NIJE NI ČUDO ŠTO JE OSVOJIO EUROBASKET! Član zlatne generacije Orlića je sin legende Crvene zvezde - odatle mu onakav genijalan izbačaj! (FOTO) (VIDEO)

Za Marka Pecarskog več i ptičice na grani znaju da je sin Miroslava Pecarskog, legende Partizana, ali u sastavu zlatnih Orlića iz Letonije, koji su osvojili Evropsko prvenstvo, nalazi se još jedan biser sa ozbiljnim košarkaškim "pedigreom".

Za one koji nisu znali, a verujte, takvih ima dosta, Uroš Trifunović, momak sa magičnim izbačajem, koji je postigao neke od najvažnijih trojki na minulom šampionatu, sin je legende Crvene zvezde.

U pitanju je Aleksandar Trifunović, u košarkaškim krugovima odmila zvani Trifa, a očev nadimak ponosno nosi i ovaj doskoro dečak, a danas evropski šampion.

Njegov razvojni put bio je više nego interesantan.

Karijeru u mlađim kategorijama počeo je u KK Zemunu, sadašnjem članu drugog ranga srpske košarke, a ono što se može saznati po košarkaškim kuloarima govori nam da je mladi Uroš uvek imao raskošan talenat, ali i jedan problem.

Problem sa fizičkom građom, koji mnogu decu od 14, 15, 16, 17 godina odvoji od parketa. Bio je nedovoljno visok, mršav, ali onda se dogodio veliki preokret.

Mali Trifa je za dva leta porastao preko 15cm, postavši jedan od onih košarkaša na koje Srbija ozbiljno računa. Tada je igrao za juniore Mega Leksa, a ubrzo potom pošao je za ocem, koji sa klupe predvodi tursku Pinar Karšijaku, gde je "završio" svoj fizički razvoj.

Sada je visok skoro dva metra, a stručnjaci tvrde da poseduje nekoliko ozbiljnih pluseva u odnosu na ostale igrače. Ima već skoro dva metra, a igra pleja. Surovo je inteligentan, košarkaški drzak, a ima opasan šut za tri uz prepoznatljiv izbačaj, koji podseća na oca, ali nije identičan.

Njegovog floutera iz naskoka i sam Rasel Vestbruk se ne bi stideo, dok je fantastičan i u "rolingu". U igri 2 na 2 uvek vidi dobar pas, a odlično asistira iz skoka, kažu stručnjaci.

Ako bismo mu savetovali da na nečemu poradi, to je definitivno brzina na terenu, ali znamo da ni najbolji srpski plejmejker prethodne generacije Miloš Teodosić nikada nije bio poznat po prevelikoj hitrini.

Sve ovo bilo bi čudno da ne znamo ko je Aleksandar Trifunović, njegov otac, legenda Crvene zvezde, za koga se takođe govorilo da ima tu pravu, košarkašku drskost, a o šutu koji je posedovao, zaista ne treba trošiti reči.

Setimo se samo ONE trojke protiv Partizana.

Dakle, na primeru Uroša Trifunovića može se izvesti veoma bitan zaključak. Treneri moraju da daju šansu i klincima koji su slabije fizički razvijeniji u nekim ranim godinama (do 16, 17, 18), ukoliko prepoznaju da oni imaju raskošan talenat. Naravno, ni šefovima struke nije lako, jer i u mlađim kategorijama timova poput Zvezde, Partizana i Mege postoje imperativi rezultata, stoga se ponekad biraju viša, razvijenija, snažnija deca, koja sa 15 godina imaju brade, bicepse, tricepse, kvadricepse, a na uštrb momčića koji bi jednog dana mogli da donesu Srbiji novu svetsku slavu.

Zato, treneri, pamet u glavu! Možda vam promakne neki novi Aleksandar Trifunović, Igor Rakočević, Miloš Teodosić, samo jer ste se plašili da malo eksperimentišete!

BONUS VIDEO: ZLATNA DECA STIGLA U SRBIJU: Mladi košarkaši doneli pehar šampiona Evrope u Beograd

(Espreso.co.rs)