PARTIZAN SE VRAĆA U HALU SPORTOVA? To je crno-beli kraj, pun Grobara, a i dvorana je sada veoma lepa! (FOTO)

Novica Veličković - kapiten i verni ratnik KK Partizana pričao je u ogromnom intervjuu za 011info o Beogradu, Partizanu, svojim počecima, ali i mogućem povratku crno-belih u Halu Ranko Žeravica (Hala sportova) na Novom Beogradu, tačnije, u Paviljonima.

Kako i dolikuje, počeo je "ispočetka".

Pored treninga da li si igrao i basket sa drugarima iz kraja?

- Ubijao sam se. Igrao sam sa nekoliko godina starijim od sebe, jer sam vršnjake mlatio. Dobar basket se u Zemunu igrao u školi Lazar Savatić, na keju i u Džona Kenedija. S druge strane, voleo sam da sam radim stvari. Uzmem loptu i, 700-800 metara, koliko sam imao do prvog koša, vodim loptu samo levom rukom. Tu, sat i po, dva šutiram, vežbam i vratim se kući vodeći loptu desnom rukom. To se sve dogodilo nakon što sam rešio da ostavim moju prvu ljubav – fudbal. Tu odluku sam doneo naprasno nakon što sam pričitao da od njega stradaju noge. Tada sam se prebacio na basket i to je bilo jedino što me je zanimalo. Trpeli su i škola i ja, budući da mi je otac profa. Ali toliko sam bio zaljubljen u košarku da je to bilo nenormalno.

A onda su te primetili ljudi iz Partizana?

- Tada sam prvi put pomislio da sam među boljima u generaciji i da je košarka nešto čime bih zaista mogao da se ozbiljno bavim. To je zahtevalo puno žrtvovanja. Prvo sam se prebacio u školu u kojoj se na časove išlo samo pre podne kako bih stizao na treninge. Međutim, godinu dana kasnije su se prebacili da drže časove i popodne. Trebalo je sve stići. Veliki je broj potencijalno velikih igrača propao upravo zato što im je bilo nemoguće da se uklope i postignu sve.

U tom trenutku ti imaš 15 godina i kakve nade?

- Tada sam ušao u kadete Partizana, a o mladom timu nisam ni sanjao. Bila je veoma jaka generacija. U trenutku kada sam došao jedna generacija se završila – tu su bili Vuk Radivojević, Ita Radenović, Šljivančanin, Mijović, Lekić, Raković… Sa kadetima smo poosvajali sve što smo mogli i tada, godinu dana nakon mog dolaska, su me prebacili da treniram sa mladim timom Partizana. Nama kao deci je to mnogo značilo za razvoj. Igrati sa igračima koji su desetak godina stariji od tebe, jači, iskusniji. To je neprocenjivo iskustvo koje mi je pomoglo da uđem u prvi tim.

Dakle, najbitnije za mladog igrača koji je na tom prelazu jeste da igra?

- Da. Mi smo imali non stop utakmice. Imali smo kadete, mladi tim i treninge sa prvim timom. Nije bilo ni pomisli da ćeš odmoriti. Prvo sam hvatao autobus 17 i išao na JNA u teretanu, pa individualno rad u sali, onda idem u školu i posle toga trening na Torlaku. Dođem kući u 11 uveče i više ne vidim od umora.

Ima nekih priča da bi Partizan mogao da se vrati u halu Ranko Žeravica?

- To bi me spaslo. Rezervoar bi mi trajao mesec dana, a možda bih kupio električni bicikl da se vozim na trening. S druge strane to je Partizanov kraj pun naših navijača i voleo bih da se to dogodi. A, pored svega, ta hala je veoma lepa i sada je renovirana - rekao je Novica za portal 011info.

BONUS VIDEO: Razmena sličica za Svetsko prvenstvo u Rusiji na Terazijskoj česmi

(Espreso.co.rs/011info.com)