NOVOGODIŠNJI INTERVJU RADETA ZAGORCA! Pitali smo ga šta želi Zvezdi, njegov odgovor dao nam je nadu u srpski sport!

Turbulentne godine su iza Radeta Zagorca.

Ali sada je konačno pronašao svoje mesto pod suncem, i to onim beogradskim, na koje je navikao još od rođenja i od mlađih dana koje je proveo na košu iza zgrade sa najboljim drugarom Branom Đukanovićem, sa kojim je svaki dan cepao patike i lopte na betonu Bežanijske kose.

Krilni centar Partizana iza sebe ima izlete u NBA i španskoj košarci, iako je malo falilo da pojača redove crno-belih i prethodne sezone.

Kako bi sumirao povratničku polusezonu u ABA ligi, prvu otkako si napustio tada Mega Leks, sada Mega Bemaks, tvoj matični klub?

- Pre svega, mogu da kažem da nije izgledalo kao što sam očekivao. To mislim u najpozitivnijem mogućem smislu. Već sam imao neku percepciju kako je igrati u svom gradu gde konstantno utakmicama prisustvuje tvoja porodica, neki najbliži ljudi. Nisam mislio da ću ovoliko uživati, posebno zbog nekoliko iskustava koja su mi se desila u poslednjih godinu dana ili malo više. Posebno nekih negativnih. Osećam veliko zadovoljstvo zbog svega toga - počeo je Rade Zagorac svoj novogodišnji intervju za Espreso.

Koja su to negativna iskustva?

- Pre svega Memfis, a onda i Betis. Što se Memfisa tiče, već sam i rekao da je to bilo lepo iskustvo na logističkom i razvojnom aspektu, ali se onda dogodio taj otkaz, koji nikako nisam mogao da očekujem i predvidim. To je bilo bolno. Posle toga Španija. Nedovoljno studijski pripremljeno, nedovoljno sagledano šta može da me očekuje. To je jedan dosta luzerski orijentisan klub, bez nekih vizija i ambicija. Možda sam prenaglašeno rekao da je negativno, ali je definitivno bilo drugačije nego što smo moji ljudi i ja zamišljali. To iskustvo mi je ipak pomoglo da danas budem ovo što jesam možda i ranije nego što je to trebalo.

Partizan je ove sezone već ostvario veliki uspeh prolaskom u Top 16 faze Evrokupa. Sanja li se prolaz dalje i kroz tu drugu grupu?

- Da biste uopšte bili u 16 ekipa u Evrokupu, koje je drugo po snazi takmičenje, ali jako kvalitetno, preduslov je da imate kvalitet. Imponuje što se nalazimo protiv nekih renomiranih ekipa, a naša grupa na početku deluje poprilično ujednačeno. Ne vidi se jasno ko je glavni favorit. Prva utakmica je protiv Ritasa koji ima dodatni kvalitet kada igra kod kuće, jako jezgro domaćih igrača pojačano sa par stranaca. I kod njih se desila rezultatska kriza, kada je od standardnog Evroligaša postala druga ekipa Litvanije po snazi. Sa njima neće biti nimalo igrati, posebno na njihovom terenu. Lepo je biti u 16, ali tu ne smeju da se završe naše ambicije.

Čime bi se zadovoljio u ovoj sezoni ABA lige?

- Ne bih se ograničavao nekim ambicijama i planovima. Igranjem u Partizanu odmah preuzimate odgovornost na svoja leđa, pritisak da se borite za trofeje. Mi moramo da idemo na trofeje, to se traži od velikog dela crno-bele populacije, a svaka druga ambicija nije prirodna ukoliko ste igrač ovog kluba.

Pre par meseci doživeo si nezgodnu povredu, a videli smo da ti smeta igranje sa onom maskom. Na Derbiju si je čak i skinuo preko praga bola. Šta ti je tu predstavljalo najveći problem?

- Nisam voleo da na pitanja novinara o toj masci tražim nikakve alibije i opravdanja. To je bilo neminovno, morao je da prođe period od tri do četiri nedelje. Iz druge perspektive, jeste malo lošije iskustvo. Individualno je kako će kome leći maska. Mnogi su me pitali posle nekih lošijih partija kako Ričard Rip Hamilton celu karijeru može da igra sa maskom. To je zaista individualno. Dešavalo mi se čak da sam Budućnost i Valensiju igrao sa maskom uobličenom na jedan način, a Derbi sa maskom uobličenom na drugi način, sve u cilju povećavanja nekog vidika. Za moj stil igre je veoma bitno da imam pregled situacije i onoga što se dešava oko mene, stoga mi je maska pomalo smetala.

2012. godine si osvojio U18 Svetsko prvenstvo u basketu 3x3, kada su našu zemlju uz tebe predstavljali Mihajlo Andrić, Luka Anđušić i Miloš Janković. Koliko ti je to iskustvo pomoglo u daljoj košarkaškoj karijeri, pošto ipak to nije potpuno isti sport?

- Sve te stvari i takmičenja u mlađim kategorijama služe kao priprema za profesionalne dane. Svaka pobeda i svaki trofej na ma kom takmičenju, a kamoli kada je planetarno, pomaže u izgradnji tog prekopotrebnog pobedničkog mentaliteta kod svakog igrača. To mi je definitivno pomoglo, stavivši mi do znanja da mogu da pobeđujem i na tako velikim takmičenjima. Dalo mi je dodatnu ambiciju i samopouzdanje za stvari koje me očekuju u budućnosti.

Koji segment basketa najviše pomaže za košarku?

- Snalaženje na malom prostoru. Sve se odvija brže, ima manje prostora za manevar, moraš da budeš dosta snalažljivije, to su neke stvari koje u košarci imaju veliku vrednost.

Dete si sa Novog Beograda, odrastao si na betonu Bežanijske kose. Basketaški si stasao na lokalnom košu, a bio si nerazdvojan sa Branom Đukanovićem. Za njega se priča da je bio veliki talenat kao i ti, doduše na drugoj poziciji, ali trenutno igra u nižim španskim ligama. Da li bi želeo opet da zaigraš sa njim, samo ovoga puta na parketu? Šta se desilo sa njegovom karijerom?

- On je, pre svega, jako kvalitetan igrač, koji svu svoju igru bazira na napadačkom talentu. Ako imate napadački potencijal, a nešto ne ide kako treba u prelazu u seniorsku košarku, jedina stvar koja mora da se desi je da naletite na trenera koji vas razume i podržava. Vrlo često se dešava da napadački kvalitetni igrači dođu do uspeha kasnije od ljudi koji imaju neke druge kvalitete. Očekujem njegov uspon u narednom periodu. Kada će se to desiti, ne znam, ali potrebno oruđe on ima.

Sećamo se da je prošle sezone umalo došlo do tvoje saradnje sa Partizanom, ali se tu nešto izjalovilo. Da li smo zaista za to krivi mi novinari jer smo previše pisali ili je u pitanju bilo nešto drugo?

- Nijednog trenutka nisam ni pomislio da novinari mogu da budu krivi. Oni rade svoj posao, mi čak i živimo u zemlji gde to nije toliko izraženo, kao u nekim zemljama gde zaista znaju da zakomplikuju život. Neke stvari što se tiče infrastrukture i uzajamnih odnosa mene i kluba nisu bile na istoj strani i do saradnje nije došlo. Ne želim da upirem prstom u bilo koga.

U momentima kada si doživeo otkaz u Grizlisima, za tebe se interesovala Crvena zvezda. Zbog čega nije došlo do te saradnje?

- To zaista nije bila istina. Istorija mene i Crvene zvezde je počela 2016. godine kada je trebalo da odem iz Mege. Tada je bilo prirodno da napustim Megu, ali se dogodilo da ostanem još jednu sezonu. Postojalo je interesovanje kluba s Malog Kalemegdana, ali jednostavno nisam u tom trenutku bio za tu opciju isključivo iz nekih ličnih razloga, pre svega zbog kluba za koji navijam. Nisam mogao da razdvojim privatno od profesionalnog, niti sam za to. Nikog ne osuđujem, ali ja to ne bih uradio. Naravno, sve ovo pričam uz veliko poštovanje prema Crvenoj zvezdi. Logični razlozi su bili da odem tamo, ali eto, obe strane su nastavile svojim putem.

Šta misliš o potezu Stefana Jankovića da iz crveno-belog pređe u crno-beli tabor?

- Daleko od toga da ga osuđujem. Ja pričam iz svoje perspektive. Ja sam previše emotivan, pa ne bih mogao. Neki igrači ne pridaju važnost odnosu između ova dva kluba, a posebno on nije zadojen tom ostrašćenošću između dve strane Kalemegdana. Nije čak ni odrastao ovde, pa je suvišno bilo šta komentarisati. Uopšte nemam problem sa tim stvarima. Ja sam druga priča, odrastao sam tu, od samog početka morate da se opredelite za jednu stranu.

Koji ti je do sada neki neostvareni san?

- Mogu da kažem da sam imao tri sna još kada sam bio klinac. Prvi je Partizan, koji sad živim. Drugi je reprezentacija, treći NBA. Dakle, taj drugi i treći sam malo zagrebao po površini, ali mi te dve stvari i dalje ostaju cilj, kako bih u potpunosti dosanjao svoje snove.

Sanjaš li igranje na Mundobasketu 2019?

- Otvoren sam za sve reprezentativne akcije. Neko vreme me nije bilo zbog nekih stvari koje su se dešavale pre dve godine. Selektor i ja smo ponovo na istoj strani, obavili smo dosta razgovora i od sada pa nadalje vrlo rado i optimistično čekam svaki poziv.

Kaješ li se zbog ičega u karijeri, ali i u životu?

- Ne. Iz ove perspektive je sada lako pričati, reći šta je trebalo da se uradi, šta nije, ali... Ja smatram da ispravni putevi ne postoje. U svakom mogućem putu postoje igrači koji su napravili uspeh i igrači koji nisu. Neki su školskim primerom razvijali karijeru, išli stepenik po stepenik, a onda na kraju nestali. Neki igrači su preskakali stepenike i napravili neverovatne uspehe, kao npr. Nikola Jokić. Da sam ja iz Mege otišao u Partizan, možda bih danas već bio u NBA, a možda i ne bih. Da li bih nešto uradio drugačije? Možda. Nema prostora da se kajem zbog bilo čega.

Šta radi Rade Zagorac u slobodno vreme?

- Drugačiji je odgovor kada sam u Beogradu, a drugačiji kada sam van. Dosta više rada na sebi može da se izvede u inostranstvu, kada treba da organizujete svoje vreme na produktivan, zanimljiv i razonodan način. Što se tiče ovoga ovde, pored toliko treninga i utakmica, 90 odsto slobodnog vremena koristim za socijalni život. Volim da gledam serije, čitam knjige...

Šta bi poželeo svojim saigračima i ljudima iz Partizana, šta našim čitaocima, a šta večitom rivalu?

- Svojim saigračima i ljudima iz Partizana da nastavimo u ritmu kojim smo krenuli. Previše je iskušenja na sve strane. Voleo bih kada bi se zacrtana filozofija koja je definisana ovog leta sprovela u delo do kraja. Što se tiče večitog rivala, želim im apsolutno da budu što kvalitetniji mogući, da se drže, da budu kvalitetan rival, jer je jasno da što je Zvezda kvalitetnija, kvalitetniji je i Partizan, kao i obrnuto. Voleo bih da u narednom periodu igramo puno kvalitetnih derbija sa ishodom koji možete sami da pretpostavite, a-ha-ha. Vašim čitaocima želim da nastave da vas čitaju, kao i da navijaju za Partizan - zaključio je ovaj prijatni razgovor momak sa Bežanijske kose koji će u 2019. godini pre svega napasti ABA ligu i Top 8 Evrokupa.

To je ono što mi njemu želimo!

BONUS VIDEO: