguta čitavu organizaciju i u ponor sa sobom povuče sve genijalne planove o velikom povratku Jezeraša na vrh, ime jedne osobe izbijalo je na vrh liste najomraženijih sportista na svetu u ovom trenutku...

Osobe koja je upravo prestigla velikog Vilta Čemberlena na listi najboljih strelaca NBA, dospevši na 5. mesto, s velikim šansama da već ove sezone preskoči i Njegovo Veličanstvo:

Nekoliko meseci od Dana Velikih Očekivanja, posle dovođenja igrača koji je verovatno veći i od same Lige i oživljavanja snova o povratku Prstena u Grad Anđela, sve je stalo u ovu sliku iznad.

A nije moralo da bude tako. Ili ipak jeste, znajući istoriju čoveka o kome je ovaj tekst.

Poslednju NBA titulu u L.A. te 2010. godine doneo je Kobi Brajant s grupom građana, među kojima su bili i Pau Gasol, Endrju Bajnam, Derik Fišer, Ron Artest (pre nego što je postao Metta World Peace), Lamar Odom, Adam Morison (da, taj Adam Morison) i izvesni Luk Volton (celog života Bilov sin), na koga ćemo se vratiti kasnije.

S klupe ih je, dok ne odluči da nepotrebno zakomplikuje svoj život odlaskom u njujorške Nikse, predvodio najtrofejniji NBA trener ikad Fil Džekson, GM je bio Mič Kupčak, a vlasnik - kako je Medžik voleo da ga zove - doktor Džeri Bas (čiji je poseban odnos, kao i rivalitet između Lejkersa i Seltiksa, sjajno prikazan u fenomenalnom dokumentarcu "Best of Enemies"):

Dani slave su prošlost. Iza nas, Džeka Nikolsona i milionske armije navijača kluba koji je u međuvremenu fasovao nadimak Fejkersi, nalazi se devet dugih sezona, godina punih bolnih lutanja (znanih i kao "Kobi juri Džordana i šesti prsten"), još bolnijih poraza i najbolnije: totalnog odsustva bilo kakvog plana kako doći do onog što se želi, a Holivud ne priznaje ništa manje od titule.

Glamur ima svoja pravila, biznis takođe, a gde ćete glamuroznije od potpisivanja najdominantnijeg igrača današnjice.

Lebrona Džejmsa.

Dečak iz Akrona, Ohajo bio je prva kockica u pazlu koji bi u naredne dve do tri sezone (koliko se procenjuje da još ima raketnog goriva u Lebronovoj mašini) u Los Anđeles trebalo da vrati NBA prsten.

Tako su bar mislili Medžik Džonson, ikona kluba iz 80-ih, današnji predsednik košarkaških operacija u Lejkersima, Rob Pelinka, nekad advokat i sportski agent, trenutno na poziciji generalnog menadžera, te Džejni Bas, Džerijeva ćerka koja je od tatice nasledila zlatnu i trofejnu franšizu.

Onda je, kao i u svim klubovima u kojima je igrao do sada, Bron krenuo da se pita za sve. Što je, pitajte uostalom Klivlend i Majami, dovelo do raspada sistema i u Kavsima i u Hitu, razlaza s Dvejnom Vejdom i Petom Rajlijem, bežanije Kajrija Irvinga glavom bez obzira u Seltikse, svođenjem jednog Kevina Lava, dabl dabl mašine s mnogo postignutih koševa, na vodonošu i mnogim drugim poznatim i manje poznatim demonstracijama Lebronove egomanije.

Potpisnik ovog teksta ipak nije toliko lud da Lebronu oduzima ni sekund njegove veličanstvene pojave na NBA parketima, čega je najsjajnija kulminacija bilo poslednje finale s Golden Stejtom, kad je nesrećne Kavse sam vukao na leđima kroz četiri utakmice, uz monstruozne cifre od 34 koševa, 8,5 skokova i 10 asistencija u proseku.

Ipak, ta se, kao i prethodna sezona, kao i par u Majamiju, kao i onih prvih nekoliko u Klivlendu, završila porazima. Lebron uveliko troši 35. godinu života, a izbrojao je tek do tri prstena, koji su u tim stratosferama u kojima obitavaju legende njegovog tipa nekakva konačna potvrda veličine.

Na stranu sad Bil Raselovih 11 titula, Havličekovih 8 ili Robert Orijevih 7 prstenova, jasno je da tipovi poput Brajanta ili Džejmsa gađaju samo Majkla Džordana i njegovih Šest Komada.

Kobi je, rekosmo, stao na pet, Lebron već neko vreme šlajfuje na tri, a godine idu... Kako je privatne pare već neko vreme preselio u Holivud, gde producira hitove (Space Jam 2, npr), logično je bilo da i ostatak familije nastani u Kaliforniji, a izbor je bio lak: Lejkersi su i dalje glavni tim u gradu u kome notorni Klipersi nikad i nikom neće biti konkurencija.

I tako dolazimo do 25. decembra prošle godine i pobede nad vladajućim šampionima Golden Stejt Voriorsima, pobede koja je skupo plaćena Lebronovom povredom. Usledio je najduži niz utakmica u njegovoj karijeri na kojima je bio odsutan: 17 mečeva i 11 poraza Lejkersa.

Kad se vratio na parket, rđa sage zvane Entoni Dejvis već je počela da nagriza poljuljan brod Lejkersa. Upućeni i dobro obavešteni novinari s lica mesta javljali su iz dana u dan kako raste pritisak organizacije tima iz L.A. na Nju Orleans da se odreknu svog superstara, koji je javno poručio da je bilo dosta gubljenja vremena u Pelikansima i kako je vreme da se krene dalje.

Iako nikad naglas nije pomenuo Lejkerse kao poželjnu sredinu za nastavak karijere, svima je bilo jasno da je ljubav obostrana. Lebron je našao novu žrtvu s kojom veruje da bi mogao da napadne prsten, Dejvis takođe puca na titulu, a u Los Anđelesu je uvek leto...

Problem je, međutim, bio kako doći do tog trejda. I onda je kula krenula da se ruši...

Mučeni Medžik i Pelinka iz dana u dan su pojačavali ponudu, nudeći sve više igrača Pelikansima, da bi na kraju ponuda bila apsurdna: ponudili su skoro sve što vredi, uz još neke pikove na NBA draftu.

Nju Orleansu se, pak, osladilo da se poigrava s mnogo poznatijim kolegama, pa su tražili još 4 pika na nekom od narednih draftova - dva prve i dva druge runde.

Atipično za očajne Lejkerse, za koje u poslednje vreme ne postoji dno koje nisu spremni da probiju, ova ponuda bila je ponižavajuća, pa su se na kratko povukli iz igranke. Prozivke nisu prestajale:

Official: Pelicans receive: Lonzo Ball Michael Beasley Isaac Bonga Kentavious Caldwell-Pope Alex Caruso Tyson Chandler Josh Hart Brandon Ingram Kyle Kuzma JaVale McGee Sviatoslav Mykhailiuk Rajon Rondo Lance Stephenson Moritz Wagner Johnathan Williams Ivica Zubac Luke Walton Lakers head trainer Rob Pelinka Jack Nicholson Magic Johnson Magic Johnson's son Jeannie Buss' first born Staples Center 5 of the Lakers' last championships Your mom Magic Johnson's son, again LA Clippers LA Sparks LA Dodgers LA Kings LA Rams Snoop Dogg 2 first round picks 2nd round pick

Posledice su, međutim, ostale. Između Lebrona i ostatka tima sad su tri prazne stolice, to je ono što se može videti na slici. Malo ko od nas zna kako stvari zaista stoje u najzatrovanijoj NBA svlačionici danas, ali jasno je da se mržnja može nožem seći, a da svi u timu mrze jednog čoveka.

Pitajte recimo talentovanog Brendona Ingrama kako se oseća kad mu navijači Indijane dobacuju: "Lebron hoće da te trejduje":

Istog onog Ingrama koga je Lebron donedavno na Instagramu oslovljavao s "mladi Kralj" (zna se ko je jedini pravi King), proglašavajući ga svojim naslednikom:

Ili kako se oseća nesrećni Džaval MekGi, kome ta ista vickasta publika iz Indijanopolisa skandira: "Nisi vredan čak ni trejda".

Ili kako se oseća jadni Lonzo Bol, koga je Lebron pre samo par nedelja dizao u nebesa na Instagramu:

Lavar Bol, Lonzov otac, iako redak komad budale, nije toliko stupidan da udari direktno na Svetu Kravu Lejkersa, pa zaobilaznim putem kritikuje upravu kluba što i dalje drži na klupi Luka Voltona (to je onaj sin jednog od najvećih talenata koga je NBA ikad upoznala, Bila Voltona), smatrajući ga glavnim krivcem što "Air" Bol ne napreduje dovoljno. Džavar je svestan da su sinku odbrojani dani u Los Anđelesu, pa poručuje kako je Nju Orleans sredina nedostojna za njegovog pulena, koji bi radije u takođe sunčani Feniks...

Cirkus Bolovih na stranu, mučni su sati, dani, ali i meseci pred Lejkersima.

Pred početak ove sezone jedna druga jednako mučna saga opterećivala je San Antonio Sparse, pošto je njihova najveća zvezda Kavaj Lenard, sve pravdajući se (mnogi tvrde u tom trenutku izmišljenom) povredom, odbijala da produži ugovor s timom Grega Popoviča, posle čega je Ludi Srbin shvatio da je trejd jedina opcija ukoliko na kraju ove sezone ne želi da ostane i bez igrača i bez potencijalne zamene koju bi kroz razmenu mogao da dobije.

Upravo je Lenard bio jedna od Lebronovih meta, ako ne za ovu, ono za sledeću sezonu. Predstojeće leto donosi neke od najboljih igrača u ligi na marketu slobodnih agenata.

Nezasiti Lebron, osim Dejvisa i Lenarda, pikira i(li) Kevina Durenta i(li) Kajrija Irvinga, s kojim je, nakon ružnog rastanka u Klivlendu, poslednjih dana krenuo da razmenjuje poruke pune međusobnog uvažavanja.

Ukoliko mu nekim čudom izmaknu pomenuti superstarovi, iza ugla čeka Golden Stejtova haubica Klej Tompson, ali i Demarkus Kazins ili Kemba Voker.

Ukratko, Lebron je najbolji baštinik jednog od najodvratnijih NBA trendova u poslednje vreme: okružiš se s dva, po mogućstvu tri igrača u svom rangu i onda dereš sve ostale. Ko šiša luzere poput Čikaga, Feniksa, Njujorka, Klivlenda... Istog onog Klivlenda iz koga dolazi naš momak iz Ohaja.

Možda je jedan od najboljih igrača svog doba, jedan od nekoliko najdominantnijih ikad, jedan od onih koji su menjali igru na terenu...

Ali, upravo zbog igrica van terena Lebron Džejms neće i ne može biti smatran najvećim svih vremena (greatest od all time - GOAT).

Ma koliko on smatrao da mu to mesto pripada.

A možda bi Medžik mogao da okrene vlasnika Pelikansa i ponudi samo Lebrona za mnogo mlađeg i igrački potentnijeg Dejvisa?

Tako bi bar paljenje dresova i uništavanje murala moglo na kratko da prestane, a svima nama brk bi se sam nasmejao :)