Edo Murić otkriva na koju pesmu Grobara se naježi i koliko može da digne iz benča!

Ponajbolji igrač Partizana od dolaska Aleksandra Džikića za kormilo crno-belih, Edo Murić, odgovarao je na pitanja navijača koji su slali na adresu zvaničnog sajta ABA lige. Fanove slovenačkog reprezentativca su zanimale različite stvari, koje navijačke pesme voli, koliko može da podigne "iz benča", da li je u kontaktu sa Jakom Blažičem... Da li ćete da igrate za slovenačku reprezentaciju ovog leta ako budete pozvani? - Hoću. Ako bude zdravlja i ako me pozovu, tu sam.

Kakav vam je bio osećaj u decembru, na utakmici protiv Metalca Farmakom u Pioniru, kada ste se vratili na teren posle povrede i duže pauze? - Bio je to momenat koji sam sa velikim nestrpljenjem čekao. Fenomenalan je osećaj kada se posle pauze ponovo nađete na terenu i sa saigračima se ponovo borite za dres kluba koji volite.

Koliko vam znači to što ste lider ekipe Partizana NIS i kako se osećate zbog toga što opet sarađujete sa Aleksandrom Džikićem, kao u Krki? - Nismo mi ekipa u kojoj se puno izdvajaju lideri, igramo kao tim od početka do kraja. Nemam problem sa time da preuzmem odgovornost, ali mi funkcionišemo tako da kada jednom ne ide, drugi će uskočiti da preuzme odgovornost. Sa trenerom se odlično poznajem, znao sam kakav je sistem rada kod njega pa sam se trudio da to prenesem i na saigrače.

Koliko dižete iz benča? - Benč je ok čisto za neku tonizaciju mišića, ali do maksimuma već dugo nisam išao, jer su košarkaške vežbe u teretani malo drugačije. Maksimalna težina koju sam kao mlađi podigao je bila 130 kilograma. Ponosniji sam na težine u nekim drugim vežbama.

Koliko vam znači sve veća podrška Grobara sa tribina? - Podrška je maksimalna uvek, ne samo u hali nego i van nje. Svima nama to puno znači i daje jedan dodatan smisao svemu što radimo. Naši navijači su uz nas “I u bolu i u radosti” što kaže jedna navijačka pesma, i to je nešto na čemu smo im neizmerno zahvalni.

Da li pratite Evroligu i ako pratite, koji je vaš najdraži klub? - Ima nekoliko klubova koje pratim, ali ako bih morao da izdvojim jedan to bi bio Fener, jer mi je lepo da vidim tim koji pobeđuje, a u njemu igraju momci koje smo izbliza pratilii u Srbiji. A vodi ih i trener za kojeg je svima jasno šta znači u Evropi.

Koji je vaš najdraži trenutak u dresu Partizana NIS? - Svaki trenutak u Partizanu je lep, a najlepši se nadam se da ću tek doživeti. Koji su bili vaši najveći košarkaški uzori? - Kada sam bio dosta mlađi, prvi uzor mi je bio stariji brat. Nakon toga, nisam imao puno uzora, iako volim da gledam Kobija Brajanta i Lebrona Džejmsa.

Da li ostajete u Partizanu NIS i sledeće sezone? - Rano je još za tu temu. Za sada razmišljam samo o Partizanu i o ovoj sezoni. Da li slušate pesme Grupe JNA, i ako da, koja vam je omiljena? - Slušam naravno, mogao bih da izdvojim "Dobro pamtim sve" i "Odabrani soj" koja je rađena na matricu Pink Flojda. Koja vam je omiljena navijačka pesma sa Juga? - Omiljena mi je "Da volim crno-bele" kada je navijači pevaju pre početka utakmice. Uvek se naježim i radujem se kad je čujem.

Da li mislite da biste pobedili Adina Vrabca u takmičenju u zakucavanju? - Bilo bi zanimljivo, nadam se da bih ga dobio "na iskustvo. Da li vam nedostaje vaš saigrač iz reprezentacije Jaka Blažič? Sa kojim saigračem provodite najviše slobodnog vremena? - Ne bih mogao nikoga previše da izdvojim, dosta se družimo i svi zajedno. Recimo da je to Vrabac ili Andrić. Sa Jakom se povremeno čujem, takav je život profesionalnih sportista. Van terena se družimo, dok je on bio u Zvezdi na terenu smo davali sve od sebe da jedan drugog pobedimo, sada igramo u različitim zemljama... Sve je to normalno.

Koliko sati dnevno ste trenirali kada ste imali 16-17 godina? - Oko broja sati je sve zavisilo od dana i od intenziteta treninga. Skoro svaki dan sam imao dva treninga. To su godine kad pojedinac treba da se odluči šta želi da radi u životu i da u to uloži celog sebe. Šta po vama čini Partizan NIS posebnim u odnosu na ostale klubove? - Neverovatne emocije koje prema klubu osećaju i svi oni koji su u njemu, ali i njegovi navijači. Jednostavno, Partizan je za svoje navijače odavno postao više od kluba. Veliki broj ljudi se identifikuje sa nama i bukvalno zajedno sa nama prolazi kroz svaku utakmicu, svaki trening. Svi zajedno činimo jednu veliku porodicu. (Espreso.co.rs / Izvor: aba-liga.com)