MISLIO SAM DA JE DIVAC HRVAT: Čovek koji je uneo "šahovnicu" u dvoranu mu cepanje zastave nikad neće oprostiti!

Pre verovali ili ne tačno 30 godina tadašnja košarkaška reprezentacija Jugoslavije postala svetski je prvak u Argentini.

Dražen Petrović i Vlade Divac bili su najbolji prijatelji, sve do momenta posle finala Svetskog prvenstva u Argentini kada je Jugoslavija dominantno osvojila titulu šampiona planete.

Tada se dogodila sada već legendarna scena kada je Vlade Divac oteo hrvatsku zastavu sa šahovnicom jednom nacionalisti koji je uleteo na parket, smatrajući da toj zastavi nije tu mesto.

Sve to je dovelo do toga da odnosi između njih dvojice potpuno zahladne i više nikada se nisu pomirili, o čemu govori i čuveni film "Jednom braća".

Sada, 30 godina kasnije, intervju za argentinski medij "Pagina 21" dao je čovek koji je u stvari uneo razdor među dvojicom najboljih prijatelja. Njegovo ime je Tomas Šakić, živi u Santa Teresiti, ima 68 godina i upravo on je tada uleteo sa hrvatskom zastavom na teren.

- Ja nisam Hrvat, nego Argentinac, sin Hrvata. Rođen sam u Rosariju i na Svetskom prvenstvu sledeće godine ću navijati za Argentinu. Ali da, ja sam čovek koji je ušao u Luna Park sa hrvatskom zastavom. Zastava Hrvatske je porodična stvar, mada moram da budem iskren, Divac mi je uzeo zastavu i posle sam je vratio, ali nije pljunuo na nju ili je oštetiio - ispričao je Šakić koji je u vreme incidenta imao 41 godinu.

Kako je sam rekao, on tada nije navijao za Jugoslaviju, niti protiv nje, već je navijao samo za hrvatske igrače u timu, a posebno interesantno je što je mislio da je i Divac Hrvat.

- Ušao sam na teren kad se utakmica završila. Već sam se spremao i znao sam da se televizijski prenos još nije završio. Pokazao sam zastavu sa hrvatskom šahovnicom umesto sa jugoslovenskom petokrakom i onda su neki ljudi iz ambasade Jugoslavije prišli, ruke su im bile u džepovima. Mislio sam da imaju nešto unutra. Bio sam sa j svojim detetom koje je igralo košarku za Hurikan de San Husto. Bilo mi je teško, uvek ću pamtiti to jer smo stali leđa o leđa kada su ti ljudi prišli - kazao Šakić. - Na kraju nisam navijao za Jugoslaviju protiv Sovjetskog Saveza, ali nisam navijao ni da izgubi. Navijao sam za Hrvate iz tima Tonija Kukoča, Petrovića, Zorana Čuturu. Mislio sam da je i Divac Hrvat. Tek u trenutku kad mi je zgrabio zastavu shvatio sam da je Srbin. Nikada se nije politički izjašnjavao. Divac je uhvatio zastavu i ja sam pobegao. Bilo je teško da se krećem jer sam imao fotografsku torbu. Fotografije to ne pokazuju, ali je bio trenutak kada smo bili na deset centimetara licem u lice, vukli se za zastavu. Ja sam imao 180 centimetara, a on 216. Igračima je naloženo da ne reaguju jer su znali da se takve stvari mogu desiti. I ja sam potom ostao povučen, nisam želeo da naškodim Argentini - ispričao je Šakić.

Njihov odnos, tačnije prestanak bilo kakvog odnosa između Divca i Petrovića, u stvari je ispao tada primere svega onoga što se događalo u to vreme na nivou društva i čitave države i između dva naroda u stvari.

- Petrović je stao na jednu stranu, nije hteo da se meša dok nije video šta se desilo, ali kasnije su mu rekli. Zapravo, dokumentarac govori i o Petrovićevom bratu, Acu koji je tada odgovorio Divcu. Divac je rekao da hrvatska zastava nije imala ništa s tim nego da se sukobio sa mnom jer je trijumf na prvenstvu bio pobeda Jugoslavije i nijedne druge zemlje. Ali Petrovićev brat je rekao da nije mogao da pokaže hrvatsku zastavu ako Hrvatska nije bila deo Jugoslavije - rekao je Šakić.

Svi dobro znamo šta se desilo nakon toga, godinu dana kasnije otpočeo je krvavi građanski rat, Divac je i dalje "persona non grata" u Hrvatskoj...

Dražen je poginuo u saobraćajnoj nesreći u Nemačkoj 1993. godine, a Vlade je još jednom sa Jugoslavijom bio prvak sveta, sada je funkcioner u Sakramento Kingsima i bio je predsednik Olimpijskog komiteta Srbije pre toga 8 godina.

Zanimljivo je da vinovnik čitavog ovog incidenta, Tomas Šakić, nije želeo da priča o vezama sa izvesnim Dinkom Šakićem, koji je takođe živeo u istom gradu, Santa Teresiti, nakon što je pobegao iz Jugoslavije posle Drugog svetskog rata, gde je tokom rata bio upravnik logora u Jasenovcu.

(Espreso.co.rs)