RETKI ZNAJU ZA TO! Ove dve osobe su zaslužne za to što su Delije i Grobari najglasniji navijači u Evropi! (FOTO) (VIDEO)

U četvrtak uveče je Crvena zvezda slavila nad Valensijom u više nego polupraznoj Hali Aleksandar Nikolić, nekadašnjem Pioniru.

Međutim, iako sumnjamo da je meču prisustvovalo više od 2.000 ljudi, huk koji je tokom prve četvrtine i kada se utakmica lomila stizao sa tribina bio je zaprepašćujuć za igrače Valensije.

A, verovali ili ne, za sve to je zaslužna nauka, tačnije dvoje srpskih naučnika, kao i događaji iz 1972. i 1973. godine.

Konkurs za idejno rešenje multifunkcionalne hale sportova raspisan je 1972. godine, sa rokom od samo devet dana. Arhitekte Ljiljana i Dragoljub Bakić (bračni par) upustili su se u naporan rad i uspeli da naprave nešto, za pojmove sportske dvorane i dotadašnje srpske arhitekture, potpuno novo.

I rok za realizaciju bio je neverovatno kratak - za 11 meseci (daj bože kada bi bilo kojoj vlasti iz prethodnih 15-ak godina uspelo da tako brzo izvede ovako veliki projekat, uz napomenu da je pre više od pola veka bilo znatno teže izvoditi ovakve radove), odnosno do Evropskog bokserskog šampionata, hala je morala da bude gotova.

I bila je. Tadašnja Hala Pionir, svečano je otvorena 24. maja 1973. godine. Posle toga, ređali su se veliki košarkaški, odbojkaški, rukometni mečevi, brojna takmičenja u malim sportovima, rok i pop koncerti… U Pioniru je na oproštajnoj turneji 21. maja 1995. godine nastupio i Lučano Pavaroti, što dovoljno govori o njegovoj akustičnosti.

- Nismo imali vremena za lutanje po lavirintu sopstvenih vijuga. Radio je samo naš disidentski instinkt protiv svake vrste diktature, vladajućih klišea, okamenjenih u neprikosnovenim načelima moderne arhitekture. Poznato pravilo Moderne da forma treba da bude ekspresija volumena i sadržine unutrašnjeg prostora, što je na sportskim objektima uvek bio volumen dvorane, Pionirom nismo sledili. Hteli smo da njegov duh bude apoteoza sporta i igre, dinamičan protagonista urbane scene - reči su g-đe Ljiljane Bakić, tvorca ovog zdanja.

Valja dodati i da je Ljiljana Bakić samostalno projektovala Zavod za rehabilitaciju nespecifičnih plućnih oboljenja u Soko Banji 1974-1975. Na ovom objektu primenila je sopstvene ideje o psihološkom i sociološkom uticaju i aspektu arhitekture. Vodeći računa o potrebama pacijenata Zavoda, ali i utičući na njihovo ponašanje tokom boravka u objektu, oblikovala je fantastično arhitektonsko ostvarenje.

Sa suprugom je, pored Hale Pionir, a po povratku sa Bliskog istoka gde je Dragoljub radio u Energoprojektu, radila i na stambenim naseljima u Beogradu: Nova Galenika u Zemunu i Višnjička Banja, za koju su im kao inspiracija poslužila naselja 'planinskog' karaktera, brdovite lokacije i boravak u Finskoj. Najpre su urbanistički projektovali kompleks koji je sadržao i kolektivno i individualno stanovanje i prateće centralne funkcije, školu, dva obdaništa i prateću infrastrukturu. Naselje je izvedeno u dve faze, gde je drugu fazu stambenih objekata Ljiljana samostalno projektovala.

Nažalost, planirani sadržaji nisu nikada izvedeni u potpunosti – ni stanovi, ali ni centralne i prateće funkcije. Po projektu Ljiljane Bakić 1986. izvedeno je jedno od predviđenih obdaništa, a naselje je školu dobilo tek prošle godine. Centralne funkcije naselja s godinama su popunili su bespravno izgrađeni objekti, koji se ni na koji način ne uklapaju u karakterističnu estetiku i formu stambenih objekata i čitavog kompleksa.

- Nikada nije bilo sredstava za takve stvari, ni u socijalizmu. Uvek je bilo u svim naseljima nedovršeno, sve na pola. Samo „nakokaš“ 500, 600, 700, 800 stanova i to je to. A gde ćeš da kupiš hleb i mleko, gde će dete da ti ide u školu, to je ostavljeno - rekla je Ljiljana decenijama kasnije.

A, njen suprug, drugo odgovorno lice za huk Pionira, i dan danas je veoma društveno angažovan. Pored toga što je član Akademije arhitekture Srbije, veliki je podržavalac ideje Ne da(vi)mo Beograd, samim tim i politički aktivan.

U velikom intervjuu za Danas pred beogradske izbore pričao je o građevinskim anomalijama u Beogradu, protivio se Beogradu na vodi, ali i nekolicini drugih projekata, a možda su njegove reči morale da se shvate malo ozbiljnije, jer se ipak na njega piše 50 odsto zasluga za projektovanje jedne od najbučnijih hala u Evropi i šire, hala u kojoj su padali apsolutno svi velikani evropske košarke, u kojoj se noge odseku i najhrabrijima kada čuju huk preko 5.000 Delija ili Grobara.

Inače, da ne bude zabune, poslednjih godina, možda i decenija, često se pominjalo da navijači Partizana nisu zadovoljni tom halom, kao i da su tražili da im se napravi posebna, ali verujemo da svaki put kada čuju onaj dobro prepoznatljivi huk sa plavih tribina legendarne hale, oni bar nakratko zaborave taj svoj hir.

Tako da, navijači, zapamtite: Niste onoliko glasni samo zbog svog kapaciteta pluća, nešto je odigrala i poddisciplina fizike zvana akustika, a posebno gospođa Ljiljana i njen životni saputnik gospodin Dragoljub Bakić.

A, podsetimo se i Espresovog istraživanja kada smo pokušali izračunali ko je u Pioniru glasniji - Delije ili Grobari:

BONUS VIDEO: Slavlje košarkaša Crvene zvezde posle trijumfa nad Valensijom